Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kumanovo – mali korak ka „Velikoj Albaniji”?

Појачане мере безбедности на југу Србије: жандармерија на улазу у Прешево (Фото Бета)

Prevario se svako ko je pretpostavio da će upad terorista u Makedoniju makar privremeno potisnuti u drugi plan duboku političku raspolućenost te države, u kojoj su trvenja vlasti i opozicije dostigla vrhunac u poslednja dva i po meseca, a građanski protesti postaju sve burniji. Iz reakcija evropskih zvaničnika jasno je da oni rešavanje unutrašnje makedonske krize vide kao preduslov za stabilizaciju zemlje mnogo više nego otklanjanje pretnji iz susedstva ili sprečavanje buđenja domaćih ekstremista iz albanske manjine u Makedoniji.

Osim na dijalogu vlasti i opozicije u Skoplju, predstavnici Evropske unije i NATO-a koji su komentarisali incident u Kumanovu, gde se policija sukobila sa teroristima, među kojima je bilo i onih sa Kosova, insistiraju i na „istrazi koja bi utvrdila šta se tačno dogodilo”. I mnogi Makedonci osećaju da je na to pitanje nemoguće potpuno odgovoriti na osnovu zvaničnih saopštenja države. Ona su ostavila prostor za sumnju da nisu svi teroristi likvidirani, odnosno uhapšeni, pa je utoliko i značajnije pitanje koje takođe nije pojašnjeno: šta je zapravo bio njihov cilj i da li su potencijalne mete i dalje ugrožene. Da li je možda reč o prvom koraku ka stvaranju „velike Albanije” ili samo izolovanom incidentu, kako tvrdi EU?

Nejasno je čak i da li su u okršaju stradali i civili, o kojima se makedonski zvaničnici ne izjašnjavaju, uprkos medijskim izveštajima o takvim slučajevima i saučešću američke ambasade upućenom i porodicama poginulih civila.

I dok se dan nakon kumanovske bitke prikazuju snimci polurazrušenih kuća, Makedonijom, ali i čitavim regionom, počinju da kruže svakakve spekulacije. Jedni se plaše da se, slično sukobu koji je izbio 2001. godine, sprema novi pokušaj rasparčavanja zemlje po etničkoj liniji i stvaranje „velike Albanije” ili barem takozvane Republike Iliride, koja je prošle godine proglašena na polovini makedonske teritorije. Drugi nagađaju da je i nedavni upad naoružane grupe u karaulu Gošince i ovaj poslednji incident organizovala vlast kako bi skrenula pažnju sa snimaka prisluškivanih razgovora njenih čelnika koje objavljuje opozicija, ukazujući na to da režim nezakonito prisluškuje više od 20.000 ljudi, zataškava ubistva, kontroliše medije i namešta sudske procese. To se potkrepljuje i time što su makedonske službe znale za terorističku pretnju, ali ništa nisu preduzele sve do kumanovske akcije, za koju se već ocenjuje i da je izvedena trapavo, usred naselja, kao da je vlast želela što dramatičnije scene, te da je posledica toga stradanje previše policajaca, čak osmoro.


Prizor posle sukoba u Kumanovu (Foto Rojters)

U Srbiji i Republici Srpskoj za sada je omiljena teorija da je u Makedoniji zamalo načinjen prvi korak ka „velikoj Albaniji”. Razlozi za zabrinutost se nalaze i u tome što su teroristi zatečeni u Kumanovu, na granici sa Preševom, pa se nagađa da su možda smerali da odatle raspire nemire i u delu Srbije, kakvi su tu izbili i 2001. godine, iste one u kojoj je izbio i sukob makedonske države sa militantima iz albanske manjine.

