Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Antić: Presuda Draži Mihailoviću pisana posle streljanja

Драгољуб Михаиловић на оптуженичкој клупи (Фотодокументација „Политике”)

Osporena odluka broj 1/46 od 15. jula 1946. godine kojom je đeneral Dragoljub Mihailović osuđen na smrt, uz trajni gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine, doneta je iz političkih i ideoloških razloga, ocenio je juče iznoseći završnu reč Oliver Antić, punomoćnik predlagača rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini. On je naveo i da u procesu nisu poštovana osnovna ljudska prava, naročito pravo na odbranu i pravično suđenje, da odbrana i okrivljeni nisu imali pravo žalbe na presudu, niti mogućnost da izvrše uvid u pismene dokaze na koje se pozivala optužnica.

– Dokumenta o suđenju su nepotpuna, u znatnom delu nedostaju originali i to bitna dokumenta kao što su optužnica, presuda, Mihailovićeva ratna beležnica, izjave pojedinih svedoka... Naročito treba imati u vidu da presuda nije izrađena u pisanom obliku, niti uručena Mihailoviću. Tek oko godinu dana po njegovoj likvidaciji otpočelo se sa pisanjem nacrta presude i to u tri različite varijante od kojih nijedna nije ispunjavala bitne formalnopravne elemente: prva nije overena, drugu nije overio predsednik „sudskog veća”, treća ne sadrži potpise službenih lica, čak ni zavodni pečat. Dokumenta o izvršenju smrtne kazne ne postoje, a kada se ima u vidu da nema ni originalne presude, strogo pravno gledano, reč je o ubistvu. Ovo ukazuje da je komunistička vlast i nakon likvidacije izvršila zataškavanje i prikrivanje okolnosti pod kojima je „osuđen” i ubijen đeneral Mihailović – rekao je Antić iznoseći završnu reč.

Istoga dana kada je i uhvaćen 13. marta 1946. godine, naveo je punomoćnik predlagača rehabilitacije, đeneral Mihailović je doveden u zgradu Ozne, koja je istog dana preimenovana u Udbu. Tu je ubačen u sobu za mučenje i podvrgnut torturi koja je trajala 72 sata. Britanski obaveštajci su saznali da su primenjeni specijalni metodi neopisivog mučenja.

– Rečeno mu je ako povuče ijednu reč izjave koju je dao pod torturom, mučenje kreće iz početka. U to vreme, „rad” Ozne i Udbe nije bio uređen nikakvim zakonskim propisima, tako da u postupanju nisu postojala nikakva ograničenja. Optužnicu su pripremali političari, a ne tužilaštvo – naglasio je Antić.

Kao dokaz da je postupak protiv Mihailovića bio politički, Antić je citirao delove knjige „Svjedočanstva” bivšeg državnog tužioca FNRJ Josifa Hrnčevića. U njoj se navodi da je formirana grupa konsultanata koju su činili on, Miloš Minić, Rade Hamović, Vladimir Dedijer i Josif Malović koja je pomagala tokom istrage. U knjizi je izneta i tvrdnja da ih je u vreme posete Broza i Rankovića Moskvi, Đilas pozvao u njegov stan na Dedinju, da razmotre nacrt optužnice protiv Mihailovića. Zbog „političke korekture” optužnica je dorađivana tri puta.

– Od 44 pozvana svedoka, tužiocu Miniću odazvalo se 19 i nijedan se nije zakleo da će govoriti istinu, a predsednik veća Mihailo Đorđević je rekao da svedoci svedoče na „časnu reč” – izneo je punomoćnik predlagača rehabilitacije.

Antić se osvrnuo i na sadržaje prepiski i razgovora Milovana Đilasa sa Aleksandrom Rankovićem, a posebno je apostrofirao prvo i šesto pismo. U prvom pismu Đilas obaveštava Rankovića da su u optužnicu unete „najvažnije političke korekture”, dok u šestom Ranković naređuje Đilasu da „optužnica ne izađe iz kruga odbrane, da inostrana reakcija ne bi mogla da organizuje proces izvan granica”.

– Poseban aspekt predstavlja istovremeno suđenje generalu Mihailoviću i Dragom Jovanoviću, šefu specijalne policije u Beogradu, iako njihove optužnice nemaju nikakve, ni pravne ni činjenične međusobne veze – naglasio je Antić.

Zbog svega navedenog on je od suda zatražio da usvoji zahtev za rehabilitaciju Mihailovića, da poništi presudu Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946. godine.

Posle Antića, završnu reč izneo je advokat Zoran Živanović, između ostalog i punomoćnik Liberalne stranke koja je takođe jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju. On se saglasio sa Oliverom Antićem u tvrdnji da je presuda Mihailoviću doneta iz političkih i ideoloških razloga.

– Iz materijala koji su nam dostupni, više je nego jasno da nikakvi dokazi koje su general Mihailović i njegovi branioci predlagali nisu prihvaćeni. Tadašnji ministar inostranih poslova je tokom istrage protiv Mihailovića, a pre suđenja izjavio da su njegovi zločini toliko veliki da se o njima ne treba raspravljati. Ni danas nije pouzdano utvrđeno kako je Mihailović ubijen. Njegov grob nije pronađen ni posle 70 godina od streljanja. Čak ni matičar nije obavešten o njegovoj smrti, pa smo je morali utvrđivati u sudskom postupku 65 godina kasnije – kazao je Živanović koji je detaljno obrazložio zakone koji su bili na snazi u vreme postupka protiv Dragoljuba Mihailovića i objasnio na konkretnom primeru kako nije postupano po njima.

Objavljivanje odluke po zahtevu za rehabilitaciju komandanta jugoslovenske vojske u otadžbini zakazano je za sutra.

---------------------------------------

Publika

Iznošenju završnih reči u postupku po zahtevu za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića prisustvovao je lider radikalne stranke Vojislav Šešelj, njeni visoki funkcioneri Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Božidar Delić, princ Aleksandar Karađorđević, predstavnici Srpske pravoslavne crkve.

Šešelj je ocenio da sud mora da donese odluku o rehabilitaciji Mihailovića, ako ima pravde u ovoj zemlji.

– Ne bi bilo ni tragova pravde, ni prava, ni morala, ako bi sud drugačije odlučio, osim da donese odluku o rehabilitaciji generala Mihailovića. Rehabilitacija je nešto što se apsolutno mora desiti. To je u narodu postignuto pre više decenija, to je učinila nauka odavno, kao i narodna skupština zakonom o izjednačavanju pripadnika ravnogorskog pokreta i pripadnika partizanskog pokreta – rekao je Šešelj.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.