Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Visoko obrazovanje – niski udarci

U četvrtak pre podne, ispred zgrade u kojoj živi, na prepad i bez velike šanse da se odbrani, pretučen je dr Milovan Šuvakov, jedan od najuspešnijih mladih fizičara u Srbiji i pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za pitanja visokog obrazovanja. Pretukli su ga metalnim štanglama nepoznati napadači u kapuljačama.

Nije Milovan Šuvakov prebijen zato što ima vredne radove iz oblasti fizike – tog istog dana trebalo je da mu bude uručena nagrada Instituta za fiziku. Ni to što je pomoćnik ministra, samo po sebi, nije presudno. Nema sumnje da je povod za obračun njegovo angažovanje u promenama u sistemu visokog obrazovanja. Kolega Šuvakov se nije ustručavao da mnoge stvari nazove pravim imenom, što se nekima nije svidelo. U poslednje vreme, u svojim istupima govorio je o borbi za istinski kvalitet u visokom obrazovanju i o promeni načina finansiranja u ovom sektoru. Mogu samo da zamislim koliko su neki osetljivi ne toliko na pomen kvaliteta, koliko na to što se dira u način finansiranja. Ipak, nije problem u tome što ima onih kojima ne odgovara da se pokreću pitanja koja nisu u skladu s njihovim interesima, toga je uvek bilo i biće. Problem je što se formira ambijent u kojem je logično, skoro očekivano, da se umesto argumenata i stavova koriste štangle, a umesto javnog nastupa i potpisa - kapuljače.

Nad brutalnošću, koja je i povod ovog teksta, moramo da budemo zgroženi, to je prirodno, ali ne smemo ostati samo na tome, to je skoro kao da sve jednostavno ignorišemo. Najmanje što možemo jeste da pokušamo da razjasnimo šta se zapravo dešava. Sistem nam je trenutno tako postavljen da je svim činiocima visokog obrazovanja prvi i jedini zadatak borba za goli život, a tek onda rad za bolje visoko obrazovanje u celini.

Testirajmo ovu tezu kroz privatni i državni sektor. Privatnim visokoškolskim ustanovama skoro da nije moguće da misle ili brinu o opštim interesima visokog obrazovanja. One su mahom i osnovane zbog profita; da nije tako, verovatno bismo na nekom od privatnih univerziteta imali i studije geologije. Država se prema privatnim visokoškolskim ustanovama odnosi katkad kao majka, katkad kao maćeha – zavisi od toga ko je ministar prosvete – ali uglavnom ih ostavlja da paze na svoj biznis koji je manje ili više kamufliran obrazovanjem. Problem se komplikuje time što državni sektor „trese” ista groznica. Naime, ustanove čiji je osnivač država godinama su, od te iste države, nedovoljno finansirane i ostavljene su da se same snalaze. U tom snalaženju, koje opet nije ništa drugo do surova borba za opstanak, državne visokoškolske ustanove se ponašaju kao i privatne. U takvoj situaciji i jedni i drugi će sve mere usmerene ka napretku visokog obrazovanja države Srbije, što bi morao da bude njihov zajednički interes, prihvataju samo dotle dok te mere ne ugrožavaju njihov opstanak. Sad bi trebalo da bude jasno zašto naše visoko obrazovanje ponekad liči na borbu čikaških grupa u vreme prohibicije, u kojoj vladaju suvi interesi i u kojoj nema mnogo emocija, već se sve dešava isključivo poslovno – strictly business.

Nažalost, nema toga što se može preko noći uraditi, pa da se sutra probudimo i vidimo kako je sve u redu. Predugo ova naša noć traje. Koji je status „afere indeks”, koliko naših političara ima valjanu diplomu, šta je stvarno plagijat, a šta samo smešno obrazloženje? I opet vidim – tamna je noć! Nismo svesni koliko je važan zdrav ambijent. Uveren sam da nam mladi, obrazovani ne odlaze zbog toga što nam je loše obrazovanje i zbog neuspele bolonjske reforma niti zato što nema posla. To je zato što živimo u državi u kojoj mladog i uspešnog doktora fizike mogu bez problema da pretuku neke osobe u kapuljačama, i to zbog toga što je spreman da otvori neka važna pitanja u visokom obrazovanju. Ako se i sad pomirimo s tim, znači da prihvatamo ovakav ambijent u kojem će borba interesa biti još surovija. Time smo prihvatili i odgovornost za narednu „čisto poslovnu” repliku, koja, nažalost, glasi: „Leave the gun, take the cannoli” (film „Kum”, slob. prev: Ostavi pištolj, uzmi kanole).

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, dopisni član SANU

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.