petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Lukšić: Rusija nas destabilizuje

Игор Лукшић

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Ruski pritisak na Crnu Goru odvija se preko mnogobrojnih struktura od Srpske pravoslavne crkve, opozicionih partija do određenih nevladinih organizacija, ustvrdio je tokom nedavne posete Berlinu šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić.

Optužbe koje je Lukšić izrekao na račun Moskve, tokom sastanka sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Frankom Valterom Štajnmajerom, otkriva poverljiva depeša crnogorske ambasade u Berlinu, koju je obelodanio crnogorski dnevnik „Dan”.

Crnogorski šef diplomatije se 24. marta u Berlinu sastao sa nemačkim kolegom Frankom Valterom Štajnmajerom, savetnikom kancelarke Angele Merkel za spoljnu i bezbednosnu politiku Kristofom Hojzgenom, a kratko i sa izvršnim direktorom Istočnog odbora nemačke privrede Rajnerom Linderom.

Već sada nazvana afera „Depeša” nastavlja se izveštajem o Lukšićevoj poseti Berlinu 24. marta ove godine. Dokument je u Ministarstvu spoljnih poslova primljen 25. marta, a zaveden je pod brojem 06/3 516/7. Potpisala ga je ambasadorka Crne Gore u Nemačkoj Vera Joličić Kuliš.

U depeši se navodi da je Štajnmajer izrazio zadovoljstvo posetom Lukšića i u tom kontekstu ponovio izraze respekta prema poziciji Crne Gore, zbog stalne podrške evropskoj i evroatlantskoj politici.

Štajnmajer je rekao da Nemačka ceni – premda svesna činjenice da je i Crna Gora kao i mnoge njene susedne države izložena pritiscima spolja i da je Rusija vrlo aktivna u pokušajima da poveća svoj uticaj na sve balkanske zemlje – konzistentnost crnogorske strane u svom pristupu prema Rusiji.

Lukšić je, prema ovom izvoru, „ukazao da je berlinski proces pokazatelj posvećenosti savezne vlade regionu i njegovom daljem evropskom integracionim putu. Saglasan je da je ruski pritisak prisutan, ali ne i dramatičan, niti ugrožava našu bezbednost, kao u slučaju baltičkih zemalja, Gruzije ili Moldavije, već više na nivou propagande, koja se ispoljava kroz mnogobrojne strukture, bilo da je reč o delu opozicionih političkih partija koje se protive vladinoj politici pristupanja NATO-u, delovanju Srpske pravoslavne crkve, bilo raznim operativnim aktivnostima određenih nevladinih organizacija”, konstatuje se u tekstu diplomatske depeše.

Kako se navodi u dokumentu ambasade u Berlinu, Lukšić je tokom sastanka sa Štajnmajerom naglasio da, za razliku od članstva u EU koje, uz sve političke stranke, podržava i dve trećine stanovništva, to nije slučaj s NATO integracijama.

„Što je upravo posledica delovanja i širenja ’antinatovskih poruka’ ovih aktera. Na interesovanje ministra Štajnmajera o ekonomskom uticaju Rusije, ministar ga je informisao, mada je i taj broj u padu”, istaknuto je u tekstu depeše.

Prema depeši koju citira „Dan”, Štajnmajer je rekao da je u odnosu na NATO Crna Gora uradila puno i da je to „najvažnije pitanje za Nemačku”.

„Nemačka pažljivo prati proces i Crna Gora je dosta uradili, posebno kada je reč o reformama u obaveštajnom sektoru. Ocenio je da se situacija kvalitativno promenila, u smislu da su ranije neke članice pitanje Crne Gore uslovljavale i pitanjem Gruzije, ali da to više nije slučaj, naročito ne u Berlinu. Kazao je da sada postoji šansa za neophodan progres, uz uverenje da bi, ukoliko bi se obezbedio veći stepen podrške javnosti, to bio dobar argument u poređenju sa Gruzijom”, napisano je u depeši.

Nemački diplomata je podsetio da treba objasniti zašto Gruzija (u kojoj je neupitna podrška za NATO članstvo) iz nekih drugih razloga ne može biti primljena, dok s druge strane Crna Gora, u kojoj manji procenat populacije podržava tu ideju, ostvaruje uslove za prijem. On je naveo da postoje realne šanse da se vrednuje progres Crne Gore na ministarskom sastanku, koji se očekuje u decembru ove godine. Prema depeši, Lukšić je preneo uveravanja da će vlada ispunjavati sve obaveze i u narednom periodu.

Komеntari0
bbd6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.