Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija – spona Kine i Evrope

Ванг Вејгуанг

Nakon susreta kineskog premijera Li Kećijanga sa liderima zemalja centralne i istočne Evrope, koji je u decembru održan u Beogradu, postalo je jasno da je ovaj region od velike važnosti za planirani kineski prodor na evropsko tržište.

Kakvo je mesto Srbije u toj inicijativi, za „Politiku” objašnjava predsednik Kineske akademije društvenih nauka (KADN) Vang Vejguang koji ovih dana boravi u srpskoj prestonici.

„Boraveći u Beogradu, premijer Li Kećijang je istakao da Kina pozdravlja Srbiju kao predvodnika posla u obezbeđivanju saradnje u oblasti infrastrukture čiji je cilj poboljšanje transporta između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Srbija će tako igrati sve važniju ulogu u odnosima Kine i ovog regiona, kao i Kine i Evrope uopšte. Kineska vlada podržava ideju da koordinacioni centar bude stacioniran u Srbiji, verujući da Srbija može da bude dobar koordinator u transportnom povezivanju Kine i Evrope”, objašnjava Vang.

Kakvu težinu ima KADN u diplomatskim aktivnostima Pekinga pokazuje podatak da joj pripada važna uloga u kreiranju nacionalne spoljnopolitičke strategije koju donosi Državni savet (Vlada) NR Kine, a njen predsednik ima rang ministra.

Profesor Vang podvlači važnost sporazuma koji je kineski premijer postigao sa premijerima Srbije, Mađarske i Makedonije – Aleksandrom Vučićem, Viktorom Orbanom i Nikolom Gruevskim – koji se odnosi na izgradnju ekspresne železničke linije.

„Ova linija počinje u grčkoj luci Pirej, na jugu, prolazi kroz Skoplje i Beograd i završava se u Budimpešti, na severu. Povezujući luku Pirej i mađarsko-srpsku železnicu otvorena je nova i pouzdana trasa za izvoz i razmenu dobara između Kine i Evrope. U isto vreme kineska visokotehnološka oprema mogla bi da bude dopremljena u ovaj deo Evrope”, ističe predsednik KADN-a.

On smatra da u sprovođenju ovog projekta Srbiji pripada istaknuto mesto zbog dobrog geografskog položaja i da ona zbog toga „predstavlja važan stub na koji se oslanja izgradnja kinesko-evropske, kontinentalno-pomorske ekspresne linije”.

Vang Vejguang ocenjuje da će „kako bude odmicao proces izgradnje Srbija igrati sve značajniju ulogu kao čvorište na trgovinskom putu između Kine i Evrope.

Projekat povezivanja luke Pirej i Budimpešte neće, tvrdi, doneti korist samo Kini nego će profitirati i sve zemlje koje se nalaze na toj maršruti.

„Na ovaj način će se proširiti kinesko-evropska trgovina, doći će do ubrzanog razvoja Srbije i zemalja centralne i istočne Evrope, čime će se premostiti regionalni jaz i promovisati uravnoteženi razvoj unutar Evrope, i obogatiti sveobuhvatni odnosi strateškog partnerstva između Kine i EU. Kina ima dovoljno kapaciteta za proizvodnju opreme, može da investira u podizanje fabrika u Srbiji, podrži lokalnu infrastrukturu i promoviše ekonomski razvoj Srbije, dok bi u međuvremenu unapredila uslove transporta u vašoj i drugim evropskim zemljama”, naglašava Vang.

Nastojanje Pekinga da uđe na evropsko tržište tumači se kao još jedan od znakova otvaranja ovog industrijskog džina prema svetu. U tom kontekstu, globalnu pažnju je u poslednje vreme najviše privuklo osnivanje Azijske banke za investicije u infrastrukturi (AIIB).

Profesor Vang podseća da su krajem oktobra prošle godine ministri finansija i drugi ovlašćeni predstavnici 21 zemlje potpisali osnivački memorandum o uspostavljanju AIIB-a.

„Dosad ima 57 potencijalnih osnivača među kojima je 37 zemalja regiona i 20 van njega. Među neregionalnim zemljama 18 je evropskih”, navodi Vang.

On međutim naglašava da je AIIB u toku rada koji se odnosio na pripreme za uspostavljanje banke dobio podršku Svetske banke, Azijske razvojne banke i drugih međunarodnih banaka za razvoj,

„Osnivanje AIIB-a dobilo je veliku podršku azijskih zemalja, što odražava ogromnu potrebu za izgradnjom infrastrukture u Aziji. Investiranje u infrastrukturu je osnova ekonomskog rasta i predstavlja veliki trgovinski potencijal i snažnu pokretačku snagu za sve tipove investicija. Aktivno učešće zemalja koje nisu iz azijskog regiona, naročito evropskih zemalja, pokazuje da ove zemlje očekuju da pokrenu sopstveni razvoj kroz učešće u infrastrukturnom razvoju Azije, kao i da učestvuju u dobiti”, ističe Vang.

On smatra da osnivanje AIIB-a ne predstavlja samo retku šansu za razvoj i široko tržište za zemlje članice, nego takođe pomaže u proširivanju opšte globalne potražnje i promovisanju održivog razvoja globalne ekonomije. „To je izbor u kojem dobijaju sve zemlje različitih nivoa razvoja, u regionu i van njega.”

A koliko AIIB predstavlja konkurenciju zapadnim finansijskim institucijama i da li je, suštinski, njena svrha da bude njihova svojevrsna protivteža?

„Ova banka će usko sarađivati sa drugim multilateralnim i bilateralnim agencijama, promovisaće regionalnu saradnju i izgradnju partnerstva, hvataće se u koštac sa izazovima sa kojima se susrećemo na polju razvoja. AIIB i druge međunarodne finansijske organizacije imaju isti cilj i odnos između njih neće biti takmičarski ili odnos pravljenja protivteže”, odgovara Vang.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.