Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ruski veto zaustavio britansku rezoluciju

Posle dvodnevnog odmeravanja snaga velikih sila u   Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Rusija je juče uložila najavljeni veto na predlog britanske rezolucije o Srebrenici. Predlog da se rezolucija stavi na dnevni red sednice podržali su predstavnici deset zemalja, a četiri države – Kina, Angola, Venecuela i Nigerija – bile su uzdržane, dok je ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin bio protiv. Nezadovoljna ovakvim ishodom, američka ambasadorka Samanta Pauer je poručila da je ruski veto nova mrlja na ugledu Saveta bezbednosti.

Ambasador Aleksandar Čurkin, koji je uložio veto na nacrt britanske rezolucije o Srebrenici, izjavio je da bi rezolucija samo dovela do povećanja tenzija na Balkanu.

On je rekao da bi usvajanje rezolucije, pošto nema konsenzusa o njenom sadržaju, bilo kontraproduktivno i vodilo ka povećanju tenzija u regionu.

Ruski ambasador je dodao da se Rusija nadala da će komemoracija u Srebrenici biti iskorišćena za pogled u budućnost, što je Rusija i prenela Misiji Velike Britanije, zemlje koja je radila na nacrtu rezolucije.

Međutim, konstatovao je da je Velika Britanija krenula drugim pravcem, koji nije bio konstruktivan i čiji bi rezultat bio pripisivanje krivice samo jednom narodu.

Takav pristup, prema njegovim rečima, izazvao bi samo velike podele.

Rusija je želela izbalansiran dokument, ali je izjava Moskve ignorisana, primetio je i dodao da je važno što će u Srebrenici, na obeležavanju godišnjice zločina, učestvovati predstavnici Srbije i da ne bi bilo dobro da se rezolucijom utiče negativno na napore u cilju mira i stabilnosti.

Čurkin je naveo i da je nacrt rezolucije bolno dočekan u BiH, ali i šire u regionu, i da je time nesreća politizovana, zbog čega smatra da Savet bezbednosti treba da se bavi aktuelnim situacijama, a ne istorijskim događajima.

Ambasador Rusije podsetio je da se njegova zemlja uvek zalagala za istragu svih zločina u BiH, naglasivši da se ne može zaključiti ko je najviše patio tokom sukoba.

Navodeći na osnovu podataka da je više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove, Čurkin je rekao da se može zaključiti da su Srbi jednako patili, ako ne čak i više od drugih. Zbog toga, kazao je on, treba iskoristiti godišnjicu Dejtonskog sporazuma za napredak Balkana ka miru.

Na početku izjašnjavanja predstavnika zemalja članica SB UN Čurkin je zatražio da se žrtvama u BiH oda pošta minutom ćutanja.

Ambasador Velike Britanije Piter Vilson rekao je pre glasanja da nacrt rezolucije ne optužuje srpski narod i istakao da je zbog poštovanja prema žrtvama važno da se glasa o britanskom predlogu.

U predlogu koji je podnela Britanija ocenjeno je da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju se politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.

Zbog neslaganja o predlogu takve rezolucije sednica SB je u tri navrata odlagana – najpre je bila zakazana prekjuče za 16 sati, ali je prvo pomerena za sat vremena, pa za 21 sat, da bi na kraju bila odložena za juče, ponovo za 16 časova.

Okupljenima u SB prvi se obratio zamenik generalnog sekretara UN Jan Elijason. Posle Elijasona Savetu se putem video-linka iz Ženeve obratio šef UN za ljudska prava princ Zaid. „Kako smo mogli biti tako kratkovidi i nismo pretpostavili da će biti ubistava”, rekao je princ Zaid, koji je naveo i da „činjenica da su sve strane počinile zločine ne znači i da su sve strane jednako krive”.

„Nazovimo Srebrenicu pravim imenom – to je bio genocid. To ne bi trebalo da poričemo”, rekla je Samanta Pauer, obraćajući se Savetu bezbednosti i dodala da je važno da „mozak i komandant genocida u Srebrenici, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, budu primereno kažnjeni u Hagu”.

U Srebrenici se dogodio genocid, ponovila je Pauerova navodeći da su to utvrdili i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde. „Ostaci više od 1.000 srebreničkih žrtava, koji su i dalje tamo negde, nas opsedaju”, zaključila je ambasadorka SAD.

Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN koji su bili uzdržali prilikom glasanja o britanskoj rezoluciji o Srebrenici navode da taj dokument nikako ne doprinosi pomirenju.

