Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dva Stefanovića protiv đenerala

(Фото Бета)

Ako je Borko Stefanović, sa svojim svežim levičarskim opredeljenjima, malo koga iznenadio osudom rehabilitacije Draže Mihailovića, njegov prezimenjak na mestu ministra policije juče je bio jedna od glavnih tema političkih ogovaranja i analiza. Nikom nije promaklo da je Nebojša Stefanović rekao da je lično nezadovoljan odlukom suda o rehabilitaciji Draže Mihailovića jer potiče iz partizanske porodice, ali je malo ko u beogradskoj političkoj čaršiji bio spreman da poveruje u njegovu iskrenost s obzirom na njegovu desničarsku mladost. Većina posmatrača sa kojim smo razgovarali tvrdila je da su iznenadna leva skretanja desne ruke Aleksandra Vučića proizvod ambicije njegovog šefa da od svoje stranke napravi mesto susreta modernih četnika i partizana.

Niko nije želeo da prihvati mogućnost da su i njegova iskrenost i Vučićeva namera autentične. Srpskoj naprednoj stranci svakako godi da se predstavi kao moderna evropska stranka desnice u kojoj ima mesta i za petokraku i za kokardu. Skepsa prema ministrovom partizanskom opredeljenju bila je tolika da je novinar „Politike” tražio podrobnije informacije o revolucionarnoj tradiciji Stefanovićeve porodice. I evo šta smo saznali o ministrovom dedi: poreklom je iz Koceljeve u zapadnoj Srbiji, učestvovao je u oslobađanju Beograda kao petnaestogodišnji dečak u sastavu Osme crnogorske brigade, kojoj se priključio 1944. Zatim je bio na Sremskom frontu, gde je ranjen i nagrađen Medaljom za hrabrost. Nakon oslobođenja, završio je Vojnu akademiju i postao oficir JNA. Pradeda Stefanovića je inače nosilac Albanske spomenice.

Vučiću verovatno nije trebalo više od nekoliko nanosekundi da shvati kakav politički kapital sadrži Stefanovićeva narodnooslobodilačka biografija u trenutku kada njegova stranka likuje zbog đeneralove rehabilitacije, a Evropa i nevladin sektor, sa kojim upravo sklapa pakt, zabrinuto kibicuju.

Pogotovo kada se zna da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili drugi i treći čovek Srpske radikalne stranke, čiji su kongresi i mitinzi počinjali pesmom „Sprem’te se, sprem’te, četnici”, i da je lider radikala Vojislav Šešelj lično promovisao Tomislava Nikolića u četničkog vojvodu.

Priču o pročetničkoj partiji dodatno je podgrejalo putovanje autobusom na otvorenu sednicu Vlade Srbije u Nišu 29. jula prošle godine, kada su se u opuštenoj atmosferi u autobusu potpredsednik Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić nadmetali ko će da naruči više pesama. Zanimljivo da je Dačić tražio partizanske, a Gašić isključivo četničke pesme. U jednom trenutku Dačić je samo prokomentarisao:


(Foto Beta)

„Urnisali ste me sa tim četničkim pesmama. Pa šta bi bilo da ste dobili Drugi svetski rat? Od vas ne bih mogao da živim”, rekao je tada Dačić.

Ispostavilo se da nešto što je staro 70 godina, odlukom Višeg suda u Beogradu, ponovo deli Srbiju. U štampi se opet pojavljuju sukobi iz daleke prošlosti, iz kojih se vidi koliko je bilo smešno pretenciozno tvrditi da je Deklaracija o političkom pomirenju demokrata i socijalista od pre sedam godina predstavljala „istorijsko pomirenje” Srba, o iskrenosti da i ne govorimo.

Deklaracija iz 2008. je bila samo opravdanje da dve stranke sklope koaliciju koja je na vlasti ostala do 2012. godine.

A glavni akteri tadašnjeg pomirenja, Boris Tadić i Ivica Dačić, danas drugačije gledaju i na rehabilitaciju Draže Mihailovića. Dok je Dačić odluku nedvosmisleno nazvao „sramnom”, dodavši da ona „ne može izbrisati i poništiti istoriju”, Tadić i dalje prepušta sudu istorije da presudi Draži.

„Ova odluka nikako ne bi smela da bude uzrok novih podela u društvu. Takva vrsta podela je uvek bila pogubna za nas i potrebno je da radimo na prevazilaženju zaostalih podela, a ne na stvaranju novih”, rekao je Tadić za „Politiku”. 

Ni premijer Srbije Aleksandar Vučić nije bio mnogo jasniji od Tadića. I Vučić, naime, smatra da je deoba na četnike i partizane nepotrebna i poručuje da su Srbiji „više nego ikada pre” potrebni sloga i jedinstvo građana, a ne produbljivanje višedecenijskih sukoba i podela. On razume da je presuda generalu Mihailoviću kod nekih izazvala oduševljenje, a kod drugih tugu i bes, ali je naglasio da to što pre treba da prevaziđemo, jer ćemo time biti „bliži pobedi pristojne, moderne i uspešne Srbije”.

„Ova presuda svakako neće moći da oživi Mihailovića, niti bi ga suprotna načinila više mrtvim nego što jeste. Dosta je bilo srpskih podela i krajnje je vreme da sa tim završimo. Srbija je jedna, naša zajednička otadžbina, jedna za sve nas tako različite i zato treba zajedno da gledamo u budućnost, a ne da se delimo zbog prošlosti”, istakao je Vučić za „Danas”.

Da u SNS-u ne dele svi Gašićev iskreni četnički entuzijazam, moglo se čuti pre dva dana, kada je Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS-a, uveravao da u ovoj partiji nema ideoloških podela i da se oni ne obaziru na to ko je pristalica četnika ili partizana, jer je vreme da se zakopaju ratne sekire. 

„Ako je Vladimir Putin uspeo da pomiri belu i crvenu Rusiju, ne vidim razlog zašto kod nas ne bi došlo do pomirenja dva ratna pokreta”, istakao je Đukanović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.