Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tihi egzodus i dalje traje

Саво Штрбац

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku RH (DZS RH), na popisu stanovništva u Hrvatskoj iz 1991. godine, od ukupno 4.784.265 stanovnika, Srba je bilo 581.663 (12,2 odsto) a Jugoslovena 106.041. Među njima, s čim su saglasni i hrvatski demografi, bilo je između 60 i 70 odsto Srba. Dvadeset godina kasnije, prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Hrvatskoj je živelo tek 186.633 Srba (4,36 odsto), dok su Jugosloveni svedeni na statističku grešku (331 osoba).

Službeni Zagreb u raznim prilikama navodi brojku od više od 133.000 srpskih povratnika po završetku rata. Međutim, prema studiji UNHCR-a „Manjinski povratak u Republiku Hrvatsku – Studija otvorenog procesa” iz februara 2012. godine, od registrovanih povratnika srpske nacionalnosti, u RH živi oko 38 odsto, izvan Hrvatske oko 45, dok ih je umrlo oko 17 odsto.

Tihi egzodus Srba i dalje traje, što ilustruju podaci DZS RH, prema kojima su se od 2002. do 2013. iz Srbije, gde je utočište našlo više od 300.000 Srba izbeglih / prognanih iz RH, u Hrvatsku doselilo svega 14.533, a iz Hrvatske u Srbiju odselilo 35.027. Broj iseljenih u odnosu na doseljene konstantno raste, a razmera u poslednjoj godini bila je 1:6 u korist iseljenih.

 

Služenje parastosa žrtvama „Oluje“ u crkvi Svetog Marka u Beogradu Foto Tanjug 

A od čega to Srbi i dalje beže iz Hrvatske, ilustruje i studija Srpskog narodnog vijeća „Nasilje i nesnošljivost prema Srbima u 2014”, u kojoj se navode 82 slučaja, koji su se manifestovali preko govora mržnje ili širenja etničke netrpeljivosti u javnom prostoru i u izjavama javnih osoba, preko verbalnog vređanja i fizičkog nasilja, do oštećenja i uništenja imovine, objekata i grobalja, kao i otpora korištenju ćiriličnog pisma, uz konstataciju da ima i mnogo neprijavljenih slučajeva. Iz istog izvora ovih dana stižu informacije da je samo u pet meseci ove godine zabeleženo više sličnih slučajeva nego tokom cele 2014. godine.

Objašnjenje za drastično smanjenje broja Srba u Hrvatskoj u poslednjih dvadesetak godina treba tražiti, pored egzodusa i ratnih žrtava (7.202, od čega 1.898 nestalih), i u procesima pokatoličenja i pohrvaćenja, o čemu svedoči i pismo upokojenog mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana Svetom sinodu Srpske pravoslavne crkve iz 2006, u kojem se navodi da je u Hrvatskoj do tada pokršteno više od 30.000 Srba i da taj proces i dalje traje.

Uglavnom se pokatoličavaju pravoslavna deca, koja uz roditeljsku saglasnost i uz verski obred krizmanja postaju katolici. Roditelji na ovaj način izbegavaju suze svoje dece s kojima su se vraćala iz vrtića i škola zato što su bila „trofazna”, što im nisu opraštali ni ostala deca, ni nastavnici. Prema izveštaju predsednika Odbora za ljudska prava u Zagrebu Zorana Pusića iz 2003. godine, od 1991. do 2003. samo je u Zagrebu 20.000 dece pravoslavne veroispovesti prevedeno u katoličanstvo.

A odrasli, uglavnom urbani Srbi, pohrvaćuju se tako što menjaju „prokazana” srpska imena i prezimena u prepoznatljiva hrvatska, razne verske obrede, uključujući krštenja, venčanja i sahrane, obavljaju im katolički sveštenici, sve u cilju da ne „provociraju” okolinu jer bi u protivnom mogli ostati bez posla, imovine a ponekad i života.

Statistika pokazuje da se 16.647 Hrvata na popisu iz 2011. izjasnilo kao pravoslavci. Po „Veritasovim” saznanjima, to je rezultat „desrbizacije” pravoslavne vere u Hrvatskoj, koja se od 2010. otvoreno sprovodi i preko „Hrvatske pravoslavne zajednice”, nesporne naslednice Pavelićeve HPC, čiji je cilj „slobodno identifikovanje pravoslavnih hrišćana pripadnicima hrvatske nacije”, među kojima su i pomenuti „pohrvaćeni” Srbi.

Ako se, pored pomenutih procesa, ima u vidu teška materijalna, socijalna i bezbedonosna situacija Srba u Hrvatskoj (nezaposlenost, spora obnova kuća i još sporije stambeno zbrinjavanje bivših nosilaca stanarskih prava, neisplaćivanje dospelih penzija, problemi s utvrđivanjem radnog staža, deviznom štednjom, strah od procesuiranja za navodne ratne zločine, bezrazložno otezanje s ekshumacijama i identifikacijama srpskih žrtava...), kao i njihova starost (prema pomenutom istraživanju UNHCR-a, prosek starosti je 53,5 godina, a 35 odsto ih je starije od 65 godina), onda je potpuno izvesno da će na narednom popisu stanovništva biti ostvaren Tuđmanov plan s početka devedesetih, da će srpsko pitanje u Hrvatskoj biti trajno rešeno kada ih u ukupnoj populaciji bude manje od tri odsto.

*Predsednik informaciono-dokumentacionog centra „Veritas”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.