Manastiru Beočin vraćena imovina

Beočin na Fruškoj gori drugi je manastir, posle Kovilja, kojem je vraćena oduzeta imovina. Direkcija za restituciju je ovoj svetinji u Eparhiji sremskoj vratila nepunih pet hektara zemljišta koje je 1946. godine podržavljeno.

U toku je i postupak da, prvi put u Srbiji, oduzeta imovina bude vraćena i Rimokatoličkoj crkvi. Uskoro će katolička župa u centru Sremske Mitrovice dobiti nazad jednu malu površinu, ali veoma važnu, jer omogućava pristup crkvenom dvorištu. Za povraćaj ove imovine dobijena je i saglasnost opštine Sremska Mitrovica.

Od 819 podnetih zahteva za restituciju imovine crkava i verskih zajednica, vladina direkcija je započela rešavanje 250 predmeta. Do sada je najviše zahteva podnela Srpska pravoslavna crkva (635), slede Rimokatolička crkva (85), Jevrejska zajednica (57), Rumunska pravoslavna crkva (18), Reformatska crkva (11) i po tri zahteva Islamska zajednica u Srbiji i Evangelistička crkva.

„Nijedan podneti zahtev za povraćaj imovine nije bio potpuno kompletan što nam otežava posao. Po zakonu, Direkcija za restituciju je dužna da najduže u roku od šest meseci donese rešenje, ali tek pošto je sva dokumentacija na stolu”, kaže Vladimir Todorović, direktor Direkcije za restituciju.

Najveći problem, kako ističe Todorović, predstavlja identifikacija parcela na terenu. U toku šest decenija oduzeta imovina nije samo menjala vlasnike, već i brojeve katastarskih parcela u zemljišnim knjigama. Da bi se tačno utvrdilo koju imovinu treba vratiti određenoj crkvi ili manastiru neophodno je da geometri izađu na teren, a pravnici pažljivo da pročešljaju katastarske knjige. Sav teret identifikacije imovine za sada snose crkve i verske zajednice. Kako objašnjava direktor Direkcije za restituciju, troškovi mogu iznositi i više stotina hiljada dinara. Zato je Direkcija za restituciju podnela zahtev Vladi Srbije da se formira fond za finansiranje pojedenih troškova postupka restitucije.

Da proces restitucije oduzete crkvene imovine uzima zamah potvrđuje i najava povratka oko 7.500 hektara Eparhiji braničevskoj koja je podnela zajednički zahtev za manastire Ravanica, Manasija, Gornjak, Nimnik, Sisojevac, Miljkovo, Petka Izvorska...

Pošto se najveći deo ove oduzete zemlje nalazi na poligonu Vojske Srbije, poznatom kao Pasuljanske livade, „Srbijašume” će ponuditi Braničevskoj eparhiji kao zamenu šume u drugom delu Kučajskih planina. Kako je reč o državnoj imovini, da bi se obavila ova „zamena” čeka se i stav republičkog javnog pravobranioca.

Za sada nijedan zahtev za restituciju još nije stigao iz Niške i Vranjske eparhije. Problem je nedostatak zemljišnih knjiga ili neuredna evidencija o nepokretnostima u katastarskim uredima na ovom području što otežava prikupljanje dokumentacije za podnošenje zahteva. Zbog ovog problema Vladimir Todorović je sa saradnicima Direkcije za restituciju obišao ove eparhije gde je razgovarao sa episkopima niškim Irinejem i vranjskim Pahomijem.

Brojni manastiri iz Niške eparhije potražuju oko 3.000 hektara od čega samo manastir Naupare 1.500. Eparhiji vranjskoj treba da se vrati, takođe, površina od oko 3.000 hektara koje su oduzete merama agrarne reforme i nacionalizacijom, a od toga manastiru Prohor Pčinjski više od hiljadu hektara. Pošto nema zemljišnih knjiga ova oduzeta imovina vratiće se najverovatnije sporazumom Eparhije vranjske i „Srbijašuma”.