Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srce više voli vrućinu nego mraz

Млади лакше подносе тропске врућине (Фото Ж. Јовановић)

Prvi toplotni talas u ovoj sezoni svom silinom udario je širom Srbije i Beograda, a u narodu poznate julske, petrovske vrućine – stigle su ovog leta ranije i zaposlile lekare. Urgentni centar je već uoči vikenda „prokuvao“ od velikog broja pacijenata.

– U petak pomoć je potražilo 880 ljudi, a od tog broja 65 su primljeni na lečenje. To je bio znak velike promene i početka najavljenog toplotnog talasa. Ovaj trend se nastavlja. Pacijenti samo stižu. Najveća gužva je u internističkoj ambulanti, ali i u neurološkoj: više šlogova i pogoršanja kod onih osoba koje su već imale moždani udar – kaže za Politiku direktor Urgentnog centra, profesor dr Milika Ašanin, inače, kardiolog po specijalnosti.

Naš sagovornik podseća na definiciju „toplotnog talasa“: pojave kada je najmanje tri uzastopna dana maksimalna dnevna temperatura vazduha iznad definisane kritične vrednosti za zdrave ljude. Kritična temperatura za naše podneblje je iznad 32 stepena Celzijusa.

Na konstataciju da je kardiolozima i lekarima sigurno ovih dana veoma teško, dobili smo iznenađujući i zaprepašćujući odgovor: dr Ašanin je odgovorio da je lekarima kardiolozima lakše leti, a onda je obećao da će naše pitanje postaviti na jutarnjem sastanku. Tako je juče i uradio.

– Bezrezervno, kardiolozi su kazali da više vole leto. Tada za njih ima manje posla: srce, verovali ili ne, vrućine ugrožavaju manje nego zimske promene vremena i mrazevi. Sad nas gnjave ove vrućine, pa smo zaboravili zimu! Kad zimi temperatura padne za 10 odsto, čak 20 puta je veći rizik da ljudi stariji od od 65 godina dobiju infarkt. Kad temperatura leti poraste za 10 stepeni, rizik je manji. Čini nam se da nam je teže leti nego zimi, ali nije tako – objašnjava dr Ašanin.

Promene temperature, bilo zimi ili leti, povećavaju broj prijema u Urgentni centar i na kardiološka odeljenja između pet i 15 odsto, s tim da je uticaj mraza i nižih temperatura veći.

Ovo, međutim, ne znači da se ne treba pridržavati preporuka da se u najtoplijim delovima dana boravi kod kuće. Očito je da ovo interno glasanje kardiologa nije razlog za opuštanje. Naprotiv!

– Kada pritisnu ovako visoke temperature i vrućine potrebno je biti samo malo oprezniji i sklanjati se sa sunca. Treba se zaštiti tkaninama, preko kojih se čovek lakše znoji, piti dovoljno tečnosti, uzimati češće, a manje obroke i ne preopterećivati stomak. Aktivnosti treba smanjiti na najmanju moguću meru i, ako je moguće, boraviti u rashlađenom, klimatizovanom prostoru – navodi naš sagovornik.

Dr Ašanin objašnjava i da se organizam od vrućine brani znojenjem, ali tada se gube važni minerali za rad srca: natrijum, kalijum i hlor. S druge strane, smanjuje se i količina tečnosti koja cirkuliše organizmom.

– Srce na to reaguje ubrzanim srčanim radom i ono, kao pumpa, mora više da radi, što je dodatni napor. Samim znojenjem se povećava gustina krvi, viskoznost, a povećava se zgrušavanje krvi, a to su sve okolnosti koje mogu da dovedu do srčanog udara.

Da nešto nije u redu, svako može da oseti kada mu srce kuca jače i brže. Takođe, kada se usled znojenja gubi tečnost, može da dođe do pada krvnog pritiska, zbog čega mnogi padaju na ulicama. Pacijent dobije vrtoglavicu ili može da izgubi svest. Sve su to signali koje nam organizam šalje na vreme – kaže dr Ašanin.

Zdrave osobe će ovo savladati bez problema. Međutim, u riziku su osobe starije od 65 godina, ljudi koji imaju faktore rizika za bolesti srca ili hronični srčani bolesnici: oni srčani udar mogu da dobiju u kritičnom periodu izlaganja od jednog do šest sati.

– Ljudi zaboravljaju da kardiološki lekovi, na primer čuveni beta- blokatori, kao što su „presolol“, „inderal“, „karvedilol“, „konkord“ koje pacijenti uzimaju vrlo često usporavaju otkucaje srca i tako ograničavaju sposobnost srca za raspodelu krvi za efikasnu razmenu toplote. Oni moraju, u dogovoru sa svojim lekarom, da izmene dozu leka koju primaju tokom letnjih meseci. Slično je i sa pacijentima koji piju diuretike za izbacivanje tečnosti iz organizma – kaže dr Ašanin.

-------------------------------------------------------------------------------

Boravak na suncu nije zabranjen lečenim od raka

Pacijenti koji su završili terapiju zračenjem nemaju razlog da izbegavaju šetnje ili boravak na otvorenom, ali kao i sve druge osobe u trenutku kada je Srbiju pritisnula velika vrućina i toplotni talas, to treba da rade u doba dana kada sunce nije najjače – savet je lekara.

Asistent dr Suzana Stojanović Rundić, radioterapeut i načelnica odeljenja Dnevne bolnice radioterapije Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, objasnila je za „Politiku“ da osobe koje su završile terapiju zračenjem nemaju nijedan razlog da izbegavaju izlazak iz svoje kuće. Ipak, po rečima naše sagovornice, svaka osoba treba sama da proceni koliko joj prija boravak izvan kuće.

– Nikakve konkretne smernice i preporuke o tome kada i koliko mogu da se izlažu suncu ne postoje za osobe koje su zbog lečenja maligne bolesti bile podvrgnute zračenju. Posle završenog lečenja za njih važe sve preporuke koje važe i za druge osobe: izlazak na sunce trebalo bi da izbegavaju u periodu do 10 do 17 časova, da koriste zaštitne kreme protiv UV zraka i da nose odgovarajuću laganu odeću. Ove osobe mogu najnormalnije da uživaju u boravku na moru i planini, jedino im se ne preporučuju tople termalne vode u banjama.

-------------------------------------------------------------------------------

Preporuke za život na tropskim vrućinama

Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ izdao je preporuke stanovništvu kako da se ponašaju tokom toplih dana.

– Sobna temperatura ispod 32 stepeni Celzijusa tokom dana i ispod 24 stepena Celzijusa tokom noći su preporučene temperature. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do 2 godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.

– Iskoristite noćni vazduh da rashladite svoj dom.

– Smanjite toplotno opterećenje u svom domu u najtoplijem delu dana: isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji nisu neophodni.

– Okačite vlažne čaršave na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi, ukoliko nemate klima uređaj.

– Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana – od 10 do 17 časova.

– Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4 i 7 časova ujutru.

– Ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.

– Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. – Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce.

– Redovno pijte dovoljno tečnosti, pre svega vodu. Isključite alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.