Tome se priključuje i dalekosežnija teorija zavere: da je albanskim teroristima signal za akciju stigao sa Zapada, koji je želeo da destabilizuje Makedoniju i spreči izgradnju ruskog gasovoda „Turski tok” kroz njenu teritoriju. Ta spekulacija se održava bez obzira na to što je direktor srpske Vojnobezbednosne agencije Petar Cvetković za TV Pink izjavio da ništa na upućuje da je Zapad organizovao ovaj incident. Šef vojne obaveštajne službe je, istina, rekao da je Zapad stvorio uslove da do ovoga dođe, ali to više zvuči kao politička procena nego kao podatak obaveštajaca.

Cvetković je sa direktorom policije Miloradom Veljovićem potvrdio da su informaciju o mogućem terorističkom napadu dostavili makedonskim kolegama, ali da ona nije ozbiljno shvaćena.


Interesantno je ipak da makedonski predsednik Đorđe Ivanov navodi da je još ranije obavestio NATO i EU o postojanju ove terorističke grupe. Ali, kako je rekao, „ta komunikacija nije dala mnogo rezultata”. Mogla bi izjava Ivanova predstavljati i pokušaj vlasti da sa sebe skine odgovornost, kao što možda pokazuje samo nemar Zapada kada je u pitanju stabilnost Balkana i zemlje koju je upravo zapadna štampa juče opisivala kao „najnestabilniju zemlju regiona”. Doduše, evropskom komesaru za politiku susedstva Johanesu Hanu nemoguće je prebaciti da nije zainteresovan za sudbinu Makedonije: juče je izjavio i da njegova poseta Skoplju nije planirana, ali da, budući da mu je posao fleksibilan, nije isključena – što bi zaista bilo veoma požrtvovano od njega.

U Crnoj Gori, još jednoj državi koja bi bila ugrožena ako bi teroristi krenuli u stvaranje „velike Albanije”, neke opozicione stranke krivicu za događaj u Kumanovu prebacuju na makedonsku vlast. Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene, govori i o „balkanskoj konfederaciji kriminala sa sedištem u Crnoj Gori”, spremnoj i na izazivanje ratnih žarišta ne bi li „zaštitila milijarde koje zarađuje uz pomoć korumpiranih režima u regionu”. To se poklapa sa zaključcima onih koji smatraju da se makedonski premijer Nikola Gruevski i crnogorski lider Milo Đukanović služe sličnim manipulacijama i zloupotrebama. Pojedini u Srbiji dodaju da bi u to društvo trebalo uvrstiti i Aleksandra Vučića i da je današnja Makedonija, sa dva ušančena politička bloka i zaustavljenim putem ka EU, navodno budućnost Srbije.

Da će se sukobi vlasti i opozicije u Makedoniji nastaviti uprkos kumanovskom incidentu, potvrđuje i izjava Zorana Zaeva, vođe najveće opozicione stranke, Socijaldemokratskog saveza Makedonija, da njegov dolazak na sednicu državnog Saveta za bezbednost ne znači da je dao legitimitet vladi Gruevskog, kojeg optužuje da vlast dobija izbornim mahinacijama. Zaev je dan pred okršaj makedonske policije i terorista dao intervju za „Politiku” u kojem je isključivao mogućnost međuetničkih sukoba u svojoj državi i insistirao na tome da su protesti protiv Gruevskog ujedinili sve građane Makedonije, te da će obnova demokratije uz podršku međunarodne zajednice preobraziti zemlju. Odgovore poslate elektronskom poštom nije promenio ni kada ih je, nakon što ih je „Politika” uredila za štampu, autorizovao sutradan, u trenutku kada se već znalo da je u Kumanovu stradalo barem troje policajaca.

Slične priče se nepokolebljivo drže ne samo ostali opozicionari nego i stranke koje čine vladajuću koaliciju u Makedoniji. I Gruevski tvrdi da ovo nije bio makedonsko-albanski sukob, već obračun sa teroristima protiv kojih su se borili policajci iz svih makedonskih etničkih i verskih grupa. I predsednik Ivanov naglašava da teroristi nisu imali podršku unutar zemlje.

