utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2015. u 09:15 Katarina Đorđević

Srbi razvejani u 159 zemalja sveta

Svaki dvadeseti stanovnik naše zemlje živi i radi u inostranstvu, a statistika koja brojevima slika „bisere rasute po celom svetu” svedoči da 313.411 stanovnika Srbije živi čak u 159 zemalja sveta. Najveći broj emigranata iz Srbije – čak 70.488 osoba – živi i radi u Austriji. Nemačka je druga obećana zemlja za naše sunarodnike i u njoj živi 55.999 stanovnika Srbije, a za njom sledi Švajcarska u kojoj se naselilo 41.008 „naših”, Italija u kojoj živi 23.340 osoba iz Srbije i Francuska u kojoj je nastanjen 20.231 naš bivši sugrađanin.

Iako podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva Srbije 2011. godine govore da u inostranstvu živi 4,2 odsto ukupnog broja stanovnika, Vladimir Stanković, sociolog i autor studije „Srbija u procesu spoljnih migracija”, kaže da je broj naših sugrađana koji žive „tamo daleko” verovatno veći jer se broj popisanih emigranata odnosi samo na one osobe koje su „prijavili” članovi porodice koji žive u našoj zemlji. Ako su u inostranstvo emigrirale cele porodice, njih jednostavno nije imao ko da prijavi i ove osobe su nevidljive za našu statistiku. Zbog toga i nemamo odgovor na pitanje – koliko je velika emigrantska zajednica u Čikagu, Beču i Torontu. Nijedan popis stanovništva ne može da popiše celu našu dijasporu, ali preciznijih podataka od popisa, nažalost, nema, ističe Stanković. Podaci takođe govore da državljanstvo Srbije ima dve trećine popisanih iseljenika – trećina njih ima dvojno ili državljanstvo druge zemlje.     

Najveći broj emigranata – čak 215.000 njih – odlazi iz jugoistočne Srbije i Šumadije. Iz Malog Crnića, Žabara i Kučeva emigrirala je trećina stanovništva, a iz Velikog Gradišta i Petrovca na Mlavi u „beli svet” je otišla četvrtina stanovništva. U inostranstvu živi i svaki četvrti stanovnik Negotina, Kladova i Svilajnca. Iako iz Beograda, procentualno posmatrano, emigrira najmanji broj osoba, „odliv mozgova” je najintenzivniji upravo iz beogradskog regiona. Naime, svaki drugi emigrant koji odlazi iz prestonice u „beli svet” ima fakultetsko obrazovanje, a od 12.000 studenata koji se nalaze na studijama u inostranstvu, trećina njih odlazi upravo iz regiona Beograda. Među migrantima sa nepotpunom osnovnom školom najviše ih je južne i istočne Srbije.

Naš sagovornik, koji pažljivo analizira migracione trendove, kaže da se u poslednjih 40 godina obrazovna struktura emigranata dosta promenila. „Šezdesetih godina u inostranstvo su se iseljavali poljoprivrednici i industrijski radnici, motivisani idejom da sagrade veću kuću i kupe bolja kola, pa je popis stanovništva iz 1971. godine pokazao da je čak 53 odsto iseljenika bilo bez školske spreme, a svega dva odsto emigranata imalo je visoku i višu školsku spremu. Tih godina zemlje zapadne Evrope ’uvozile’ su nekvalifikovanu radnu snagu iz mediteranskih zemalja, pa procene govore da je oko deset miliona radnika krenulo na Zapad trbuhom za kruhom. Sedamdesetih godina Nemačka, Švajcarska, Austrija i Francuska apsorbovale su čak 83 odsto emigranata iz Srbije, a u prvoj deceniji novog milenijuma u ove zemlje otišlo je ’svega’ 60 odsto naših emigranata, jer su prekookeanske zemlje postale zanimljive intelektualnoj emigraciji“, objašnjava Stanković.

