Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dalekosežne ideje Grigorija Božovića

Григорије Божовић (Фотодокументација „Политике“)

Kosovska Mitrovica –Grigorije Božović (1880–1945), bio je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, koji su stvarali između dva svetska rata. Objavio je petnaestak knjiga priča, putopisa i zapisa o ljudima i krajevima koje je obišao. Bio je jedan od najznačajnijih reportera „Politike” između dva svetska rata. Kao antikomuniistu i „velikog Srbina”, komunisti su ga streljali 1945. godine. Rehabilitovan je 2008. O  Grigoriju Božoviću kao saradniku „Politike”, mladi istraživač Milun Stijović govorio je na dvodnevnom naučnom skupu „Život i delo Grigorija Božovića“, koji je proteklog vikenda održan u Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku.

– Period između srpsko-turskog rata 1878–1879, kada su Srbi privremeno oslobodili deo Kosova i Prvog balkanskog rata, kada su Kosovo i Metohija konačno oslobođeni – ističe Milun Stijović – bio je verovatno najteži period za srpski narod na ovim prostorima, u kome su njegovo stradanje i njegovi progoni poprimali zastrašujuće razmere. Posle oslobođenja, Božović je borbu za napredak srpskog naroda Kosova i Metohije – nastavio pisanjem pripovedaka i putopisa, ali i članaka u kojima skreće pažnju na goruće nacionalne probleme, ili ukazuje na put kojim bi trebalo ići. Posebno je značajna njegova redovna saradnja sa dnevnim listom „Politika“, u kojem je prvu pripovetku objavio 1910. godine.

Milun Stijović posebno se bavio tekstovima objavljenim 1924. godine. Ovu godinu je uzeo samo kao primer, na osnovu kojeg se možemo upoznati sa njegovim radom. Analiza svih njegovih tekstova u „Politici” zahtevala bi čitavu monografiju. Već uvidom u broj tekstova objavljenih u „Politici” i njihovu poziciju u okviru lista jasno možemo videti koliki je ugled Božović uživao – gotovo svi tekstovi osim pripovedaka (sedamnaest od dvadeset i pet tekstova objavljenih te godine), objavljeni su na naslovnoj strani. Brojne su teme kojima se Grigorije Božović bavi, ali su najčešće one vezane za Kosovo i Metohiju i srpsko nacionalno pitanje. Iz današnje perspektive, jasno vidimo koliko su bile dalekosežne neke njegove ideje, kao i koliko su mnogi njegovi saveti aktuelni i danas.

Božović piše o situaciji u kojoj se srpski narod nalazi u tom trenutku, a koju sagledava na sledeći način: „Naša je sadašnjica gruba i vrlo nemilosrdna. Njeni zamasi su pomerili s mesta svakog od nas. Celo naše poratno pokoljenje“. Smatra da je veoma značajno za srpski narod ustoličenje mitropolita Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji, ali i koncentracija vojske, povodom ustoličenja, u Metohiji – kao 1912. godine, što bi, kako kaže, trebalo da uplaši sve one koji joj ne misle dobro, naročito mnoge Albance.

Božović osuđuje vlast Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zbog toga što ne reaguju, tj. blago reaguju, na ubistva žandara u Metohiji, ali i podseća na ranije zločine. Više puta podseća javnost i upozorava vlasti na Kabašku aferu, tj. na albanski masakr nad oko dve stotine srpskih vojnika u selu Kabašu, gde su greškom zalutali i gde su ih lokalni Albanci na prevaru razoružali i pobili. Božović kritikuje vlasti što nijedan od glavnih vinovnika masakra nije osuđen, a kada je jedan od njih (Jusuf Uka) i uhapšen, Božović piše da se Srbi olako prodaju, jer „taj čovek ima dovoljno opljačkanih lira“.

Božović oštro kritikuje pokušaj izdvajanja takozvanih Bošnjaka, kao posebne nacije i pita se što se muslimani ne ugledaju na Albance u Tirani, gde su takođe tri vere, ali samo jedna nacija. Kako kaže: „Hoće i u frankovce, samo ne s nama... A po gdekoji, kao jedan naš muftija, dovodiće svoje poreklo i od Mađara, samo da mu ne bi bilo od Srbina.“ Kritikuje i reis-ul-ulemu Bosne Džemala Čauševića zbog okrenutosti Turskoj, ali i zbog toga što je, prilikom posete Istanbulu, poklonio tamošnjim vernicima 12.000 turskih lira, umesto da toliki novac iskoristi u svojoj zemlji – za sirotinju, za gladne, za muslimanske prosvetne ustanove. Božović oštro kritikuje i srpske diplomate u balkanskim zemljama zbog toga što, kako kaže, ne štite dovoljno tamošnje Srbe i tvrdi da mi kao narod „često dopuštamo i stvari koje se nikad ne dopuštaju“.

Oštro je napadao i albanske upade na zemlju Vasojevića i Kuča, ali i bugarsko četovanje preko granice. Tvrdio je da i jedni i drugi poznaju samo jezik sile, a da će Vasojevići i Kuči, ukoliko ne stigne očekivana pomoć Beograda, kao i decenijama pre ujedinjenja, sami braniti svoju čast i zemlju od varvara. Snažno se protivio otvaranju, kako ih je zvao, turskih škola u južnoj Srbiji, pošto je smatrao da bi to sigurno vodilo daljoj denacionalizaciji srpskog življa, kao i albanskog koje nema baš nikakve veze sa turskim jezikom. Takvim školama se protivio i zato što je nastavu trebalo da izvode hodže, što je u suprotnosti sa sekularnom državom.

„Kao što se vidi“, naglašava Milun Stijović, „Božović ulaže velike napore kako bi skrenuo pažnju na aktuelne nacionalne probleme i doveo do njihovog rešavanja. Rad na oslobođenju rodnog kraja, zamenio je radom za dobrobit cele svoje ujedinjene i oslobođene otadžbine i tome je posvetio ostatak života. Nažalost, došla su vremena kada je bilo zabranjeno biti Srbin i kada je srpski narod dozvolio da Grigorije Božović, samo zato što je bio veliki patriota, bude streljan, a da njegova dela, formalno ili neformalno, budu zabranjena.“

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.