Među uzdržanima bila je i Kina, čiji je ambasador još juče zatražio da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi s rezolucijom, dok je ambasador Venecuele istakao da se njegova zemlja uzdržala od glasanja smatrajući da tekst rezolucije nije bio izbalansiran. Ovog stoga, obrazložio je, što tekst pripisuje odgovornost samo jednoj strani za zločin u Srebrenici”. „Ne može se krivica pripisati jednom narodu, jer zločin su počinile grupe ekstremista”, poručio je on.

Diplomatski predstavnik Venecuele pri UN primetio je da nacrt rezolucije nije imao podršku ni u regionu, zbog čega njegova zemlja, kako je rekao, veruje da ne bi doprineo pomirenju već bi doveo do daljih podela u BiH. „Ujedinjene nacije treba da rade na jačanju saradnje u regionu i na pomirenju svih strana”, zaključio je predstavnik Venecuele.

Ambasador Angole je kazao da se uzdržao od glasanja jer se ne slaže sa tekstom nacrta rezolucije, jer nije uzeto u obzir na isti način više hiljade žrtava masakra na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Angola je, kako je rekao, očekivala tekst koji bi doprineo pomirenju u regionu, predloženi tekst nikako ne bi doprineo „tekućem, krhkom procesu pomirenja”, već bi imao negativan uticaj na napore političara regiona u cilju jačanja saradnje.

Angola je, takođe, dodao je, očekivala da konačni nacrt rezolucije odslikava kompromis svih članica Saveta bezbednosti UN, ali se u njemu nisu prepoznale sve zemlje članice.

Za ambasadora Nigerije nesporno je da svet ne sme zaboraviti žrtve masakra u Srebrenici, njegova zemlja podržava da 11. jul bude uspostavljen kao međunarodni dan sećanja na žrtva, ali je građanima regiona poručio da ostave prošlost i okrenu se budućnosti.

Rekao je i da se Nigerija zalaže za razvoj institucija koje bi sprečile genocid, dodajući da u tome mora biti pojačana regionalna i globalna saradnja.

Podsetio je takođe da je u Nigeriji borba protiv nekažnjivosti zločina nacionalni prioritet i založilo se za jačanje globalnih akcija na tom planu.

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Genadij Gatilov izjavio je ranije juče da Rusija i ostale stalne članice Saveta bezbednosti UN pokušavaju da naprave „kompromisni tekst” rezolucije o Srebrenici, preneo je Sputnjik. Prema Tanjugu, Velika Britanija i SAD su preksinoć ruskoj delegaciji u Savetu bezbednosti UN uputile sedmi predlog rezolucije o Srebrenici.

Ruska delegacija je prosledila najnoviji predlog u Moskvu, gde se od ruskog državnog vrha očekivalo da se izjasni o tome.

B. Čpajak

---------------------------------------------------------------

Kinkel: U slučaju Srebrenice svi smo zakazali

Keln – Bivši nemački šef diplomatije Klaus Kinkel izjavio je juče da su u slučaju Srebrenice svi zakazali i da je odgovornost na Ujedinjenim nacijama, NATO-u, Evropskoj uniji i njemu samom. „Ponavljam, mi smo imali odgovornost. Ja sam imao odgovornost. U mojim očima zakazao je UN, zakazao je NATO, zakazala je EU, zakazao sam ja. Ali ne bilo tako da smo tačno znali šta se tamo dešavalo”, rekao je Kinkel u intervjuu za Dojče vele.

„Znate, kada se desi nešto tako strašno, onda se naknadno uvek postavlja pitanje kako to da niste znali, zašto niste drugačije reagovali. Ne želim nikoga da optužujem, ali jednostavno moram da kažem: ’Da, jesmo... svi smo zakazali’”, ocenio je Kinkel.

Kinkel ne krivi tajne službe, mada je kasnije pročitao „da su postojali američki satelitski snimci na kojima se tačno videlo razdvajanje ljudi pred fabrikom akumulatora u Potočarima, gde se preko puta sada nalazi veliko groblje sa 6.000 pokopanih žrtava. Ali sve se dešavalo u samo nekoliko dana i nisu satelitski snimci narednog dana bili na stolu kako bi se moglo politički delati... Bilo je, naravno, pogrešno stacionirati tako mali bataljon UN u Srebrenici. Stoga ne mogu ni Holanđane da optužim tako direktno... iako je – kada sve pročitate – dosta toga bilo veoma čudno”, navodi Kinkel.

