Haški nalog za hapšenje Šešelja ide nadležnom sudiji

Žalbeno veće Haškog tribunala je u slučaju Šešelja zaobišlo pretresno, koje je donelo odluku o puštanju na privremenu slobodu. To nije protivno proceduri Haškog tribunala jer žalbeno veće pred svakim sudom, pa tako i pred tribunalom, uvek ima mogućnost da preinači odluku pretresnog veća, kaže za „Politiku” Saša Obradović, koji u ime Srbije vodi postupak o vraćanju Šešelja u Sheveningen. On, međutim, ističe da je problem bio u prethodnoj odluci tog istog žalbenog veća, koje nije preinačilo odluku, već ju je ukinulo, istovremeno naloživši pretresnom veću šta da uradi.

„Pretresno veće to očigledno nije želelo da uradi i taj postupak se razvukao pred pretresnim većem, pa je tužilaštvo tribunala ponovo iniciralo postupak pred žalbenim većem da ono samo izvrši svoju odluku. Očigledno je to jedna mogućnost više ovog sudskog veća u odnosu na niže veće i tu se ne može ništa prigovoriti”, objašnjava Obradović.

On podseća na slučajeve Veselina Šljivančanina, kome je žalbeno veće 2010. godine smanjilo kaznu sa 17 godina na deset, da bi bio pušten na slobodu, i Ante Gotovine, kome je žalbeno veće 2012. godine poništilo prvostepenu presudu, kojom je bio osuđen na 24 godine, pa je i on odmah izašao na slobodu.

Obradović je za B 92 rekao i da Beograd još nije dobio nalog za hapšenje Šešelja, što je poseban dokument koji se daje okrivljenom prilikom hapšenja. Kako je objasnio, taj dokument treba da se preda nadležnim organima da bi se pokrenuo postupak po Zakonu o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

„Šešelj ovde nikada nije uhapšen, 2003. godine se sam predao. Zato je neophodan taj zahtev da bi se pokrenula procedura i on se uručuje ambasadi Srbije u Hagu”, rekao je Obradović, dodajući da se ta odluka, kada se dobije, uručuje Ministarstvu pravde, a odatle ide nadležnom sudiji i sve posle toga je postupak pred našim pravosuđem.