Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pešačenje je ove godine u modi u Beču

Ногу пред ногу, најздравији начин кретања: улица Кертнер – централна штрафта Беча (Фото А. Цветићанин)

Od našeg izveštača 

Beč, april – Bečlijama i armiji gostiju koji dođu u grad na „lepom plavom Dunavu” dostupna je besplatna aplikacija za hodanje. Korisnici mogu precizno da beleže pređene rute: da mere razdaljinu po spletu ulica, naravno, i u koracima; da se služe mapom, da igraju video-igru. Najuspešniji biće nagrađivani. Oni koji mnogo pešače mogu da osvoje karte za kulturne događaje, ali i vrednije poklone, poput ručno izrađenih cipela od 1.000 evra.

U Beču je ova godina proglašena godinom hodanja, a centralno će biti obeležena na jesen. Od 20. do 23. oktobra biće održana međunarodna konferencija „The Walk 21”, sa više od 700 učesnika, a biće posvećena najzdravijem obliku kretanja, kako za čoveka, tako i za njegovu okolinu. U istom periodu planiran je veliki ulični festival, u kome će biti promovisana ideja da je bolje šetati, a ne voziti se javnim prevozom ili vlastitim automobilom.

Kako kaže Petra Jens, poverenik grada Beča za mobilnost, koja se bavi biciklizmom, pešacima i urbanom mobilnošću, 2014. je odlučeno da se tekućih 12 meseci posvete hodanju.

– Sve što želimo da promovišemo već je, na neki način, sadržano u dugoročnim planovima o poboljšanju kvalitetu života. Ciljevi za koje se zalažemo uključeni su, kroz različite segmente, u Strategiju pametnog grada, urbanističkim planovima, ekološkim normativima, na primer kada je reč o tome da se smanji emisija štetnih gasova. O dalekosežnom uticaju na zdravlje takođe može da se govori na više nivoa – kaže Jens u razgovoru za naš list.

Grad koji se redovno nalazi na čelnim pozicijama kao metropola sa najpovoljnijim uslovima za život ima vrlo uređen prevoz. U Beču postoji više od 1.000 kilometara puteva, podzemnih i nadzemnih pruga, više od 1.200 kilometara biciklističkih staza, pa se nameće pitanje zašto je hodanje prioritet.

– To je deo ljudske prirode, a mi o tome izrađujemo statističke studije? – uz osmeh sagovornica uzvraća pitanjem i odgovora:

– Kada je reč o urbanističkom pristupu, hodanje nije samo pružanje jedne noge ispred druge. Ono podrazumeva infrastrukturu, razmišljanje i planiranje kako kretanje omogućiti u urbanim zonama.

Istraživanja pokazuju da u gradu sa nešto više od milion i po stanovnika 39 odsto hoda svakodnevno. Samo šest odsto stanovnika jednom do dva puta mesečno hodajući prelazi rastojanje od tačke A do tačke B. Cilj je da se prvi procenat poveća, a smanji onaj od skoro 30 odsto stanovnika Beča koji koriste vlastiti automobil. Takođe, cilj je i do se do 2020. godine postigne „nula smrtnosti” pešaka u saobraćaju. Statistika beleži da je u 2012. poginulo 16 pešaka, a više od 1.000 bilo je povređeno, dok je prošle godine na ulicama Beča stradalo samo devetoro pešaka.

– Ovaj cilj je visoko, ali mere koje sprovodimo vode ka njemu. One su korisne za druge oblasti, ne samo mobilnost. Povoljne su za zaštitu životne sredine, socijalnu interakciju, zdravlje, arhitekturu – dodaje Petra Jens.

Od osamdesetih godina u Beču važe normativi da minimalna širina trotoara ne sme da bude manja od dva metra. Raskrsnice obavezno moraju da imaju spuštene ivičnjake i takvih je više od 90 odsto. U stambenim četvrtima važi pravilo „zona 30” za ograničavanje brzine motornih vozila.

Trenutno se Agencija za mobilnost, na čijem je čelu Petra Jens, bavi pravnim, čini se, složenijim problemom. Pokušavaju da nađu zakonski okvir koji će omogućiti prelazak preko površina koje su u privatnom vlasništvu. Tako hodačima neće biti prepreka ukoliko naiđu na zaključano dvorište ili kapiju. Uz osmeh kaže da je teško, ali da veruje da će se i tu naći rešenje.

Motiv lepo okruženje i čiste ulice

U anketama stanovnici Beča su naveli da ih na prvom mestu automobili obeshrabruju da hodaju: preterana brzina, buka i izduvni gasovi problem su za 46 odsto ispitanih. Sledeća barijera, za 17 odsto anketiranih, jeste čekanje na semaforima i prelazak preko raskrsnica. Na trećem mestu, za 14 odsto hodača, jeste pseći izmet, a potom slede: uski trotoari, biciklisti i slično.

Ono što ih motiviše da više hodaju, na prvom mestu za 76 odsto ispitanika, jeste lepo okruženje, lako i nekomplikovano kretanje, osećaj aktivnosti, to što je takva mobilnost ekološki prijateljska... Na spisku želja najviše ispitanika, njih 31 odsto, reklo je da žele manje saobraćaja, 28 odsto očekuje da gradske vlasti obezbede više površina pod zelenilom, 22 odsto da se uspore motorna vozila, svaki peti očekuje da infrastruktura za šetače bude dopunjena mestima za odmor, sedenje, razgledanje...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.