Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koridori obilaze Kragujevac

Четврти град по величини у Србији ван главних путних праваца

Kragujevac – Zadnja pošta: Kragujevac. Ovako bi vojnici iz ovog grada uskoro mogli da adresiraju svoja pisma, kao što su to nekada činili pripadnici JNA iz „pasivnih” krajeva bivše SFRJ.

Ukoliko se nešto ne promeni, Kragujevac bi zaista mogao da doživi sudbinu kakve besperspektivne zabiti iz koje svi gledaju samo kako da pobegnu. Pogotovo ako se uzme u obzir da bi i „Fijat-Krajsler”, usled brojnih neispunjenih obaveza države prema ovoj kompaniji, pre svega onih koji se tiču saobraćajne infrastrukture, lako mogao da digne sidro i napusti ovaj grad odmah po isteku ugovora 31. decembra 2018.

Naši mediji su potpuno zanemarili nedavni sastanak u Prištini kome su, u organizaciji EU, prisustvovali ministri zemalja zapadnog Balkana, a našu državu predstavljali ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministarka građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović.

Na tom sastanku je usvojen strateški dokument – plan infrastrukturnog razvoja zapadnog Balkana do 2030, ali se Kragujevac, kada je reč o važnim putevima i prugama koji bi u narednom periodu trebalo da premreže ovu evropsku regiju, uopšte ne pominje.

Ovakav ishod alarmirao je sam vrh kragujevačke vlasti, a zaduženi za prostorno planiranje i međunarodni položaj grada „presavili su tabak” i zatražili razjašnjenje od resornih ministara u Vladi Srbije. Sastanku sa ministarkom Mihajlović, danas u Beogradu, prisustvovaće i gradonačelnik Radomir Nikolić, što samo govori da je u četvrtom po veličini gradu u zemlji proglašena neka vrsta vanrednog stanja.

– Ishod prištinskog sastanka, koji je potvrđen i u Briselu, krajnje je nepovoljan po Kragujevac. Koridori 10 i 11 vraćeni su na mapu evropskih puteva, ali obe te saobraćajnice fizički mimoilaze ovaj grad. Put ka Batočini i Lapovu, koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10, nije prioritet Vlade Srbije, pa su radovi, koji su počeli pre više od deset godina, obustavljeni. Da stvar bude gora, Kragujevac je izostavljen i iz mreže železničkih koridora zapadnog Balkana. Umesto pruge Lapovo–Kraljevo, koja prolazi kroz Kragujevac i kojom ide transport „Fijatovih” vozila ka Luci Bar u Crnoj Gori, u prištinskom dokumentu se pominje jedna nova trasa, pruga Kruševac–Kraljevo koja vodi do Prištine i Skoplja – otkriva u razgovoru za „Politiku” član kragujevačkog veća za urbanizam, prof. dr Veroljub Trifunović.

Pozicija Kragujevca počela je da se krnji 2010, kada je ovaj grad, u Prostornom planu Srbije, izgubio status centra od internacionalnog značaja. Taj status su zadržali Beograd, Niš i Novi Sad, a Kragujevcu je dodeljena drugorazredna uloga, sa još 26 gradova koji su kategorisani kao centri od nacionalnog značaja. Tako se prvi privredni i kulturni centar Šumadije, grad sa oko 200.000 stanovnika, univerzitetom i kliničkim centrom, našao u društvu pet puta manjih gradova poput Pirota, Paraćina, Jagodine...

– Od 1996. Kragujevac je imao status centra od internacionalnog značaja. Ta njegova uloga je potvrđena dolaskom „Fijata” 2008, ali je onda, samo dve godine posle toga, izgubio taj status. Ne želim da ulazim u razloge zbog kojih se to desilo, ali borim se da se to promeni, pošto sam u Gradskom veću zadužen za plan daljeg razvoja grada. Postoji šansa, budući da je u Prostornom planu Srbije jedino za Kragujevac ostavljena mogućnost da ponovo preraste u centar od internacionalnog značaja. U suprotnom, grad će do 2030. moći da se razvija samo sopstvenim sredstvima, da krpi ulice i trotoare, bez šansi da učestvuje u međunarodnim projektima – upozorava Trifunović.

Pre par nedelja Kragujevac je ostao bez regionalnog poštanskog centra koji jepremešten u Jagodinu, a u zborniku „Projekti” Ministarstva za građevinarstvo i saobraćaj, koji je objavljen decembra 2014, ovaj grad gotovo i da nije pomenut. Ovakav odnos države, smatra naš sagovornik, neće doprineti ostanku kompanije „Fijat-Krajsler” u Kragujevcu, zbog čega bi posledice, kako kaže, mogla da trpi naša celokupna privreda.

–U Srbiji je u toku 55 krupnih infrastrukturnih projekata, ukupne vrednosti 3,1 milijarde evra. U tim projektima Kragujevca nema. Ministarstvo saobraćaja najavljuje još 130 velikih projekata u koje će biti investirano 11,5 milijardi evra. Moramo da se borimo, jer Kragujevcu preti opasnost da ostane bez infrastrukturnog krvotoka i pretvori se u pusto ostrvo do kojeg ne dopiru važni saobraćajni koridori. U toj varijanti i ostanak „Fijata” bi bio krajnje neizvestan, tim pre što država prema ovoj kompaniji nije ispunila neke važne ugovorne obaveze, kao što su izgradnja severne i južne obilaznice i puta ka Koridoru 10, a izostala je modernizacija pruge Lapovo–Kraljevo koja još nije elektrificirana – podseća Trifunović.

Knez Miloš Obrenović izabrao je Kragujevac za prestonicu ustaničke Srbije, između ostalog i zato što je ta nevelika varoš s početka 19. veka bila „skrovita”, daleko od glavnih puteva kojima su se kretali Turci. Sada, u 21. veku, kao da se istorija ponavlja. Nažalost po Kragujevčane, samo u delu koji se odnosi na saobraćajnu infrastrukturu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.