Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gruevski se lomi pod spoljnim pritiskom

Razgrađivanje piramide vlasti u Makedoniji počelo je blizu njenog vrha, ali moguće je da je to samo manevar kojim se pokušava očuvati glava sistema, premijer Nikola Gruevski. Ni nakon teških kritika koje su mu oči u oči izrekli ambasadori SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije, kao i predstavnik EU, Gruevski nije otišao sa vlasti, što je od njega otvoreno zatražio potpredsednik Evropskog parlamenta Aleksandar Graf Lamsdorf. Umesto toga, premijer je uklonio neke od najbližih saradnika koji su direktno upleteni u afere vlade koje opozicija izbacuje u javnost.

Teško da će se to ispostaviti kao prvi korak ka formiranju prelazne vlade i prevremenim izborima, što su pojedini zapadni ambasadori još ranije predlagali Gruevskom. Jer, prenose makedonski mediji, diplomatska šestorka odvojeno se sastala i sa Alijem Ahmetijem, liderom Demokratske unije za integraciju, albanske stranke koja je takođe deo vladajuće koalicije, i zatražila od njega da „iskoristi svoj uticaj za dobrobit građana i zauzme stav”. Nije precizirano šta to znači, ali zvuči kao da mu je diplomatskim rečnikom poručeno da napusti vladu i pogura Gruevskog ka izborima. To bi moglo značiti da premijer nije pokazao nameru da ih sam raspiše.

Vođi opozicije Zoranu Zaevu, predsedniku Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), ambasadori su preporučili sasvim suprotno – da se vrati u institucije, to jest u parlament, čiji rad njegova partija bojkotuje još od prošlogodišnjih izbora zato što ih je, kako tvrdi SDSM, Gruevski dobio zloupotrebama vlasti, prevarama i manipulacijama. To ne znači da su Zaevu poručili da se povuče jer su podržali i „demokratsko pravo na revolt” – ulične proteste koji su u Makedoniji u jeku, dok je veliki miting opozicije najavljen za nedelju. Ni spekulacije o bezbednosnoj stabilnosti Makedonije nakon okršaja policije sa terorističkom grupom u Kumanovu neće odložiti taj miting. Zaev je i juče pozvao građane da se pridruže protestu.

Zahtev da se Zaev vrati u skupštinu – „ključnu instituciju u kojoj opozicija može da istražuje”, kako je rekla nemačka ambasadorka Kristine Althauzer – pre je na liniji onoga što su velike sile, ako su tačni izveštaji makedonskih medija, zatražile i od Ahmetija: da se založi za nezavisnu istragu o sadržini prisluškivanih razgovora državnih čelnika. Izgleda da su pritisci u tom smeru uspeli jer je i VMRO-DPMNE, stranka Gruevskog, juče predložio parlamentu da sprovede istragu o tome.

Snimke tih razgovora, koji ukazuju na to da vlast nezakonito prisluškuje više od 20.000 ljudi i kontroliše medije i sudstvo, Zaev objavljuje već dva i po meseca. Vlast ga optužuje da mu snimke nisu dostavili, kako on tvrdi, domaći obaveštajci insajderi, nego strani špijuni s kojima je planirao puč, ali sudski proces protiv Zaeva još nije počeo, pa ni autentičnost tih teško inkriminišućih snimaka nije potvrđena. Upadljivo je, doduše, da vlada ne tvrdi da su oni potpuno lažirani, već da su premontirani.

U tim snimcima se kao glavni junaci često pojavljuju i smenjeni ministri, Gordana Jankulovska, koja je bila odgovorna za unutrašnje poslove, i Mile Janakijeski, do preksinoć u vladi zadužen za saobraćaj i komunikacije. Ništa manje važnu ulogu u njima nema ni Sašo Mijalkov, direktor za bezbednost i kontraobaveštajni rad i bratanac Gruevskog, koji je sam podneo ostavku. U tekstu njegove ostavke, koji je procurio u medije, kao i u saopštenjima Jankulovske i Janakijeskog, međutim, nema ni traga priznanja krivice. Naprotiv, smenjeni ministri naglašavaju da odlaze da bi doprineli stabilizaciji Makedonije, to jest prevazilaženju krize, dok Mijalkov otvoreno ocenjuje da je tu krizu nametnula opozicija „nedržavničkim odnosom” i da su „istina i argumenti” na njihovoj strani.

Pojedini makedonski mediji, pozivajući se na svoje izvore, navode i da odlazak te trojke nije isključivo u vezi sa skandalima sa kojima ih snimci prisluškivanih razgovora dovode u vezu. Navodno, ambasadori su Gruevskom na sastanku predočili i saznanja da su neke osobe iz Pete uprave Ministarstva unutrašnjih poslova kontaktirale sa ljudima iz terorističke grupe s kojom se policija u subotu sukobila u Kumanovu. Prema tim navodima, za to su znali i Jankuloska i Mijalkov.

Teorija prema kojoj je Gruevski organizovao dolazak terorista kako bi skrenuo pažnju sa svojih afera i naterao opoziciju da se povuče da ne bi otežavala situaciju u zemlji dobila je odjek i u medijima sa Kosova, odakle su došli mnogi od terorista koji su uhvaćeni u Kumanovu. Portal „Koha” je, prenosi Tanjug, javio da je Kosovska obaveštajna agencija još u februaru imala informacije da se makedonska tajna služba navodno povezala sa osobama sa Kosova kako bi ih angažovala za akciju koja bi destabilizovala Makedoniju.

Gruevski se možda suočava i sa još jednim problemom. Helsinški komitet u Makedoniji saopštio je da bi sprovođenje njegovog predloga da mesto ministra unutrašnjih poslova zauzme Mitko Čavkov pogazilo ustav. Jer, kako kažu, najviši pravni akt Makedonije predviđa da odbranom i policijom mogu rukovoditi samo osobe koje su u prethodne tri godine bile civili, dok je Čavkov bio policijski načelnik u Birou za javnu bezbednost do maja 2013. godine. Bez obzira na to, makedonska skupština je juče po hitnom postupku izglasala da Čavkov dođe na tu poziciju i da Vlado Misajlovski, dosadašnji direktor javnog preduzeća Državni putevi, preuzme resor saobraćaja i veza.

Potvrđen identitet Ndrecaja i Rizaja

Ministarstvo za unutrašnje poslove Makedonije potvrdilo je da je u oružanom obračunu u Kumanovu ubijen vođa terorističke grupe Mirsad Ndrecaj, poznat kao komandant Nato, kao i Beg Rizaj, alijas komandant Begu, obojica sa Kosova, prenose makedonski mediji. Ndrecaj je bio osumnjičen da je predvodio grupu koja je 21. aprila napala policijsku karaulu Gošince, na severu Makedonije.

Potvrđen je i identitet Nusreta Kaljošija, rođenog 18. aprila 1975, makedonskog državljanina. Pomoću Interpola je potvrđen i identitet Samija Ukšinija ili komandanta Sokoljija, sa Kosova, koji je takođe bio vođa. Osim njega, uhapšene su još dve osobe za koje je rečeno da su bili među vođama grupe. Tanjug 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.