Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova prestrojavanja na Bliskom istoku

Vest iz Vatikana da je Sveta stolica završila pregovore sa palestinskim zvaničnicima o sporazumu kojim se praktično priznaje državnost Palestine zatresla je ionako poljuljanu konstrukciju Bliskog istoka. Iznenadila je, međutim, samo neupućene. Papa Franjo je u toku dosadašnjeg mandata na tronu Svetog Petra povukao više revolucionarnih poteza za crkvu nego što je to učinila većina njegovih prethodnika. Na spoljnopolitičkom planu pontifeks knjiži prodor u odnosima sa Kubom, a iz senovitih vatikanskih hodnika dopire šapat da se sprema za još odlučnije preuzimanje diplomatske uloge koja mu pripada kao poglavaru više od milijardu katolika.

Glas iz Vatikana nisu, međutim, ispratile samo fanfare. Izrael je izrazio razočarenje ovom odlukom i ocenio da „priznanje (države Palestine) neće unaprediti mirovni proces”. Ionako zamršena situacija na Bliskom istoku postala je još zamršenija, ali se, paradoksalno, pojavila nada da će novi obrti napokon dovesti do raspleta.

JEDNA GLAVA, DVE IDEJE: Kada su jednog američkog novinara palestinski i izraelski dečak upitali da li je moguće istovremeno u glavi imati dve ideje, on im je odgovorio: „Ne na Bliskom istoku, ali važno je da pokušate jer vi morate da živite ovde.” I površni pregled poruka iz oba tabora otkriva narativ o sopstvenoj moralnoj superiornosti i pravu na prevlast. Situacija dobro poznata narodima na Balkanu.

Jevreji će se tako pozvati na biblijski Erec Izrael i reći da Zapadna obala i okupacija ne postoje. „To su Judeja i Samarija, jevrejska zemlja i – naučite da živite s tim.”

Za Palestince je „mirovni proces” samo kulisa za izraelsku kolonijalnu vladavinu i tinjajući aparthejd. Spremni su da se bore za državnost bez obzira na ispostavljeni ceh.

Postoje oni koji upravo u pobedi Benjamina Netanijahua na nedavnim izborima i formiranju desničarskog kabineta vide šansu za palestinsku državnost. Po njihovom mišljenju, u Izraelu ne postoje unutrašnji kapaciteti za rešavanje palestinskog pitanja po formuli dve države, pa je neophodan snažan pritisak spolja. Da je na vlast kojim slučajem došla umerenija struja, samo bi se, tvrde zagovornici ovog pristupa, stvorio privid razrešenja problema, a sve bi u suštini ostalo isto. Sa Bibijem je drugačije. Ako je neko imao i zrnce sumnje šta Netanijahu misli, sve mu je valjda postalo jasno nakon premijerove eksplozivne izjave dan uoči izbora: ukoliko on pobedi, neće biti palestinske države. I pobedio je.

DA LI JE SRUŠEN „BLISKOISTOČNI BERLINSKI ZID”: Telefonski razgovor Baraka Obame i Hasana Rohanija krajem septembra 2013. bio je prvi direktni kontakt lidera Amerike i Irana od Islamske revolucije 1979. Odmah je ocenjeno da ovaj događaj za Bliski istok, gde su SAD i dalje glavni broker, ima značaj nalik padu Berlinskog zida. Ne treba biti preterano pronicljiv da se shvati da je novonastali detant Vašingtona i Teherena izazvao sumnjičavost i donekle paranoju kod tradicionalnih američkih saveznika u regionu. Rukavicu je Obami najpre bacio Netanijahu, „preskočivši” Belu kuću i požalivši se Kongresu na „štetne” pregovore sa Iranom. Usledilo je i otkazivanje zakazane posete saudijskog kralja Salmana Beloj kući.

Kako sporazum o iranskom nuklearnom arsenalu poprima jasnije konture, čini se da su bila prelako izrečena uveravanja Bele kuće o pomirljivoj reakciji Rijada i Tel Aviva. Eventualnim ukidanjem ekonomskih sankcija šiitski Iran bi dobio prostor da ojača regionalni uticaj, najpre u Iraku, Jemenu i Siriji. Bilo bi naivno očekivati da većinski sunitske zalivske petromonarhije skrštenih ruku posmatraju osnaživanje glavnog rivala. Koliko god da je dogovor o nuklearnom programu sa Teheranom više šansa nego pretnja za stabilnost regiona, očigledno je da Islamska Republika nije pokazala sve karte. Povremeno, iz samih vrhova iranske religijske nomenklature, stižu zastrašujući pozivi na uništenje Izraela. Zanemarivanje takvih poruka bilo bi ravno vrhunskom cinizmu.

TRAGOVI NOVCA: Kako se bliskoistočna nadigravanja odražavaju na celokupne međunarodne odnose, možda je najjednostavnije ustanoviti praćenjem tokova novca. Novac ostavlja tragove, a podatak da je samo Saudijska Arabija prošle godine potrošila više od 80 milijardi dolara na naoružanje svedoči da je nemoguće zanemariti faktor krupnog biznisa u geopolitičkom iscrtavanju mape Bliskog istoka. Dok Saudijci uglavnom kupuju američko oružje, Rusija važi za glavnog snabdevača Irana. Da su interesne sfere u regionu i te kako podložne promenama, može se iščitati iz najnovijih podataka, po kojima je Kina prvi put pretekla Ameriku na mestu prvog svetskog uvoznika sirove nafte. Što je još važnije, više od polovine uvezenog energenta koji napaja kinesku privredu potiče iz zemalja kao što su Saudijska Arabija, Iran i Irak, a taj trend će, smatraju stručnjaci, potrajati u narednih nekoliko decenija. To je sasvim dovoljno da se računa na novog igrača koji će biti spreman da brani svoje interese na Bliskom istoku.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.