Već od sredine osamdesetih godina počinje odliv mozgova, a kako se kriza pogoršavala tako su intelektualci sve više pakovali kofere – iz Srbije su odlazili inženjeri, magistri i doktori nauka. Popis stanovništva iz 2002. pokazao je da je iz zemlje emigriralo čak 415.000 građana Srbije – među njima se nalazio i veliki broj izbeglica i osoba koje su ilegalno izašle iz zemlje. To je,  tumače demografi, najstrašnija ljudska „cena” devedesetih godina. Nažalost, odlazak  najobrazovanijih nastavlja se i u novom milenijumu...

Između 2002. i 2012. godine SAD, Australija i Kanada izdali su preko 150.000 iseljeničkih viza za naše sugrađane. Poslednji popis stanovništva govori da najveći broj magistara nauka – 3.500 njih živi u SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Kanadi, a najveći broj doktora nauka – 2.200 njih takođe radi u ovim zemljama”, ističe naš sagovornik, dodajući da prosečna starost migranata iznosi  34,7 godina. Od 1991. godine do 2001. godine naglo je skočio broj migranata iz gradskih zona, a ovaj trend se nastavio i u prvoj deceniji novog milenijuma.

„Poslednji popis stanovništva takođe je pokazao da Srbi žive u 159 zemalja sveta, a u 24 zemlje živi između 1.000 i 70.000 naših sunarodnika. Nove emigrantske zajednice stvaraju se u Kanadi, Australiji, Švedskoj, Americi i Rusiji”, kaže Stanković, dodajući da svako deseto domaćinstvo u Srbiji ima barem jednog člana koji radi ili boravi u inostranstvu. Inače, prosečna dužina rada, odnosno boravka u inostranstvu jeste jedanaest godina.

Podaci o nacionalnoj strukturi emigranata svedoče da su Vlasi najmobilniji nacija – svaki peti Vlah živi u inostranstvu, za njima slede Muslimani (svaki deseti je u emigraciji), Albanci i Romi. Najmanje se iseljavaju Bunjevci – tek svaki stoti pripadnik ovog naroda odlazi u emigraciju.

Poslednji popis stanovništva takođe je pokazao da se 12.000 akademaca školuje izvan granica naše zemlje – najveći broj njih (16 odsto) fakultetsko obrazovanje stiče u Americi, a za njom slede Mađarska, Nemačka, Austrija i Italija. Najveći broj akademaca koji se nalaze na doktorskim studijama takođe se školuje u Americi, u kojoj studira svaki peti doktorand”, zaključuje Stanković.

Zvanično – u Čikagu 20.000 Srba

Iako je zavod za statistiku evidentirao da nešto više od 300.000 ljudi živi izvan granica naše zemlje, procene govore da oko četiri miliona stanovnika Srbije živi van matice. Najviše ih ima u osam zemalja regiona - bivšim jugoslovenskim državama, Rumuniji i Mađarskoj u kojima, prema proceni, živi oko dva miliona Srba, kaže Aleksandar Čotrić, republički poslanik i član skupštinskog odbora za dijasporu.

On dodaje da niko nema tačan odgovor na pitanje koliko nas ima 'tamo daleko' jer diplomatsko konzularna predstavništva ne rade popis naših sunarodnika. Mnoge zemlje, kao što su Nemačka i Austrija, u kojima živi veliki broj Srba davanje državljanstva uslovljavaju - odricanjem od srpskog državljanstva. Osim toga, mnoge zemlje prilikom popisa stanovništva ne vode etničku i nacionalnu statistiku. Na kraju, ne treba zaboraviti da su mnogi stanovnici Srbije uzeli državljanstvo drugih zemalja. Iako vlada uverenje da je Čikago najveći srpski grad posle Beograda na poslednjem popisu stanovništva u SAD, svega 20.000 stanovnika Čikaga je reklo da su Srbi. Podaci PIO fonda govore da u svetu živi svega 50.000 penzionera iz Srbije kojima se isplaćuju penzije.   

Komеntari0
58d9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja