Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko je Srbiji nametnuo privatizaciju

Једна од пропалих фабрика (Фото Д. Јевремовић)

Apsolutno nije bilo diktata, korišćena su iskustva drugih zemalja u tranziciji i na osnovu tih iskustava je definisan najbolji model privatizacije, to jest model razvoja privatnog sektora, kaže za „Politiku” Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije, komentarišući ocene koje je na skupu „Sindikati i politika” izneo Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke. Lider demokrata je, pomalo neočekivano, priznao da je u vreme vlasti njegove partije Srbija ekonomsku politiku vodila po međunarodnom diktatu, koji je glasio – privatizujte, deregulišite, liberalizujte.

„Mislili smo da ćemo slušanjem saveta onih koji žive u društvima bogatijim od našeg postati kao oni, a dogodilo se upravo suprotno”, konstatovao je Pajtić, priznajući da „deo krivice za stanje u kojem se Srbija nalazi snosi i Demokratska stranka”.

Pajtić juče nije želeo da detaljnije pojasni svoju izjavu. Kako nam je porukom odgovorio, „izjava je jasna, istorija će se time baviti”.

Pajtićevo „posipanje pepelom” izazvalo je mnogobrojne reakcije, pre svega političkih protivnika DS-a, koji u njegovom gestu ne vide ništa pozitivno. Sa Pajtićevim ocenama ne slažu se ni bivši ministri Vlahović i Goran Pitić.

Prema rečima Vlahovića, koji je od 2001. do 2004. godine bio ministar za privredu i privatizaciju, nemoguće je dati jedinstvenu ocenu za čitav period od 2000. godine do danas.

„To nije kompaktan period kada je u pitanju vođenje ekonomske politike. Prva etapa je bila do 2003. godine i ubistva premijera Đinđića, druga od 2004. do 2014. godine, a sada smo u trećoj etapi, kada se konačno ponovo govori o reformi javnog sektora. Prema tome, bilo kakva ocena koja jednostrano posmatra protekli period nije tačna i nije objektivno utemeljena”, kaže Vlahović.

Na opasku da se o tom periodu vrlo često govori kao o vremenu pljačkaške privatizacije, Vlahović odgovara da se mora definisati šta je to pljačkaška privatizacija, na šta se odnosi, na koji period i na koje kompanije.

„Sem privatizacije nije ni bilo drugih suštinskih reformskih projekata i onda je logično da se sve drvlje i kamenje usmeri na privatizaciju. U različitim periodima rezultati privatizacije su bili različiti i broj raskinutih privatizacije je različit. Više ih je bilo do 2003. godine nego kasnije. Stopa poništenih privatizacija bila je oko 25 odsto, ali isto tako treba da znate da se do privatizacije u Srbiji najuspešnijim modelom smatrao onaj primenjen u Estoniji, gde je bilo 50 odsto raskinutih ugovora”, objašnjava Vlahović i dodaje da se danas srpski model koristi u Belorusiji.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u prvoj vladi posle demokratskih promena 2000. godine Goran Pitić kaže za naš list da je MMF uvažavao ono što Srbija radi.

„Mi smo priču gradili na bazi najboljih iskustava iz najboljih primera u praksi u domenu privatizacije i stabilizacije. Pokušavali smo da na osnovu naših saznanja napravimo najbolji model za Srbiju. Da nije bilo tih privatizacija, Srbiji bi danas bilo mnogo teže”, ističe Pitić i dodaje da je Pajtić najverovatnije mislio na vreme Borisa Tadića.

Vojvođanski odbor Pokreta socijalista pozvao je Pajtića da prestane sa demagogijom i lažnim moralisanjem. „Kada govori ko je vodio ekonomsku politiku države za vreme vladavine demokrata, neka skupi hrabrost i kaže da su to bili tajkuni, vlasnici krupnog kapitala, i da je zbog njihove pohlepe Srbija postala društvo dubokih ekonomskih razlika. Neka prizna da su državom upravljali razni Miškovići, da se postupalo po njihovim diktatima i u interesu njihovog kapitala, a ne da izmišlja razne imaginarne međunarodne faktore”, kaže se, između ostalog, u saopštenju Pokreta socijalista.

Pajtića je kritikovao i Srpski narodni pokret Naši zbog, kako kažu, sramnog javnog priznanja da su sve vreme svoje vladavine izvršavali međunarodne diktate i ekonomiju Srbije uništili predavši je u ruke stranim faktorima. Naši podsećaju da su svojevremeno upozoravali da je DS „plaćenički politički servis Zapada, na prvom mestu SAD i CIA”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.