Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Aleksandar Čotrić: Zločini bez kazne

Александар Чотрић

Oni koji ovih dana osporavaju odluku Višeg suda u Beogradu o rehabilitaciji generala Dragoljuba Draže Mihailovića najčešće kao protivargument ističu zločin koji je u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine počinjen nad 68 meštana sela Vranić u okolini Beograda.

U Vraniću je neosporno počinjen strašan zločin nad civilima. Indikativno je, međutim, da se taj masakr pominje u svakoj prilici kada treba osramotiti generala Dragoljuba Dražu Mihailovića, koji je ubistva najoštrije osudio i s njima nema nikakve veze. Tek kada se otvore tajni dosijei Ozne i Udbe i kada se otvori i ratna arhiva generala Mihailovića, zarobljena 1945. godine, otkriće se ko je zločin počinio i ko ga je naredio.

Mihailović je, na osnovu svedočenja njegovih najbližih saradnika, koji su uspeli da emigriraju na Zapad, poput predratnog profesora Pravnog fakulteta dr Radoja Vukčevića, za ovo nedelo sumnjičio Kostu Pećanca i njegove ljude. Zbog dokazane saradnje Koste Pećanca s okupatorima, zločina u Vraniću i još nekih zločina, general Mihailović je ovog četničkog vojvodu osudio na smrt. Nekoliko meseci posle zločina u Vraniću, Pećanac je ubijen u blizini Sokobanje, po Mihailovićevom naređenju. Istu sudbinu doživeo je i Božidar Ćosović, odnosno Boža Javorski, samozvani četnički vojvoda iz ivanjičkog kraja. A za izdajnika i zločinca Mihailović je proglasio i Jovana Škavovića Škavu, zato što je partizane zarobljene na Ravnoj gori prodao i predao Nemcima u Valjevu.

Međutim, zločini koje su počinili Kosta Pećanac, Boža Javorski, Vučko Ignjatović i komandanti iz Foče, na procesu 1946. godine, pripisani su generalu Mihailoviću, iako je komandant Ravnogorskog pokreta sva ova nedela osuđivao, kao i njihove počinioce.

Staljinistički procesi koji su u režiji NKVD-a vođeni tridesetih godina prošlog veka u Moskvi protiv Tuhačevskog, Zinovjeva, Kamenjeva ili Buharina bleda su senka komunističke inkvizicije primenjene nad Mihailovićem. I na procesu protiv generala agenti NKVD-a bili su inspiratori i režiseri. Ni katolička inkvizicija nije posezala za takvim postupcima, da nekoga ubije, pa da mu godinu dana posle smrti piše presudu.

Kada je već reč o zločinima, pitam sve one koji osuđuju tobožnje Mihailovićeve zločine, zašto ne govore o „pasjem groblju” kod Kolašina u Crnoj Gori? Uoči Božića 1942. godine partizani su na obali Tare ubili 240 civila. Svima ubijenima bila su izvađena srca i potom stavljena u ruke. Počinioci masakra su ubili i jednog psa, razapeli ga na krst i istakli natpis „pasje groblje”.

Za ovaj monstruozni zločin nikada nikome nije suđeno, a nedelo se prećutkuje. Zašto je tek nedavno objavljeno da su partizani u Drugom svetskom ratu i neposredno po njegovom okončanju ubili više sveštenika Srpske pravoslavne crkve, nego ustaše? Život je od „crvene pravde” izgubilo oko 300 sveštenika, a hiljade njih su bili u zatvorima i logorima, osuđeni na višegodišnje kazne.

U svakom ratu, posebno građanskom, čine se strašni zločini, a pobeda pripada onima koji su suroviji i nemilosrdniji. Procenjuje se da je tokom rata od ruke komunističke gerile stradalo deset puta više civila, nego od pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Posle rata počinjen je ideološki genocid nad svim stvarnim i izmišljenim protivnicima boljševičkog poretka u Jugoslaviji. Do sada je popisano više od 50.000 njihovih žrtava.

General Mihailović je bio na čelu antinacističke gerile i nije imao državu. Ustaški poglavnik Ante Pavelić je imao državu koja je postojala na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine i koja je vršila genocid nad srpskim stanovništvom. Prema podacima iz Memorijalnog centra „Jad Vašem” u Jerusalimu, na teritoriji NDH ubijeno je više od 600.000 Srba i Jevreja. Za sve vreme trajanja socijalističke Jugoslavije taj veliki zločin nije nazvan genocidom ili holokaustom. Objavljeni su brojni radovi, studije i monografije o navodnim zločinima Mihailovićevih jedinica nad Hrvatima i muslimanima na području NDH. Tako je odbrana od genocida proglašena za genocid. Ante Pavelić za počinjeni genocid u Brozovoj Jugoslaviji nikada nije ni optužen, te mu nije ni suđeno.

Ne osporavam da su partizani bili antifašisti. Kada bih izrekao optužbu da su sarađivali s fašistima, time bih uvredio deo srpskog naroda. Uostalom, Nemci znaju ko su im bili glavni neprijatelji, a u njihovih dokumentima se navodi da je više od osamdeset odsto stanovnika Srbije podržavalo pokret generala Mihailovića i da im je njegov pokreta zadavao najviše problema na celom Balkanu.

Uostalom, drugačije nije ni mogao da postupa general i ministar vojni vlade čije je sedište bilo u Londonu, a ne u Berlinu i koji je nosilac 19 visokih vojnih odlikovanja za hrabrost i komandovanje u balkanskim ratovima i Prvom i Drugom svetskom ratu.

*Autor je poslanik i predsednik Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.