ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 04.05.2015. u 00:01 Slo­bo­dan Klja­kić

Kontroverzni vladar koji se nije bojao vage istorije

(Фото Бета)

Jo­sip Broz Ti­to pre­mi­nuo je na da­na­šnji dan, 4. ma­ja 1980. u Lju­blja­ni, a sa­hra­njen je u Be­o­gra­du 8. ma­ja. Bi­la je to po­greb­na sve­ča­nost bez pan­da­na, na ko­ju je sti­glo 211 de­le­ga­ci­ja iz 128 dr­ža­va.

Od nje­go­vog od­la­ska na le­če­nje na sa­mom po­čet­ku 1980, u oba­ve­štaj­nom cen­tru u on­da­šnjoj Pa­la­ti CK SKJ, da­na­šnjem tr­žnom cen­tru ,,Ušće”, če­ka­lo se sa­mo na jed­nu po­ru­ku iz Lju­blja­ne: ,,Utak­mi­ca je po­če­la”, što je bi­la ši­fra ko­jom se sa­op­šta­va da je pre­mi­nuo. 

Ka­da je vest obe­lo­da­nje­na, kod mno­gih je iza­zva­la šok, valj­da i za­to što su ve­ro­va­li da je Ti­to be­smr­tan. Po­kre­nut je bes­pre­ko­ran me­ha­ni­zam po­greb­ne sve­ča­no­sti a do ju­tar­njih sa­ti 8. ma­ja sto­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na Ju­go­sla­vi­je do­šlo je u Skup­šti­nu SFRJ, gde je bio po­lo­žen kov­čeg, da oda po­štu pre­mi­nu­lom.

Pe­de­set svet­skih te­le­vi­zij­skih mre­ža di­rekt­no je pre­no­si­lo is­pra­ćaj Ti­to­vih po­smrt­nih osta­ta­ka do Ku­će cve­ća, u kru­gu Užič­ke 15 na De­di­nju, gde je sa­hra­njen po iz­ri­či­toj že­lji.

,,Ti­to bi bio ve­li­ki čo­vek i da ni­je imao vlast”, svo­je­vre­me­no je kon­sta­to­vao Hen­ri Ki­sin­džer, iz če­ga se mo­že za­klju­či­ti da je bio još ve­ći za­to što je vlast imao.

Ali, ne sa­mo to. Ti­to je vlast vo­leo, a po­go­to­vo je vo­leo ap­so­lut­nu vlast.

U svo­je­vre­me­nom raz­go­vo­ru za ,,Po­li­ti­ku”, ko­ji sam vo­dio s Vla­di­mi­rom De­di­je­rom po­vo­dom nje­go­vog ra­da na ,,Pri­lo­zi­ma za bi­o­gra­fi­ju Jo­si­pa Bro­za Ti­ta”, De­di­jer je kao glav­no po­sta­vio ,,pi­ta­nje Ti­to­vog od­no­sa pre­ma vla­sti”.

,,Osnov­na Ti­to­va gre­ška je to što je mi­slio da će ve­či­to vla­da­ti. Ovo ni­je pro­iz­volj­no tvr­đe­nje. Baš u tom to­nu on je go­vo­rio pri­li­kom na­šeg po­sled­njeg raz­go­vo­ra 1. no­vem­bra 1978. go­di­ne, u pri­su­stvu mog si­na Mar­ka. Pri­čao je ta­ko kao da će ve­či­to ži­ve­ti. Po­mi­njao je i dva svo­ja stri­ca za ko­je je tvr­dio da su ži­ve­li 102 i 103 go­di­ne”, sve­do­čio je De­di­jer.

U tor­bi je ta­da imao ge­ne­a­lo­ško sta­blo do­ma­ći­na, u ko­me su po­mi­nja­ni i Ti­to­vi stri­če­vi. Je­dan je ži­veo 72 a dru­gi 73 go­di­ne.

Na pi­ta­nje pot­pi­sni­ka za­što je Ti­to stri­če­vi­ma do­dao po to­li­ko mno­go go­di­na, De­di­jer je od­go­vo­rio:

,,Mi­slim da je raz­log to­me nje­go­va ve­li­ka lju­bav pre­ma vla­sti, po­go­to­vo pre­ma ap­so­lut­noj vla­sti ka­kvu je imao. Zbog nje je i sve svo­je po­ten­ci­jal­ne na­sled­ni­ke, jed­nog po jed­nog, po­ste­pe­no ukla­njao. To je jed­na krup­na isto­rij­ska či­nje­ni­ca a mla­đi isto­ri­ča­ri će utvr­di­ti ko­li­ko je ovo tač­no”.

Od on­da do da­nas pro­šlo je mno­go vre­me­na, ali i da­lje če­ka­mo na vred­ne, kva­li­tet­ne isto­ri­o­graf­ske stu­di­je o Jo­si­pu Bro­zu Ti­tu, nje­go­vom ži­vo­tu i vla­da­nju, po­go­to­vo stu­di­je ko­je bi nje­go­ve dr­žav­nič­ke i po­li­tič­ke po­te­ze sme­sti­li u ko­or­di­na­te me­đu­na­rod­nih od­no­sa u 20. ve­ku, u vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta i po­tom u hlad­nom ra­tu.

Dug pe­ri­od Ti­to­ve vla­sti na­rav­no da je pra­ćen mno­gim kon­tro­ver­za­ma, ali je in­te­re­sant­no da se on ni­je bo­jao va­ge isto­ri­je. Tvr­dio je da će i o nje­mu i o učin­ci­ma nje­go­ve ge­ne­ra­ci­je sud da­ti tek isto­ri­ja i bu­du­ća po­ko­le­nja, pri če­mu je ja­sno da je sma­trao ka­ko će taj sud bi­ti po­vo­ljan.

Ti­to mo­žda ni­je pre­zao od su­da isto­ri­je, ali je či­nje­ni­ca da se o nje­go­vom me­stu u isto­ri­ji ne mo­že su­di­ti ni po me­ri pro­vin­cij­ske pa­me­ti ni po me­ri fa­ra­on­skog obo­go­tvo­ra­va­nja.

Komеntari0
39021
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja