Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad matica postane maćeha

Отказују се и културне манифестације дијаспоре (Фото А. Васиљевић)

Briga države Srbije za ljude u rasejanju očigledno se svela na brigu o tome da li će nam i ove godine stići četiri milijarde evra, koliko godišnje Srbi iz dijaspore šalju u maticu. Iako velikodušno pomažu zemljake, redovno se odazivaju apelima za pomoć, država Srbija mnogo manje čini za ljude koji žive u rasejanju. Srpski državni organi koji su nadležni za dijasporu blokirani su i gotovo da ne funkcionišu zbog nezainteresovanosti Vlade Srbije da reši kadrovska pitanja u ovom sektoru. Naši zemljaci, rasuti u 159 država, s razlogom mogu da se zapitaju: Da li je Srbija majka ili maćeha?

Taj maćehinski odnos se pokazao i prilikom izbora direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u rasejanju čije se imenovanje čeka duže od godinu dana. Prema rečima Aleksandra Čotrića, člana Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu i potpredsednika Srpskog pokreta obnove, tridesetak zaposlenih u Upravi, koji su radili u nekadašnjoj Kancelariji za saradnju sa dijasporom, dolaze na posao, ali rade bez plana aktivnosti, inicijativa, zakonskih predloga i redovnih konkursa za pomoć organizacijama dijaspore. Sve u svemu, naglašava Čotrić, nema sistemskog rada!

– Ova situacija otežala je i usporila proces zbližavanja matične države i dijaspore, napore rasejanja da očuva nacionalni, jezički i verski identitet, ekonomsku saradnju naših ljudi iz sveta sa Srbijom i uključivanje iseljeništva u društveni, politički, privredni i kulturni život zemlje iz koje potiču. Srpska dijaspora nema adresu u Srbiji kojoj može da se obrati za pomoć i obaveštenja, niti ima kome da uputi svoje predloge i zahteve – reči su Aleksandra Čotrića.

Zaposleni u ovoj službi, nezvanično, kažu za naš list da se osećaju kao bolesnik koji je priključen na aparate. Već 15 meseci nalaze se u stanju hibernacije. Još jedno leto provešće objašnjavajući ljudima iz dijaspore zašto ne mogu da reše njihove probleme i pomognu im pri ostvarenju ideja.

– Pokušavamo da radimo naš posao koliko je to moguće, ali nemamo ovlašćenja za konkretno delovanje. Sve stoji. Ljudi svakodnevno šalju mejlove, pokušavamo da im pomognemo i upućujemo ih kako da reše probleme. Mnoge manifestacije su otkazane, a među njima su Vidovdanski dani i skup medija iz dijaspore. Čekaju nas ozbiljni poslovi, a još nismo ni popisali sve ljude u rasejanju – požalio se jedan od zaposlenih u Upravi, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu sada je pod patronatom Ministarstva spoljnih poslova, ali njihove prostorije nalaze se u zgradi nekadašnjeg Ministarstva za dijasporu u Vasinoj ulici u Beogradu. Kako kažu zaposleni, niko iz ministarstva nije zadužen da rukovodi ovim sektorom.

Uzalud su članovi Odbora mesecima apelovali na Vladu da izabere konačno direktora ove službe. Na ovom planu ništa nije učinjeno, osim što su mediji povremeno licitirali ko bi mogao da zauzme ovu fotelju. U martu ove godine u javnosti se spekulisalo da će mesto direktora pripasti Marku Blagojeviću, nekadašnjem savetniku ministra Ivana Mrkića, a potom i generalnom sekretaru Ministarstva spoljnih poslova, o čijoj se stručnosti duže vreme raspravljalo. U igri je bio i Vukman Krivokuća, takođe član SPO-a, nekadašnji pomoćnik ministra i pomoćnik direktora Kancelarije za dijasporu. Niko ne zna razloge zbog kojih još niko nije preuzeo kormilo Uprave za dijasporu. Stiče se utisak da se oko ove službe još biju partijske bitke, iako je SPS već odavno zauzeo Ministarstvo spoljnih poslova.

– Skupštinski odbor za dijasporu i Srbe u regionu već 15 meseci pokušava da sazna zašto nije imenovan direktor Uprave za dijasporu i kada će se to dogoditi, ali ne dobija odgovor.  Ja sam postavio poslaničko pitanje u vezi s ovim problemom, ali nema vladinog objašnjenja – naglasio je Čotrić.

Još veći problem stvara činjenica da je istekao mandat delegatima Skupštine dijaspore i Srba u regionu, krovne organizacije celokupnog rasejanja. Skupština koja je konstituisana pre pet godina trebalo bi da predstavlja četiri miliona Srba koji žive izvan matice, ali neće se sastati ni ove godine. Ne zbog neaktivnosti delegata, već, kako kaže Čotrić, zbog nemogućnosti srpskih državnih organa Srbije da im pruže neophodnu kadrovsku, tehničku i logističku pomoć.

– Hrvatska iz svog budžeta godišnje izdvaja 20 miliona evra samo za Hrvate u BiH. Izrael svoj razvoj temelji na saradnji sa Jevrejima širom sveta. Kina je ostvarila ekonomski preporod zahvaljujući investicijama iz dijaspore. Rusija ozbiljno brine o zagraničnim Rusima i velikim novčanim sredstvima podstiče njihovo useljavanje u matičnu zemlju. Mađarska svim Mađarima širom sveta daje državljanstvo. Mi se, nažalost, ne ugledamo na njihova iskustva – iskren je naš sagovornik koji smatra da je saradnja sa dijasporom bila mnogo bolja za vreme Ministarstva za dijasporu.

Ovo ministarstvo osnovano je 2004. godine, a ugašeno pre tri godine. Dok je funkcionisalo Ministarstvo za dijasporu izmenjen je Zakon o državljanstvu koji je omogućio da se lakše dobija državljanstvo Srbije, napisana je Strategija o dijaspori, donet je Zakon, konstituisana je Skupština, a organizacije naših ljudi u inostranstvu redovno su dobijale značajnija finansijska sredstva. Dužnosti ministarstva, 2012. godine, preuzela je Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu čiji je direktor bila dr Slavka Drašković.

Dijaspora je dugo bila partijski plen Srpskog pokreta obnove. Kada je

Vuk Drašković, predsednik ove stranke, postao ministar spoljnih poslova 2004. godine, za prvog ministra za dijasporu posle petooktobarskih promena, imenovan je Vojislav Vukčević, visoko- pozicionirani član SPO-a. Na mestu ministra za dijasporu dugo se zadržao nekadašnji potpredsednik Draškovićeve stranke, Srđan Srećković. On je i poslednji ministar za dijasporu. Ovo ministarstvo ugašeno je 2012. godine, a Srećković je, osim ministarske fotelje, ostao i bez partijske knjižice. Iste godine, on je isključen iz SPO-a, a osnovao je Izvorni srpski pokret obnove. U izjavi za naš list on je naglasio da pitanje izbora direktora Uprave za saradnju sa dijasporom nije dnevno-političko pitanje, već je u pitanju opšti interes. Direktor mora biti izabran što pre.

– Dijaspora i Srbi u regionu neguju verski i nacionalni identitet našeg naroda, dovode investitore u našu zemlju i ulažu sopstveni novac. Da bi to funkcionisalo naravno da je neophodno uspostaviti jasan način rada i omogućiti institucijama da rade punim kapacitetom – naglasio je Srećković.

Ministarstvo spoljnih poslova, kojem smo u ponedeljak prosledili pitanja o tome zašto još nije izabran direktor Uprave za dijasporu i ko se bavi ovim sektorom, do zaključenja ovog broja nije dostavilo odgovor.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.