Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lihvarokratija

„Šta je provala u banku prema osnivanju banke”, zapitao se jednom prilikom Bertold Breht. Potencijalni odgovor stvara izvesnu dozu uznemirenosti o kojoj u „Silogizmima gorčine” piše Emil Sioran: „Svaki uznemireni Zapadnjak podseća na junaka iz romana Dostojevskog – ali s računom u banci.” Zbilja, osećate li se kao lik iz „Poniženih i uvređenih”, „Bednih ljudi” ili „Idiota”?

Elem, živimo u vrlom novom svetu kojim vladaju banke, farmaceutske kompanije i vojnoindustrijski kompleksi. Deluje kao teorija zavere – ali zar je Srbija ikada imala problem s tim? Nije čak neophodna ni preterana doza imaginacije kako bi se zamislila uzajamna povezanost između bankarstva i farmacije. Ekspoziture banaka pitoresknih naziva niču na svakom ćošku kako bi se gubitnici tranzicije (građani – za one politički korektne) naoružali kreditima u borbi za bolji život. A to je kao da ponudite Davidu nakovanj kako bi ga iz drvene praćke ispalio prema razgoropađenom Golijatu.

S druge strane, banke se nameću kao hleb nasušni jer se plate ne mogu podizati mimo bankomata i šaltera ekspozitura – obaška dozvoljeni minusi kao tobožnja sredstva korekcije mizernih zarada. U stvari, reč je o klasičnim betonskim perajima koje čovekoljubivi bankarski sektor ljubazno nudi klijentima. Ponuda, naravno, važi za one koji ponešto rade. Nezaposlenima je ionako svejedno – oni svoja peraja odavno nose pod miškom.

U neposrednoj blizini banaka redovno ordiniraju apoteke. Neophodno je izgleda da se kreditni robovi (klijenti – za one politički korektne) blagovremeno opskrbe lekovima za smirenje – nakon što uplate narednu ratu kredita ili nakon što spoznaju čari dozvoljenog minusa. Uostalom, statistike pokazuju da smo u poslednje vreme i depresivniji i maligniji, pa nam apoteke dođu kao nekakvi dućani medikamentoznih šlauhova za spasavanje.

Naposletku, tu je i NATO da najmodernijim oružanim sredstvima zaštiti takav jedan blagougodni poredak – pre svega na globalnom planu. Jer kao što se građani zadužuju kod banaka u neposrednom komšiliku, tako se i države (poput Grčke) zadužuju kod tzv. međunarodnih kreditora. Na taj način građani trpe dvostruki pritisak. Umesto da rade u korist društvenog proizvoda vlastite zemlje i na taj način doprinesu podizanju plata i penzija, građani udarnički rintaju za račun belosvetskih zajmodavaca. Zbog toga, u većini slučajeva rade za sitniš kojim se ne mogu pokrpiti rupe u mesečnim potrošačkim korpama.

Država siromaši, a siromaši, između ostalog, i zahvaljujući zaduženosti kod međunarodnih zelenaša (pardon, kreditora). Ne treba zaboraviti ni urušavanje domaće proizvodnje usled imperativnih (i selektivnih) pravila slobodne trgovine. Pa ukoliko je to liberalizam Džona Stjuarta Mila, onda je i Srbija Švedska! Nije to čak liberalizam ni rodonačelnika slobodne trgovine Adama Smita, koji se zalagao za nemešanje u ekonomiju, protiv monopola, ali i u korist pravičnih nadnica.

Nasuprot tome, na sceni je ćiftinska politika moćnih entiteta koji gaze nerazvijene državice, ne dozvoljavajući im da se razmahnu u ekonomskom smislu. MMF se otvoreno meša u privrednu politiku nemoćnih, dok istovremeno toleriše monopole moćnima. A kada se na koncu okuražite da takav sistem nazovete antidemokratskim (ili terorističkim – u stilu bivšeg grčkog ministra finansija Varufakisa), po inerciji bivate optuženi za reakcionarstvo. Kakve li samo epohalne zamene teza!

Stoga, sve što miriše na levicu ili na socijalni liberalizam, današnja lihvarokratija proganja na marginu. U tom smislu, grčko „ne” pseudoevropskoj lihvarokratiji juče – zaista može biti veliko „da” proevropskoj demokratiji sutra.

Sociolog

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.