Tanjug

---------------------------------------------------------------

Usaglašen tekst rezolucije o Srebrenici u Evropskom parlamentu

Strazbur – Predstavnici vodećih političkih grupa u Evropskom parlamentu usaglasili su nacrt rezolucije o Srebrenici, o kome će se u četvrtak glasati na plenarnoj sednici u Strazburu.

Tanjug

---------------------------------------------------------------

REAGOVANjA

Visković: Diplomatski uspeh Srbije

Ruski veto na rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN je uspeh Srbije na diplomatskom planu, izjavio je profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.

Upitan da li se ruski veto može posmatrati i kao pobeda Srbije u SB UN, rekao je da se to baš ne bi moglo tako kvalifikovati, jer Srbija u toj priči nije bila ključni igrač, već se u ovom slučaju pre može govoriti o odnosu Rusije i zapadnih zemalja. Rusija je, navodi Visković, a prenosi Tanjug, verovatno u svojoj odluci kalkulisala i odnos sa Srbijom i mogućnost da u jednom trenutku može da zatraži neku vrstu kontrausluge zbog veta na britansku rezoluciju.

Orlović: Ruski veto za Srbiju veoma značajan

Profesor na Fakultetu političkih nauka Slaviša Orlović izjavio je juče za Tanjug da je neusvajanjem britanske rezolucije osujećena mogućnost da se našoj zemlji pripišu kvalifikacije za genocid i samim tim neće se, barem ovim povodom, dalje trasirati put novim interpretacijama i političkim potezima kao što su najave revizije Dejtonskog sporazuma i slično.

Prema njegovim rečima Srbija se držala prilično konstruktivno i suzdržano, što znači – pomirenje da, poniženje ne. „Pokazuje se da pomirenju u regionu verovatno više doprinosi odlazak premijera Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenicu nego usvajanje nekakve rezolucije u Ujedinjenim nacijama”, kazao je Orlović.

Joksimović: Između Rusije i Zapada sve manje razumevanja

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ocenila je juče da ne možemo biti zadovoljni time što se kao region ne borimo samostalno za pomirenje i istakla za Tanjug da je ova tema u Savetu bezbednosti UN pokazala sve jaču produbljenost u odnosima Istoka i Zapada.

FHP: neusvajanje rezolucije korak nazad za Srbiju

Neusvajanje rezolucije o Srebrenici predstavlja korak nazad za Srbiju i za njenu sliku i na međunarodnom planu i na regionalnom nivou, smatra izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović. Ona je u izjavi za Tanjug naglasila da je takav epilog bio i očekivan, a očigledno je da postoje nepremostive nesaglasnosti između nekih članica SB.

Popović: Sprečen pokušaj rušenja RS

Stavljanjem ruskog veta sprečena je namera pojedinih zapadnih zemalja da se Srbi označe kao genocidni, ali i „njihov pokušaj da sruše Republiku Srpsku”, smatra predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović.

Duraković: Poraz svetske pravde

Neusvajanje britanske rezolucije načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković nazvao je porazom svetske pravde uspostavljene kroz Međunarodni sud pravde u Hagu.

Za Durakovića, ipak, postoji „tračak nade”, jer je većina zemalja bila za rezoluciju, u odnosu na Rusiju koja je, prema njegovom mišljenju, stavila veto zbog Srbije i drugih interesa. „Verujem da Rusi nisu pomislili nijedne sekunde ni na žrtve, ni na genocid, jednostavno su to dogovorili sa Srbijom, ali je Rusija ostala usamljena u toj odluci, što govori o izolovanosti nekih zemalja koje ne prihvataju ni sudske presude”, rekao je Duraković.

Dodik: Rusija nije dozvolila problematizovanje stanja u BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je juče da Rusija nije dozvolila da se eventualnim usvajanjem britanske rezolucije o Srebrenici problematizuje situacija i pojačaju podele u Bosni i Hercegovini, javlja Radio televizija Republike Srpske, a prenosi Tanjug.

Subašić: Rezoluciju je trebalo usvojiti zbog istine

Predsednica udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa” Munira Subašić kaže da nije razočarana ishodom glasanja o britanskoj rezoluciji o Srebrenici ali da joj je žao što nije usvojena radi istine, pravde i poverenja.

