Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je Obama lagao o ubistvu Osame bin Ladena

Врх америчке власти очекује завршетак акције у Пакистану (2011. године) (Фото Бета)

Bila je to noć za pamćenje i spektakularan poduhvat koji je odlučivao o tome da li će Barak Obama biti predsednik sa jednim mandatom ili dva. O tome svedoči čuvena fotografija iz Ratne sobe Bele kuće, na kojoj zabrinuta lica američkog političkog i vojnog vrha u direktnom prenosu prate noćni prepad u pakistanskom gradu Abotabadu, u kojem su „mornaričke foke” likvidirale Osamu bin Ladena i sa njegovim izrešetanim telom se bez gubitaka vratile u svoju bazu u Avganistanu.

Ovaj događaj od 2. maja 2011. uveliko je doprineo novom Obaminom izbornom trijumfu u novembru 2012. i to je najveća (cinici kažu i jedina) američka pobeda u njenom „ratu protiv terorizma” započetom posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2011.

Ključni element ovog poduhvata bila je njegova apsolutna diskrecija: američki specijalci su sa dva helikoptera neprimećeni stigli od avganistanske granice do Bin Ladenove kuće u Abotabadu, sedamdesetak kilometara od pakistanske prestonice Islamabada. Iako su kasarne pakistanske vojske bile samo na kilometar i po od zdanja u kojem se krio američki „neprijatelj broj jedan” i uprkos udesu jednog od helikoptera pri sletanju (i njegovom potonjem namernom uništenju eksplozivom), Pakistanci su za taj događaj saznali tek pošto ih je Obama sutradan obavestio. Odnosi dve zemlje, koje su nominalno saveznice, dugo su potom zbog toga bili hladni.

Tako bar glasi zvanična verzija, koju je, u tekstu od čak 10.000 reči, osporio Simor Herš, jedan od najpoznatijih američkih istraživačkih novinara. Doajen profesije (78 godina), Herš je upamćen po nekoliko podviga: obelodanio je zločin američke vojske, ubistvo nekoliko stotina civila u vijetnamskom selu Mi Laj 1969, što mu je sledeće godine donelo „Pulicera”, a 2004. je izneo je činjenice o mučenju pritvorenika u iračkom zatvoru Abu Graib.

Tekst „Ubistvo Osame bin Ladena” objavio je britanski dvonedeljnik „London rivju ov buks”, časopis za književne i istorijske eseje, koji ima reputaciju i najuspešnije i najkontroverznije publikacije ove vrste u Evropi, a teza koju Herš tamo iznosi glasi da je zvanična verzija o likvidaciji vođe Al Kaide – velika laž.

Taj događaj nije naime bio spektakularni podvig američkih specijalaca, već akcija u kojoj su Amerikancima pomogle pakistanske kolege. Vođa Al Kaide nije bio sakriven u kući na periferiji Abotabada, već je tamo bio pritvorenik pakistanske vojske i njene obaveštajne službe ISI, dok je sve finansirano iz Saudijske Arabije.

Herš takođe tvrdi da CIA nije Bin Ladena otkrila iznudivši priznanje od zarobljenih pripadnika Al Kaide torturom i praćenjem njihovog kurira, već da su joj sve na tacni servirale pakistanske kolege.

Bio je to u stvari dogovor Amerikanaca i Pakistanaca koji na kraju nije ispoštovala američka strana. Uprkos tome, sve što je usledilo posle likvidacije – pogoršanje bilateralnih odnosa, obustava američke pomoći, bilo je po Heršu svojevrsno foliranje.

Nije tačno ni da je telo Bin Ladena bačeno u okean sa američkog ratnog broda, kako glasi zvanična verzija, već su ga, pošto je u akciji likvidacije rafalima raskomadano, specijalci iz helikoptera razbacali iznad avganistanskih planina čim je pređena granica. „Laganje na visokom nivou ostaje metod funkcionisanja američke politike, zajedno sa tajnim zatvorima, napadima iz dronova, zaobilaženjem lanca komandovanja i odstranjivanjem onih koji bi tome mogli da se suprotstave”, zaključuje Herš.

Ono što je on izneo svakako je medijska poslastica i nova „teorija zavere”. S obzirom na Heršovu reputaciju, dočekana je s pažnjom, ali i odlučnim demantijem iz Bele kuće, sa argumentacijom da je u tekstu „previše netačnosti i neosnovanih tvrdnji”. „Verovanje da je operacija u kojoj je ubijen Osama bin Laden bila nešto drugo, a ne jednostrana američka misija apsolutno je neosnovano”, kazao je glasnogovornik Nacionalnog saveta za bezbednost Edvard Prajs.

Simor Herš se u svom tekstu poziva na dva penzionisana, nekad visoko pozicionirana generala ISI – jednom navodi ime, a drugi je anoniman – i na nepoznat broj neimenovanih konsultanata pakistanske obaveštajne službe. Takođe citira sumnje u verodostojnost zvanične verzije koje su iznete u nekim ranijim tekstovima američkih novinara, kao što je avganistanska dopisnica „Njujork tajmsa” Karlota Gol, koja je 2014. napisala da je general Ahmed Suđa Paša, direktor ISI, bio upoznat sa operacijom. Zvaničnih, makar bezimenih, sumnji iz usta američkih zvaničnika ili navođenja dokumenata u tekstu nema.

Utisak je, međutim, da je jedan od glavnih Heršovih argumenata da je zvanična verzija nije verovatna – zato što je neverovatna. „Verziju Obamine vlade kao da je pisao autor ’Alise iz Zemlje čuda’: da li bi Bin Laden, za kojim je raspisana međunarodna poternica, zaista sam odlučio da mu skrovište bude izletnički grad u blizini Islamabada”, pita se autor već na samom početku teksta.

Razlog za pakistansko učešće u tajnom sporazumu da se zajedničkim snagama eliminiše vođa Al Kaide, po Heršu je američko obećanje da će povećati vojnu pomoć i Islamabadu omogućiti „slobodniju ruku” u Avganistanu, gde je primarni pakistanski cilj da blokira uticaj Indije. Činjenica je, međutim, da su se američko-pakistanski odnosi posle ovog događaja pogoršali na duže vreme. Ostaje i dilema zašto bi Pakistan pristao na aranžman koji je, u krajnjem ishodu, njihovu vojsku (pa time i zemlju) prikazao kao nesposobnu: američka operacije je izvedena ispred njihovog nosa, a da je nisu primetili.

Nedoumica je i zašto Herš ovu priču nije objavio u „Njujorkeru”, čiji je saradnik od 1993. Prema onome što ovim povodom na blogerskom sajtu „Voks” piše Maks Fišer, uredništvo ovog uglednog mesečnika nekoliko puta je odbilo ovaj tekst.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.