Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Varnice između Beča i Budimpešte

Mađarska je juče, pod pritiskom Evropske komisije i pretnjom pokretanja postupka pred Evropskim sudom, koji je nadležan za sankcionisanje kršenja temeljnih evropskih zakona i sporazuma, povukla odluku o suspenziji primene sporazuma „Dablin 3”, kojim se reguliše prijem azilanata u EU.

Posle oštre reakcije Austrije, koja bi kao susedna država bila na udaru migranata da je Mađarska ostala pri suspenziji ovog aneksa Šengenskog sporazuma, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je obavestio svog austrijskog kolegu Sebastijana Kurca da Mađarska neće suspendovati „nijedno pravilo EU”, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Mađarske.

Diplomatski spor između Mađarske i Austrije, u kome je Evropska komisija podržala stav Beča, trajao je nešto manje od 24 časa, da bi Sijarto posle sednice vlade novinarima saopštio da „Mađarska u potpunosti poštuje sve zakone EU”, ali da želi „konsultacije sa evropskim zvaničnicima kada je reč o ilegalnim imigrantima”. „Ne postavlja se pitanje suspenzije primene evropskih zakona i takva odluka nije doneta”, rekao je Sijarto, a prenela državna agencija MTI.

Da je Mađarska ostala pri odluci o suspenziji, evropski sud, čije su odluke obavezujuće, mogao bi da joj nametne finansijske sankcije teške stotine miliona evra i da joj uskrati pristup evropskim fondovima, a kao krajnja mera moglo bi da joj bude oduzeto pravo glasa u Savetu EU sve dok ne poništi spornu odluku.

Austrijski dnevnik „Prese”, međutim, u utorak je objavio da je mađarski premijer Viktor Orban doneo odluku o suspenziji primene sporazuma „Dablin 3”, što je najviše negodovanja izazvalo u Austriji. „Želimo evropsko rešenje, ali moramo da štitimo interese Mađarske i našeg stanovništva”, rekao je portparol mađarske vlade Zoltan Kovač ovom bečkom dnevniku. On je naveo da je u Mađarsku od početka prošle godine ilegalno ušlo oko 100.000 stranaca, od kojih 60.000 samo od početka ove godine. Istorija „odluke koje nije bilo” tekla je tako što je ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske obavestilo vlasti u Beču o suspenziji odluke, jer je, kako je rekao portparol mađarske vlade Zoltan Kovač – „brod pun”.

Iz Budimpešte je u prestonicu Austrije (ali i Belgije, Češke, Francuske, Finske, Holandije, Luksemburga, Velike Britanije, Norveške, Švedske, Slovačke i Nemačke) poslato obaveštenje da iz „tehničkih razloga, na neodređeni period”, neće ponovo primati ljude koji su u EU prvo ušli u Mađarsku, a kasnije otputovali u druge zemlje članice. Na to saopštenje je odmah reagovalo austrijsko ministarstvo spoljnih poslova i juče pozvalo ambasadora Mađarske u Beču Janoša Perenjija na razgovor.

Pozadinu diplomatskog sukoba ovih dveju država objasnio je juče mađarski ministar spoljnih poslova Sijarto, rekavši da je Mađarska obaveštena da Austrija i još deset članica EU nameravaju da ilegalne imigrante vrate u Mađarsku. „Mi se sa time ne slažemo”, rekao je Sijarto i dodao da bi oni trebalo da budu vraćeni u Grčku, gde su prvo i ušli na teritoriju EU.

I dok svakodnevno raste broj migranata koji pokušavaju da „preplivaju” do Evrope ili da se kopnenim putem spasu od sukoba na Bliskom istoku i sloma afričkih država – austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc je oštro reagovao, upozorivši svog kolegu da će Mađarska „snositi posledice” ako suspenduje sporazum.

Iako najveći priliv migranata trpe Italija i Grčka, one nisu reagovale primenom drastičnih mera.

Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova pre desetak dana je najavilo obustavu rešavanja novih molbi za dobijanje azila, a poslalo je 40 austrijskih policajaca kao pomoć na mađarsko-srpsku granicu, što je smatralo dovoljnim sa svoje strane. Austrijska ministarka Johana Mikl-Lajtner je tada izjavila da je „jasno da takva pomoć ne može biti jednosmerna”. Od početka godine Austrija je, na osnovu dablinskog sporazuma, proterala u drugu državu EU 620 podnosilaca molbi za dobijanje azila, a aktuelno je još 1.300 slučajeva, koje tek treba da reši, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova.

Tema migracija će biti prva na redu dvodnevnog samita koji danas počinje u Briselu na nivou šefova država i vlada članica EU. Na prošlom samitu nije postignut dogovor o kvotama prema kojima bi članice trebalo da primaju azilante, a među najglasnijim protivnicima bila je upravo Mađarska. U međuvremenu je Evropska komisija, uzevši u obzir njihove primedbe, sastavila novu verziju plana.

Samit šefova država članica EU će se odvijati u vreme ubrzanih priprema Budimpešte za podizanje ograde prema Srbiji, ali i napora drugih država da „utvrde” svoje granice.

Britanski premijer Dejvid Kameron je juče najavio da njegova vlada razmatra ojačavanje britanske granice sa Francuskom oko luke Kale nakon „neprihvatljivih scena haosa” s migrantima koji pokušavaju da stignu u Britaniju. „Razmatramo da li možemo da rasporedimo više osoblja i timove sa psima tragačima na toj strani kanala”, rekao je Kameron u obraćanju parlamentu, preneo je Rojters. „Više posla, takođe, treba da bude urađeno u pogledu postavljanja ograde ne samo oko luke Kale već i oko ulaza u ’Evrostar’ i ’Evrotunel’”, dodao je Kameron.

Umesto kvota, dobrovoljna odluka o prijemu migranata

Prag – Četiri centralnoevropske zemlje, članice tzv. Višegradske četvorke, apelovale su juče, uoči današnjeg samita EU o migrantima, na Brisel da umesto primene sistema kvota dozvoli državama iz svog sastava da same odlučuju o tome koliki će broj migranata prihvatiti. „Dobrovoljni princip je jasan prioritet”, stoji u zajedničkom saopštenju predsednika Češke Republike, Mađarske, Poljske i Slovačke, prenosi AFP.

Ističući kako sve zemlje članice UN treba da uzmu udeo u ublažavanju kritične situacije i izražavajući solidarnost sa državama koje su najviše na udaru migranata iz Afrike i s Bliskog istoka, lideri četiri zemlje ipak naglašavaju neprihvatljivost bilo kakvog nametanja broja migranata koje će njihove zemlje primiti.

Oni su se založili za sistematičnije i geografski bolje izbalansirano rešenje na dobrovoljnoj bazi, kojim bi se poštovale specifičnosti i kapaciteti pojedinačnih članica EU za prihvat migranata. Tanjug

Nezvanično: Plan o kvotama za migrante neće proći

BRISEL – Članice Evropske unije (EU) odbaciće plan koji ih obavezuje da prihvate izbeglice iz Grčke i Italije, najavili su večeras diplomatski izvori uoči sutrašnjeg samita EU na kojem će se raspravljati i o toj temi.

„Predlog da Brisel uvede kvote neće proći”, rekao jedan visoki evropski zvaničnik koji učestvuje u pripremi samita.

Evropska unija treba da plan naseljavanja migranata razmotri u okviru strategije za rešavanje problema hiljada izbeglica koje iz siromašnih i ratom zahvaćenih država beže u evropske zemlje.

Kako navodi AP, desetak država je protiv sistema kvota, dok ga druga polovina članica Unije podržava pod uslovom da se izmeni način raspoređivanja migranata.

U nacrtu saopštenja sa samita, u koji je AP imao uvid, navodi se da će se „sve članice do kraja jula složiti o prihvatanju izbeglica”. Beta

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.