Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

S golim životom preko sveta

Портрети миграната у бечком хотелу (Фото М. Пенчић)

Pirot – Grupe izmorenih ljudi koji poluglasno govore nepoznatim jezikom dok stoje sa strane stisnuti jedni uz druge i tako čekaju prevoz – slika je koja se mesecima ponavlja na pirotskoj autobuskoj stanici i na suncu i na kiši, i u hladnim i u najtoplijim danima. Čini nam se da jedino što žele da saznaju jeste red vožnje: kada će biti sledeći polazak prema severu, kako bi nastavili put započet još u Avganistanu, Siriji, Iraku…

Iz grupe koju smo zatekli na stanici izdvaja se jedan od tih putnika i staje u red, iza reportera našeg lista. To je maloletni Avganistanac, koji uprkos tome što je jedva prerastao dečačko doba jedini govori engleski jezik, i trudi se da brine o celoj svojoj grupi. Priznaje da su ilegalno prešli granicu sa Bugarskom i tako se obreli u Pirotu.

– Samo da nekako stignemo do Beograda – prvo je što kaže, i tek tada nam poverava da ima 16 godina, i da sa drugovima ka Nemačkoj putuje već četiri meseca.

Pored malo prtljaga, u rukama mu je parče papira, trenutno najvažnije na tom dugom putovanju, pa ga samo nakratko pokazuje. To je potvrda srpske policije da može da putuje kroz našu zemlju.

– Izgubio sam dva brata, a roditelji i sestre sakupili su 11.000 dolara da me spasu i pošalju u Nemačku, ili Austriju. Ne treba da naglašavam koliko je ovaj put težak, pogotovo što nas u zemljama kroz koje prolazimo neki odmah povezuju sa Al Kaidom i ljudima od kojih bežimo. Ali, verujem da ćemo uspeti – nada se naš sagovornik.

Momak je sa svojim saputnicima nekako uspeo da se ukrca u autobus za Beograd. Bilo je u vozilu i domaćih putnika koji su negodovali zbog toga što je migrantima dozvoljeno da putuju na redovnim međugradskim linijama. Sve to su pratile i neumesne šale, a neki su demonstrativno stavljali maramice preko nosa.

Ali, bilo je i onih putnika kojima nije smetalo prisustvo ljudi koje je muka poterala iz zemalja u kojima su rođeni. 

Šta se kasnije dogodilo sa migrantima, koje smo sreli na stanici i pratili prilikom ukrcavanja u autobus za Beograd, kao i sa hiljadama sličnih koji su preplavili Srbiju na putu ka obećanoj zemlji, verovatno ćemo teško saznati.

Možda će se baš neki od tih azilanata nastaniti u Beču, kao što se to desilo Dinisu, mladiću koji je pobegao iz Gvineje Bisao, spasavajući goli život od tamošnjih vlasti. Pri obilasku austrijske prestonice, koji je, kroz projekat „Medijske posete Evropskoj uniji”, omogućila delegacija Evropske komisije i Britanskog saveta u Srbiji, ovog momka smo sreli iza pulta recepcije socijalnog hotela „Mag das” („Sviđa mi se”).

Dinis nas je odveo do foajea i upoznao sa menadžerom hotela Sebastijanom de Fosom. U foajeu su nam pokazali portrete svih azilanata koji tu rade. A zaposleno je oko 30 doseljenika sa Bliskog istoka i Afrike različitih nacionalnosti, podjednako muškaraca i žena.

Dinis nam priča da je pre deset godina putovao brodom do Italije skoro tri nedelje. Potom se, želeći da ode u Nemačku, ukrcao na voz, ali se lokomotiva pokvarila u Beču.

– Tu sam i ostao, a sad kad imam ovaj posao ne seli mi se dalje. Školujem se i hoću da postanem menadžer ovde – kaže Dinis, koji je sa još 14.000 doseljenika u Beču uključen u projekat organizacije Karitas za integraciju migranata u društvo.

Karitas je u ovaj petogodišnji projekat, renoviranja i upošljavanja azilanata, uložio oko 1,5 miliona evra.

U Austriji mesečno 6.000 zahteva za azil

Migranti u zemljama Evropske unije na dobijanje statusa azilanta u proseku čekaju skoro deset godina. Zbog velikog priliva doseljenika sa Bliskog istoka i Afrike, Austrija je pre desetak dana stopirala obradu zahteva za azil. Samo u drugoj nedelji ovog juna pristiglo je 2.000 molbi. Od početka godine, kako kaže portparol MUP-a Austrije Karl Hajnc Grundbek, u proseku ovoj državi mesečno pristigne oko 6.000 zahteva.

– Austrija je trenutno prva na listi želja migranata u traženju azila. Imamo veliki problem i potrebna nam je i solidarnost u zemlji, ali i podrška drugih članica EU. Dnevno primimo i do 300 zahteva, dok neke zemlje članice toliko dobiju za godinu dana. Rešenje je da EU pomogne što pre – poručuje Grundbek.

Najveći problem za Austriju je manjak smeštaja za sve veći broj doseljenika koji traže azil. Grundbek dodaje i da je srpsko-mađarska granica veoma bitna zbog priliva azilanata sa Bliskog istoka i očekuje da Mađarska poštuje Šengenski sporazum. Austrijska vlada je pre desetak dana odlučila da pomogne Srbiji i Mađarskoj oko kontrole granice, tako što će poslati 40 policajaca. Ovaj potez rezultat je sporazuma ministara unutrašnjih poslova Austrije, Mađarske i Srbije.    

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.