Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ruski izazov, NATO odgovor

Prošle nedelje, bez mnogo buke, kako to u istoriji ponekad biva, ozvaničen je novi evropski, pa i globalni poredak – povratkom na stari. Sa novim kontekstom i akterima koji više nisu ono što su nekad bili.

Reč je o institucionalizaciji Novog hladnog rata (koji sada može da se piše velikim početnim slovom). To je učinjeno time što je NATO, na sastanku u Briselu, odvraćanje i obuzdavanje Rusije vratio u središte svoje misije.

Ovo je, bez sumnje, dosad najvažniji rezultat ukrajinske krize, započete „Majdan revolucijom” u Kijevu u novembru 2013, nastavljene aneksijom Krima i od strane Rusije izdašno potpomognute pobunom etničkih Rusa na ukrajinskom istoku. I, naravno, začinjene sankcijama Zapada, kontramerama Moskve i zveckanjem oružjem na obe strane.

Ali najnovije redefinisanje NATO, čije je samo postojanje posle rušenja Berlinskog zida dovedeno u pitanje, da bi mu oslabljeni temelji bili prvo ojačani bombardovanjem SR Jugoslavije 1999, a potom intervencijom u Avganistanu, ipak je glavni rezultat rusko-zapadnog sučeljavanja, koji je srušio koncept integracije Rusije u zapadni poredak kao partnera u bezbednosnoj arhitekturi. I nova je činjenica u traganju za odgovorom na pitanje ko će u ovom konfliktu izvući deblji kraj.

Za tu analizu nije najvažnije ko je u pravu: da li Rusija i zvanično objašnjenje Kremlja da je ukrajinski konflikt proistekao iz nastojanja Amerike i njenih evropskih saveznika da „svugde nametnu svoju volju” ili Putinova doktrina o pravu na intervenciju u bivšim sovjetskim republikama da bi tamo zaštitila ugrožene etničke Ruse.

Glavno je ono što se dogodilo na terenu: iako Rusija tvrdi da je ugrožena od Zapada, Zapad je događaje u poslednjih godinu i po doživeo kao udar na posthladnoratovski evropski poredak, u kojem su sve bivše sovjetske republike tretirane kao suverene države s nepovredivim teritorijalnim integritetom (ukrajinski je bio dodatno zaštićen i bilateralnim ugovorom sa Rusijom).

Zapad je zažmurio pred kršenjem tog principa u slučaju Gruzije i tamošnjeg, od Rusije podstaknutog otcepljenja Abhazije i Južne Osetije, ali odbija da legitimizuje rusku sferu interesa na bivšem sovjetskom prostoru i ne uvažava argument Moskve da je proces širenja NATO na istok i njegov direktan izlazak na njene granice pretnja ruskoj bezbednosti.

Da li je ovakav ishod – zbijanje redova NATO, dovlačenje teške vojne tehnike u neposredno rusko susedstvo (da tamo ostane), stvaranje snaga za brzu reakciju od 40.000 ljudi, učestali manevri na kojima se uvežbava saveznička koordinacija – Putin predvideo i očekivao, nije najvažnije. Bitna je obostrana percepcija o tome šta su u ovoj konfrontaciji „crvene linije”.

Najnoviji razvoj događaja, naime, opovrgava procenu Moskve da Zapadu, a pogotovo Evropi, nedostaje politička volja da plati neophodnu cenu odbrane svojih principa i u ovom zapletu konkretnog geopolitičkog interesa (da u svoje okrilje uvuče Ukrajinu). Dokaz za to je obnavljanje zamrle debate o vojnim potencijalima NATO i podrazumevajućim troškovima: sada postoje stvarni argumenti za izlazak u susret američkom zahtevu da se plati puna članarina za bezbednosni kišobran koji pruža alijansa: da se za odbranu troši najmanje dva odsto BDP svake članice.

Najnoviji obrt nije bez rizika, po obe strane. Putin je upravo objavio da će nuklearnom arsenalu zemlje pridodati 40 novih interkontinentalnih raketa, uz pretnje da će se na spisku ciljeva naći i svaka nova država koja pristupi NATO.

Nekoliko desetina raketa više ili manje ne menjaju, međutim, suštinski odnos snaga: dve strane ionako imaju previše nuklearnog oružja, tako da i dalje važi formula „obostrano zagarantovanog uništenja”. Što će reći da nuklearne bojeve glave nisu za upotrebu, ali za pretnje i odvraćanje jesu.

Ova ravnoteža snaga obezbedila je da od 1945. u Evropi ne izbije neki novi „veliki rat”. Današnja Rusija, međutim, i vojno je i ekonomski slabija od počivšeg Sovjetskog Saveza (i nema više Varšavskog pakta), ali to Putinu nije prepreka da traži da joj se prizna status velike sile, čiji su zahtevi za geopolitičkom preraspodelom legitimni.

Što se tiče sankcija i kontrasankcija, evidentno je da kaznene mere Zapada nisu imale očekivani učinak. Ruska ekonomija pokazala se otpornijom nego što je predviđano, mada to ne opovrgava činjenicu da je zemlja u recesiji, pri čemu sledeća godina neće biti bolja od ove.

Činjenica da su cene nafte niske, uprkos nekoliko ozbiljnih žarišta na Bliskom istoku, okolnost da je Rusija previše zavisna od izvoza energenata, i to što joj demografska realnost stalno smanjuje broj radno aktivnih stanovnika, nisu osnova za optimističke prognoze za njenu ekonomiju. Pritom, više je njenih internih, strukturnih otežavajućih okolnosti, nego onih eksternih.

S tim u vezi, postoje i limiti vojne modernizacije, a u krajnjem ishodu i politička i ekonomska cena konfrontacije. Putin je, doduše prkosom Zapadu podgrejao patriotski nerv Rusa i sebi obezbedio izuzetno visok rejting, ali koliko će to sve koštati, tek će se videti.

Komentari48
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.