Kragujevac na slepom koloseku

Kragujevac je za prestoni grad izabrao knez Miloš Obrenović i zato što je 1818. tada nevelika varoš bila „skrovita”, daleko od glavnih drumova kojima su se kretali Turci. Dva veka kasnije, Kragujevcu je u strateškim državnim dokumentima dodeljena drugorazredna uloga – grad od nacionalnog značaja, za razliku od Beograda, Niša i Novog Sada koji su rangirani kao centri od internacionalnog značaja. U Prostornom planu Srbije 2010, prva prestonica moderne Srbije i okosnica privrednog i kulturnog razvoja Šumadije, grad sa univerzitetskim i kliničkim centrom i sa približno 200.000 stanovnika, svrstan je rame uz rame sa višestruko manjim gradovima, kao što su Pirot, Paraćin, Jagodina...

Bez namere da bilo koga uvredimo, ili da protivurečimo stručnjacima koji su vagali ko koliko „teži” u Srbiji, podsetićemo nadležne na samo nekoliko činjenica koje su odredile mesto Kragujevca u istoriji naše zemlje: osim što je u prvoj prestonici moderne Srbije donet i prvi – Sretenjski ustav, čime je definisana državotvorna uloga ovoga grada u političkom razvoju zemlje, u Kragujevcu je formirano i prvo srpsko profesionalno pozorište i prvi – „Šlezingerov” profesionalni orkestar, ovde su štampane i prve novine na srpskom jeziku, koje su izlazile u zemlji, ne i u inostranstvu...

Ako je neko ispustio iz vida ove podatke, zašto je zanemario činjenicu da je ovaj grad, s početka 21. veka, ponovo postao internacionalni privredni centar, sa kompanijom „Fijat-Krajsler” koja je naš najveći izvoznik, kao što je to bilo pre vek i po, kada je u Kragujevcu počela da radi prva fabrika topova na Balkanu. Kako to da država, ista ona koja je vapila za obnovom automobilske industrije, sada nije u stanju, ili neće da završi „putić” od 25 kilometara do Batočine i Lapova, koji bi Kragujevac povezao sa evropskim Koridorom 10. Taj put se gradi više od 10 godina i još nije završen.

Šta je s prugom? Pruga Lapovo–Kraljevo još nije elektrificirana, a delom te trase, na teritoriji Kragujevca, kreću se transportne kompozicije „velikog fiće”, južno – do barske luke u Crnoj Gori, i severno – put Nemačke i drugih zemalja EU. Tom prugom vozovi i danas „tutnje” brzinom od dvadesetak kilometara na čas. Preča je za državu bila pruga Beograd–Pančevo.

Odnedavno se u strateškim dokumentima EU, uz saglasnost naših ministara i vlade, pominje jedna nova železnička trasa kroz Srbiju, u planu razvoja infrastrukture zapadnog Balkana, a reč je o pruzi koja povezuje Kruševac i Kraljevo, i ide dalje prema Prištini i Skoplju. Svojevremeno nam je šef železničke stanice u Kragujevcu rekao da 90 odsto „Fijatovog” transporta ide prugom, s polaznom tačkom baš u ovom gradu. Ostatak ide putevima, ali Kragujevac je na „slepom koloseku”, bez veze sa koridorima 10 i 11.

Postoji i ideja da se ova dva koridora povežu putem Kruševac–Kraljevo–Čačak–Užice, što znači da Kragujevac i u toj varijanti ostaje na „pustom ostrvu” do kojeg ne dopiru najvažnije saobraćajnice u zemlji.

U krupnim stvarima država je uvek pomagala Kragujevcu, to je tačno, ali koji je grad u Srbiji uspeo da doprinese razvoju čitave zemlje bez pomoći države. Valjda su se i istorijske okolnosti – od Miloša do naših dana – promenile. Kragujevčani su se od prestonice časno oprostili, ali neće biti da carskim drumovima – „koridorima” – i dalje idu glavoseče age i begovi.