Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Snoudenu preti zatvor ako ode po nagradu

Подршка Сноудену: демонстранти у Штудгарту (Фото Бета)

Bivši saradnik Američke bezbednosne agencije (NSA) Edvard Snouden saznao je prekjuče da je od Norveške akademije za književnost i slobodu izražavanja dobio nagradu „za rad na zaštiti privatnosti i kritičko obelodanjivanje američkog nadzora nad norveškim i drugim građanima”. Vest iz Osla stigla je u istom trenutku kad i ona iz Vašingtona da je Aktom o slobodi američki Senat uveo ograničenja na masovno nadziranje komunikacija. Time je praktično priznato da je Edvard Snouden bio u pravu što je uzbunio javnost i ukazao na praksu sveopšteg špijuniranja, te da stoga više nema potrebe da se krije u azilu negde u Rusiji.

„Akt o slobodi”, pokazalo se vrlo brzo, ne znači i da je Edvard Snouden, koji je zaslužan za njegovo donošenje, slobodan.

Akademija u Oslu pozvala je Snoudena da lično primi prestižno priznanje i novčani iznos od 100.000 kruna (11.500 evra), ali sva je prilika da će najčuveniji svetski uzbunjivač propustiti i ovu svečanost, koja se 5. septembra održava njemu u čast, i da će na njoj učestvovati posredstvom „Skajpa”.

Norveška akademija za književnost i slobodu izražavanja je od vlade u Oslu tražila da njenom laureatu garantuje da neće biti izručen SAD ukoliko dođe po nagradu. Odgovor je stigao istog dana iz Vašingtona. Na redovnom dnevnom brifingu za novinare u Stejt departmentu, portparolka Mari Harf je objasnila da ona „neće da spekuliše da li će Vašington tražiti Snoudenovo izručenje”. A onda je ipak uputila upozorenje Oslu, ne navodeći ime skandinavske zemlje: „Svaka vlada bi trebalo da zna da postoji samo jedno mesto gde (Snouden) treba da otputuje. On treba da se vrati u SAD i da se suoči sa optužbama protiv njega.” Harfova je u ime vlade upozorila da se Snoudenu stavljaju na teret vrlo ozbiljne stvari. „Došao bi da se suoči sa pravdom u SAD da je stvarno ubeđen u ispravnost onoga što je uradio”, dodala je portparolka.

Snoudenov advokat Anatoli Kučerena rekao je norveškim medijima da ne treba zaboraviti da Norveška sa SAD ima ugovor o izručivanju građana, a podsetio je i na slučaj hapšenja Fifinih zvaničnika po američkom zahtevu.

Članovi Norveške akademije, među kojima su poznate ličnosti iz kulture i umetnosti, poslali su pismo norveškoj premijerki Erni Solberg i ministru pravosuđa Andersu Anundsenu, od kojih traže da se Snoudenu garantuje da neće biti izručen.

Norveški poslanici iz partije levih socijalista takođe su pozvali sve parlamentarce da pronađu način da Snouden dođe u Norvešku i da mu bezbednost bude garantovana.

„Pozivam sve članove parlamenta, ma kojoj partiji da pripadaju, da se izjasne o ovom pitanju”, rekao je poslanik partije socijalista Bard Vegar Solhjel, koji je prošle godine predložio da Snouden dobije Nobelovu nagradu za mir. Jedan od najcenjenijih pravnika Norveške i vlasnik najveće advokatske kancelarije u zemlji smatra da Norveška po postojećim domaćim zakonima ne bi smela da izruči Snoudena Americi. 

Po njegovom mišljenju, Snoudenu se stavljaju na teret „dela protiv interesa vlade SAD”, što je, kako tumači, delo iz domena političkih optužbi. Ako bi se Norveška privolela američkom zahtevu za izručenje, došla bi u sudar sa postojećim domaćim zakonodavstvom o zaštiti političkih zatvorenika, kaže advokat Emanuel Fajnberg, koga citira norveška štampa.

Suprotno je mišljenje direktora Istraživačkog instituta za mir u Oslu Kristijana Berga Harpvikena, koji odbacuje ideju da Norveška pruži Snoudenu sigurno utočište ili boravište.

„Mogućnost da Snouden doputuje u Norvešku ravna je nuli”, kaže Harpviken. „Jer ako najbliži saveznik Norveške (SAD) o Snoudenu stalno govori kao o izdajniku i špijunu, teško da norveška vlada može da ga zaštiti kad dođe da primi nagradu”, dodaje Harpviken.

U obrazloženju Norveške akademije se ističe da je ovu nagradu dodelila Snoudenu za njegov doprinos zaštiti privatnosti i za obelodanjivanje prakse američkih službi da špijuniraju građane.

I sama Norveška je žrtva američkog špijuniranja. Prema podacima koje je Snouden učinio javnim, američke obaveštajne službe su nadzirale 33 miliona norveških razgovora mobilnim telefonima samo u toku jednog meseca. Norveški list „Dagbladet”, kome su dokumenti o američkom špijuniranju bili dostupni, pisao je da je ova skandinavska zemlja prva u Evropi po broju presretnutih razgovora kada se uzme u obzir broj stanovnika.

Poslanici i lideri levičarskih partija tada su rekli da Amerikanci ne smeju da tretiraju „sve Norvežane kao teroriste” i tražili su od vlade da zaštiti naciju od američkog špijuniranja.

Čitava skandinavska javnost je negodovala zbog američke prakse koju je otkrio Snouden. Ali niko sem, čini se, Amerike, ne može da mu izda garanciju da je slobodan i da neće završiti iza rešetaka ako krene da prima priznanja po svetu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.