Popravke i prepravke skuplje od novih pantalona i cipela

U Balkanskoj ulici jedna do druge šnajderska radnja i prodavnica novih farmerica. Ispred oba lokala istaknute table sa cenama. Usluge krpljenja, porubljivanja, zamene rajsferšlusa na starim pantalonama skuplje su od novog džinsa u komšijskom butiku. Svako bi se zapitao da li vredi krpiti i prekrajati stare stvari, ili jednostavno za približnu cenu nabaviti nove.

Na tržištu je poplava jeftine robe zbog čega pojedine zanatlije polako gube trku…

Da je obim šnajderskog poslasmanjen u odnosu na ranije godine, potvrđuje i Jovan Stojanović, vlasnik krojačkog salona „Joca”.

– Kriza se i te kako oseća, a sugrađani nemaju novca ni za minimalne prepravke. Do prošle godine ostavljali su garderobu ne pitajući kolika je cena. Sada ih jedino zanima koliko sve to košta. Ako i traže usluge, onda isključivo žele da im zakrpimo staru robu, ali ne i da im sašijemo nešto novo – otkriva gazda vračarskog salona i podseća da se mušterijama to nikako ne isplati, prevashodno zbog visoke cene.

Vrlo slabo mušterije traže da im se sašije odelo po meri. Ta usluga košta najmanje sto evra, a gde je tek nabavka materijala koji nimalo nije jevtin. Sa takvim zahtevima najčešće dolaze punačke, izrazito mršave ili previsoke osobe, priča gazda Joca.

Sada je aktuelno prekrajanje sezonske robe, dok u poslednje vreme građani, pogotovo stariji muškarci, traže da im majstori izvrću kragne na naličje. U pitanju su kvalitetnije košulje od kojih se oni teška srca opraštaju, dodaju krojači.Mušterije katkad traže i nemoguće, pa je tako krojačici na Dušanovcu mušterija nedavno zatražila da od dva dečja kaputa napravi jaknu za odraslu osobu.

Da je u svetu šivenje i danas pravi hit, a kod nas opterećenje za kućni budžet, podseća modni kreator Bata Spasojević.

– U Srbiji retko ko može sebi da priušti novo odelo, sašiveno kod krojača, jer ono stvarno košta. Za njegovo krojenje treba obezbediti i pozamanteriju, dobro platno, pojačanja, kvalitetan konac... Obaška  materijal i samo šivenje, što se takođe naplaćuje. U radnjama imamo prilično jeftina odela, a pojavile su se i „seknd hend” prodavnice gde je roba solidna, tako da je logično što krojački saloni gube trku. To ipak ne znači da mušterija ne treba sebi da priušti kvalitet, jer od silne robe koja je jeftina malo toga je kvalitetno. Zato je važno pametno pazariti, pogotovo što nekada potrošimo i više novca kupujući jeftine krpice – upozorava modni kreator.

Šusteri nekako opstaju, ali u malobrojnim prestoničkim radionicama. U obućarskoj radnji Zorana Tomića, u Cetinjskoj ulici, desetine pari cipela čekaju vlasnike. Ruke zanatlije su ih zakrpile i zalepile. Majstor im je udahnuo novi život. Ponovo su za nošenje.

– Najčešće radim flekice na đonovima, ušivanje i lepljenje. Usluge nisu jeftine, ali radim sa uvoznim materijalima. Moje mušterije uglavnom nose skuplje, kvalitetnije cipele i isplati im se da ulažu u njih. Ponekad se desi da je cena popravke približna sumi koju je mušterija izdvojila za novu obuću – priča Zoran, koji je zvanje šustera stekao u Nemačkoj pre 40 godina.

Prestoničke prodavnice obuće preplavljene su cipelama i patikama kineskih „no nejm” proizvođača. Kupci mogu da ih pazare i za manje od 1.000 dinara. Takva obuća brzo se pohaba pa završi u Zoranovoj radnji.

– Ta obuća napravljena je od jeftinih materijala, pa i ne čudi kada se posle samo nekoliko nedelja nošenja raspadne. Moto „nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine cipele” trebalo bi da vodi ljude kada kupuju obuću. Isplativije je da ulože više para na kvalitetniji i skuplji model koji će im godinama trajati, nego da za to vreme kupe bezbroj jeftinih pari – smatra Zoran.

U njegovoj radnji žene su češće mušterije od muškaraca.

– Dame obično imaju više pari cipela nego muškarci. One i više brinu o obući. Često menjam štikle, flekice i rajsferšluse na kvalitetnijim čizmama – kaže Zoran.

Osim „standardnih” popravki, mušterije ponekad imaju i neobične zahteve kao što su širenje i smanjenje broja obuće.

– I to može da se uradi. Ukoliko je cipela veća, postavljam deblji uložak koji podiže petu ili debeli kožni umetak u zadnji deo. A ako žulja, alat i mašina u mojoj radnji rešavaju problem – poručuje majstor Zoran.

A. Bojović

M. Brakočević

-----------------------------------------

Krojačke usluge

Okretanje kragne 300

Mašinski porub 350

Zamena rajsferšlusa i štepanje 400

Ručni porub 450

Vraćanje originalnog poruba na farmericama 600

Skraćivanje pantalona od odela 600

-----------------------------------------

Obućarske usluge

Zamena klizača na rajsferšlusu 300

Širenje cipela 400

Flekice 500

Ugradnja peta 800

Lepljenje 150 – 1.500

Šivenje 150 – 1.500

Menjanje štikli 1.200 –1.800

*cene su u dinarima