Takav stav makedonskih političara nije iznenađenje. U vladajućoj koaliciji je i jedna stranka makedonskih Albanaca, a snimci prisluškivanih razgovora državnih čelnika, koje je objavila opozicija, ukazuju na to da je vlast čak pritisnula pravosuđe da oslobodi neke od albanskih terorista. Mnogi Albanci, međutim, smatraju da nisu dobili sva prava koja su im garantovana Ohridskim sporazumom, a nezadovoljni su vlašću i iz svih onih razloga koji ostale u Makedoniji teraju na proteste. Demonstracijama protiv Gruevskog se pridružuje mnogo Albanaca, uz patetične demonstracije nacionalnog jedinstva, poput uvezivanja zastava Albanije, Makedonije i Srbije. Zaev očigledno ne želi da baci sumnju na njihovu etničku grupu i otera neke od glasača u trenutku dok se vlast najzad klima nakon devet godina.

Praktično svi politički činioci u Makedoniji i Albaniji, na Kosovu i Zapadu saglasni su da je Kumanovo bilo izolovan incident. Od tog jedinstva građanima Makedonije, u prvom redu, neće biti mnogo lakše. I bez međuetničkih borbi, već su ukopani u veliki unutrašnji politički rat, a Gruevski ne pokazuje nameru da popusti i pristane na dijalog sa opozicijom, još manje na prelaznu vladu, kakvu su mu još ranije predložili engleski i bivši američki ambasador. Tek ostavku, što je od njega juče zatražio bugarski premijer Bojko Borisov, teško da će dati.

Srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić verovatno se ne bi složio s pretpostavkom da bi ostavka Gruevskog umirila Makedoniju i donela stabilnost regionu. Dačić se nedavno, nakon izjava albanskog premijera Edija Rame koje su nagoveštavale da mu nije mrska ideja „velike Albanije”, žalio kako se čini da je Srbija jedina zemlja koja se otvoreno protivi tome. Uprkos tome koliko se malo pažnje i sada poklanja tom objašnjenju kumanovskog incidenta, očigledno je da želja za ujedinjenjem Albanaca nije napustila ni sve u Makedoniji: pre nekoliko godina su u Tetovu, teritoriji koju drži albanska manjina, predsednika Albanije domaćini transparentom pozdravili kao svog predsednika.

Naslućuje se iz izjava Ive Vajgla, izvestioca Evropskog parlamenta za Makedoniju, i Sebastijana Kurca, austrijskog ministra spoljnih poslova, da su se Evropljani napokon zabrinuli i za to koliko višegodišnja blokada makedonskih evrointegracija ugrožava budućnost te države. Mantra o priključenju EU kao receptu za otklanjanje svih međuetničkih problema i teritorijalnih razmirica prilično poznato zvuči i u Srbiji. Deblokada procesa pridruživanja Makedonije, međutim, verovatno je samo drugi način da se ponovi insistiranje evropskih zvaničnika na razrešenju političke krize u toj zemlji. A to bi Gruevski gotovo izvesno mogao da čita i kao zahtev da odstupi sa vlasti. Jer, već dugo se čini da nije spor sa Grčkom oko imena jedino što drži Skoplje podalje od EU, već da je to i otvoreno nezadovoljstvo Brisela urušavanjem vladavine prava, kao i prava i sloboda građana u Makedoniji. Gruevski, koji se s teškoćama odupire pritisku iznutra, sada je i na međunarodnoj sceni došao na teren skliskiji od bilo kojeg na kojem se našao za ovih devet godina njegove vladavine.

------------------------------------------------------------

Kumanovo u tri datuma

23/24. oktobar 1912: kumanovska bitka – prva srpska pobeda u Prvom balkanskom ratu koja je označila kraj turske vladavine na Balkanu, posle koje je srpska vojska ušla u Skoplje

9. jun 1999: Kumanovski sporazum – vojno-tehnički sporazum u Kumanovu označio je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije

9. maj 2015: oružana pobuna Albanaca u Kumanovu?

Vladimir Vukasović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.