Zakon mimo socijalnog programa

Kragujevac – Svi radnici „Zastave” koji su 2011, koju godinu pre ili kasnije, dobrovoljno napustili fabriku sa očekivanjem da će na „birou rada” steći pravo na punu penziju, našli su se u čudu kada su im ove godine uručena rešenja kojim im se penzija trajno umanjuje, po 4,08 odsto za svaku godinu koja im nedostaje da bi ispunili i starosnu klauzulu po kojoj punu penziju može da ima samo onaj ko je, uz 40 godina radnog staža, napunio i 65 godina života.

Punu penziju, sa 40 godina staža, bez obzira na godine života, garantovao im je, kažu, državni socijalni program koji su potpisali, ali ih je novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu početkom ove godine, bacio u očaj, budući da niko od radnika o kojima je reč, ni na „birou rada“ nije dobacio do 65. godine života. Oni su se na evidenciju nezaposlenih prijavili pre stupanja na snagu novog zakona, kao lica kojima je za punu penziju bilo dovoljno da napune samo 40 godina staža, ne i 65 (starosnih) godina.

– Da smo znali da će se novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju odnositi i na nas, niko ne bi prihvatio socijalni program, bar ne onu opciju koja nam je garantovala da ćemo tokom boravka na birou steći potrebnih 40 godina staža, a samim tim i pravo na punu penziju. Reč je o varijanti socijalnog programa za koju su se opredelili radnici kojima je, u trenutku kada su odlučili da napuste fabrike, falilo najviše pet godina do penzije. Na ponudu države stavili su svoj potpis, računajući da će, posle napunjenih 40 godina staža, dobiti punu penziju, ali je onda novi zakon anulirao slovo socijalnog programa – objašnjava Aleksandar Petrović, predsednik Inicijativnog odbora bivših radnika Grupe „Zastava vozila”.

Zajedno sa bivšim radnicima „Zastavinih” fabrika automobila, kamiona i oružja, juče su ovim povodom protestovale i kolege iz kragujevačkog „21. oktobra”, ali i radnici iz drugih gradova u Srbiji koji smatraju da su oštećeni (retroaktivnom) primenom novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Na platou ispred Skupštine grada, okupili su se bivši radnici „14. oktobra” iz Kruševca, smederevske „Goše” i „Prve petoletke” iz Trstenika, dok su kolege – „novopečeni prevareni penzioneri”, nekadašnji radnici smederevskog „Želvoza” i „Slobode” iz Čačka, otkazali dolazak zato što, kako je rečeno, nisu imali novca „ni za kartu do Kragujevca”.

– Svi smo u istom problemu. Kada smo potpisivali socijalni program, bilo nam je rečeno da je za punu penziju dovoljno da ispunimo samo jedan uslov, da na evidenciji nezaposlenih napunimo 40 godina staža, ali ne i 65 godina života. U trsteničkoj lokalnoj samoupravi nam kažu da smo u pravu. Isto to nam kažu i nadležni u državi i PIO fondu, ali ta podrška je samo verbalna, jer niko neće da pokrene proceduru da se greška ispravi i naši zahtevi uvaže – navodi Dragoslav Vukadinović, bivši radnik „Prve petoletke”.

Do 40 godina staža i prava na penziju dogurao je i bivši radnik kragujevačke fabrike oružja Dragomir Gligorijević, ali se rešenju, koje je dobio 15. marta ove godine, kaže, nimalo nije obradovao.

– Meni će penzija, po ovom novom zakonu, biti manja za oko 7.000 dinara mesečno. I tako do kraja života. Da sam znao da će mi se to desiti, ne bih napuštao fabriku sve dok ne napunim 65 godina života, ili bih se, možda, opredelio za neku drugu varijantu socijalnog programa. Ovako ispada da sam kriv što sam počeo da radim sa 19 godina – kaže Gligorijević koji je na „birou rada” napunio (tek) 61 godinu.

Bivši radnici iz cele Srbije, kojima je novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju „okrnjio” penzije zagarantovane socijalnim programom, okupili su se u Kragujevcu zato što je ovaj grad centar metalske industrije. Njihov problem se, inače, tiče države, pa su se zato u više navrata obraćali Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali i premijeru Aleksandru Vučiću. Odgovor nisu dobili.

Sa problemom umanjenih penzija, koje ne odgovaraju slovu socijalnog programa, ove godine se suočilo oko 6.000 radnika iz cele Srbije, ali ih je na jučerašnjem protestnom skupu bilo svega njih stotinak.