Subašić naglašava da Rusija, čiji je veto bio presudan u Savetu bezbednosti, 20 godina smatra da su ratni lideri bosanskih Srba kojima se sudi u Haškom tribunalu Radovan Karadžić i Ratko Mladić „narodni heroji”. „Neka ih bude sram i stid”, poručila je u izjavi za agenciju Fena, koju prenosi Tanjug.

---------------------------------------------------------------

Britanska prepreka pomirenju

Banjaluka – Hoće li uskomešana politička situacija i zaustavljanje pozitivnih pomaka na evropskom putu BiH biti jedini epilog britanske rezolucije pred Savetom bezbednosti UN o Srebrenici ili će njen domet biti proširen dodatnim guranjem srpskog korpusa u ruski zagrljaj? Predlog rezolucije iz Londona došao je u trenutku kad su srpsko-bošnjački odnosi krenuli uzlaznom putanjom, a evropska perspektiva BiH je napokon mogla postati opipljiva u najavljenim ekonomskim reformama. Sve rane koje su otvorene od najave rezolucije i nesporazume koji su došli uporedo sa otvaranjem tih tema bilo bi teško pobrojati, ali ono što je izvesno i u čemu su uglavnom svi složni jeste da je evropska putanja BiH na neko vreme usporena, a poverenje narušeno. Zanimljivo da je britanski predlog čak i zagovornike zapadnog puta BiH, čak i onog u NATO, naterao da stave prst na čelo i priznaju da se Moskva tokom pregovora s predlagačima rezolucije postavila kao zaštitnik srpskih interesa, budući da, kako cene, tekst britanske rezolucije, naročito licitiranje sa kvalifikacijama i razmerama zločina, nikako nije bio motivisan pomirenjem, već upravo suprotnim namerama.

Iako svi smatraju da pitanje odnosa prema događajima u ratu, posebno u tragedijama kakva se desila u Srebrenici, ne treba mešati sa ekonomskim temama, izvesno je da je to neretko u praksi prilično teško razdvojiti. Zato i jeste zbunjujuće to što se cela stvar odigrala u trenutku kad se u regionu pokazala nesvakidašnja otvorenost za neke zapadne energetske projekte, koje su u suprotnosti s ruskim interesima na Balkanu. Neposredno pre pokretanja britanske inicijative, kako se približavala 20. godišnjica od zločina u Srebrenici, čak su i etnički odnosi pokazivali pozitivne pomake, a Milorad Dodik, predsednik RS, prvi put je posetio Potočare i poklonio se stradalima.

Mladen Ivanić, predsedavajući Predsedništva BiH, nije isključivao mogućnost da 11. jula poseti Srebrenicu, da bi nekoliko sedmica kasnije, posle predloga Londona, rekao da tamo neće ići i da se nada da će „Britanci doći pameti” i da je ishod u Savetu bezbednosti UN „bitan za dugoročnu stabilnost BiH”. Osim očiglednih trzavica unutar tročlanog Predsedništva BiH – koje je na početku mandata kao primarni cilj istaklo kako u javnost neće izlaziti sa stvarima oko kojih nema dogovora – nesuglasice su se mogle čuti između zvaničnika iz Beograda i predstavnika RS u zajedničkim institucijama BiH. Sve to i mnogo toga još, kažu analitičari, jesu prateće pojave britanske inicijative, pitajući se da li je možda upravo to bio ključni motiv predlagača, što u tom slučaju nameće zaključak da je rezolucija delom uspela i nezavisno od njenog ishoda u SB UN. Upućeni stoga posebno postavljaju pitanje hoće li trenutno uzavrela situacija dugoročno uticati na politike između srpskog i bošnjačkog naroda.

Posebno je licemerno, slažu se, to što Zapad neprestano i s podozrenjem ukazuje na prisne veze Rusije i Republike Srpske, da bi Britanija potom posegnula za potezom za koji je unapred trebalo da znaju da će Rusima biti idealna prilika da dodatno uplivaju na politički teren Balkana. Stoga ne treba zanemariti mogućnost da je baš to jedan od ciljeva kreatora britanske rezolucije, budući da su na njoj, kako se govori, aktivno radili i neki bošnjački lobisti. Konkretno, zaštitnički stav Rusije mogao bi biti odlična prilika da se srpski faktor dodatno gurne u zagrljaj Moskvi kako bi „oni drugi” u narednom periodu poentirali kao „saveznici” Zapada.

Mladen Kremenović 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.