Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trajanje manjine

Српска улица у Будимпешти Фото А. Исаков

Subotica – Seoba Srba ka Mađarskoj možda je jedna od naših najdugovečnijih migracija. Još od kada je 1690. godine patrijarh Arsenije Čarnojević poveo narod ka severu, utabana je staza, a koliko se ona koristi tokom duge istorije, zavisilo je od političkih i društvenih prilika sa obe strane granice. Devedesetih godina prošlog veka znatan broj građana Srbije, naročito iz pograničnih delova, preselio se u Mađarsku, a ova situacija i sada se ponavlja. Aktuelni redovi pred konzulatima i ambasadom Mađarske savremena su verzija nekadašnjih seoba.

U Mađarskoj živi oko 10.000 Srba, koji se od 1993. godine i donošenja Zakona o nacionalnim i etničkim pravima organizuju u svoju manjinsku samoupravu. Srbi su jedna od 13 priznatih manjina našeg severnog suseda, a njihova krovna organizacija je Samouprava Srba. Najviše telo samouprave je Skupština, koja u mandatu do 2019. godine broji 15 članova, a od prošle godine na njenom čelu je Vera Pejić-Sutor. Osim u ovom, kako se naziva, zemaljskom telu, Srbi su organizovani u regionalnoj manjinskoj samoupravi, koja se odnosi na područje Peštanske županije i na Srpsku samoupravu u Budimpešti. Na lokalnom nivou, u 27 gradova i mesta postoje manjinske samouprave Srba.

Samouprava raspolaže svojim budžetom i bavi se pitanjima školovanja na manjinskom jeziku i rada kulturnih institucija, kao i informisanjem. Potomci Čarnojevića od predaka su nasledili ustanove i zdanja čija istorijska i arhitektonska vrednost spada u vrhunce srpske kulture. Sedam pravoslavnih crkava u Sentandreji, pravoslavni hramovi i patrijaršijski domovi u centru Budimpešte, Segedina, Baje, Pečuja, zgrada Tekelijanuma, takođe u srcu Budimpešte... Najstarije pozorište u Srba osnovano je takođe u današnjoj prestonici Mađarske, još 1813. godine, a ovde su svoje potpise na osnivanje Matice Srpske stavili i najviđeniji Srbi, 1826. godine. Tekovine dugog istorijskog trajanja na ovim prostorima ponekad prevazilaze moći male manjinske zajednice.

Verovatno je sada najpopularnija naša ustanova u Mađarskoj Školski centar „Nikola Tesla”, gde su pod jednim krovom deca od obdaništa do jedine srpske gimnazije, kao i dom za smeštaj učenika, nekadašnji Tekelijanum. Većinu đaka Gimnazije čine srednjoškolci iz Srbije, koji su svesni da im diploma ove škole otvara vrata fakulteta na prostoru Evropske unije. U osnovnoj školi, na srpskom se još, osim u Budimpešti, uči i u Batanji, Lovri i Deski. Ove škole vraćene su pod okrilje Samouprave Srba, a njihov rad finansira država Mađarska. Srpski jezik izučava se na katedrama univerziteta u Budimpešti i Segedinu.

Zemaljska samouprava formirala je i srpski Kulturni i dokumentacioni centar, Srpski institut, kao i metodološki i dokumentacioni centar, a njihov zadatak je istraživanje i očuvanje srpske tradicije, kao i snaženje obrazovne uloge. Informisanje Srba u Mađarskoj je prilično skromno. Imaju „Srpske nedeljne novine”, sa prvog programa mađarske državne televizije srpski jezik se čuje jednom sedmično, u trajanju od 30 minuta, a Radio Pečuj ima srpsku redakciju, koja svakog dana pripremi 60 minuta programa. Nedavno je Samouprava formirala i svoj internet-radio Srb.

Srpska manjina u Mađarskoj nema predstavnika u političkom životu, niti su tamošnji Srbi ikada formirali svoju stranku. Od prošle godine, posle izbora, Srbi su dobili „portparola” u Parlamentu, odnosno rezervisano je po jedno mesto za predstavnike manjina i oni mogu da učestvuju u diskusiji samo ukoliko je na dnevnom redu pitanje iz oblasti prava manjina, a nemaju pravo glasa. Naš predstavnik je Ljubomir Aleksov, koji je do prošle godine bio predsednik Samouprave, ali i dugogodišnji gradonačelnik Lovre, mestašca sa 301 stanovnikom, od kojih su više od polovine Srbi.

Broj Srba u Mađarskoj u stalnom je padu, a tu činjenicu možda može da promeni dvojno državljanstvo, koje je naš severni sused uveo od 2011. godine. Od tada do danas oko 130.000 ljudi iz Srbije zatražilo je da budu i mađarski državljani, a prema nekim procenama, četvrtinu ovih zahteva podneli su Srbi iz Vojvodine, ali i cele Srbije.

A. Isakov

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.