Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad podrum vredi 1.188 evra po kvadratu

(Фото Л. Адровић)

Poreskim rešenjem na imovinu za ovu godinu jednom Voždovčaninu poreznici su procenili da podrum u kući vredi 1.188 evra po kvadratu. Vlasnik, koji se juče tim povodom javio „Politici”, odmah je podrum oglasio na prodaju, a pravo preče kupovine prepustiće poreznicima da ga otkupe po procenjenoj vrednosti. Oni su procenili da kvadrat njegovog podruma vredi koliko i kvadrat stana u potkrovlju ili na spratu kuće.

Preračunato, ovaj penzioner treba za 2015. da plati porez od 146.925 dinara, što je 50,1 odsto više nego u 2014. Penzija mu posle umanjenja od 7.000 dinara, iznosi 49.000 dinara mesečno.

– Ako se žalim na ovakvu odluku i ne platim porez na vreme, ide kamata pa moram dodatno da platim. Ako preplatim ratu poreza, nikom ništa, pare se ne vraćaju, tvrdi ovaj naš čitalac.

Savez penzionera Srbije zatražio je zbog sve učestalih žalbi penzionera na novi obračun poreza da Ministarstvo finansija preispita opravdanost odluke o povećanju poreza na imovinu od osam do 80 odsto u zavisnosti od zone i kvadrature stana i da smanji ovaj namet za socijalno najugroženije penzionere.

Đura Perić, predsednik ovog saveza, kaže da se traži i da se na sednici Narodne skupštine kada na red dođe rasprava o Zakonu o lokalnoj samoupravi, razgovara i o ovom pitanju. Tim pre što što je ovaj namet došao u času kada su i penzije i plate smanjene za 23, odnosno 25 odsto, poskupela je struja i uvode se akcize na električnu energiju.

U Srbiji ima 398.961 penzioner čija mesečna primanja ne prelaze 15.000 dinara, podseća Perić.

U Savezu još kažu, da im je jasno da je lokalnim samoupravama potreban novac za punjenje budžeta, ali da su morali uzeti u obzir i stanje socijalno najugroženijih i njih poštedeti.

– Ako već postoje socijalne karte za najugroženije, pa ne plaćaju određene kilovate struje i kubike gasa, onda je trebalo ovakve povlastice omogućiti i za porez, kaže on.

Invalidski penzioner iz Beograda požalio se takođe juče „Politici” da mu je razrezan porez na stan od 9.807 dinara, a da mu je junska penzija 15.717 dinara.

– Presekom stanja od 2010. godine, od kada su penzije smanjivane do danas, primanja su mi veća za 2.442 dinara. S penzijom od 13.275 pre pet godina došao sam na 15.717 dinara. U isto vreme, porez na stan mi je povećan za 171 odsto, s 3.616 na 9.807 dinara. Grejanje preko toplana je skuplje za 33 odsto. Desetinu svoje invalidske penzije svakog meseca dajem za bus plus. U zbiru mi ne ostane ništa za život, kaže ovaj invalid prve kategorije.

U pitanju je, dodaje, stari stan od 59 kvadrata u Bloku 45 na Novom Beogradu. Dakle, nije reč ni o ekstra zoni, ni o ogromnom stanu. Dodatni problem je, kaže on, što građane koji imaju nove nekretnine, ili stanove, koji su vredni koliko i novi, oporezuju prema vrednosti kvadrata koji je približan tržišnoj vrednosti kvadrata njihovog stana. Ovakvom politikom vlasnici stanova koji žive od svojih plata i penzija prisiljavaju se da imovinu prodaju po znatno nižim cenama, kaže on.

Udruženje sindikata penzionera Srbije zbog novonastale situacije kreće s prikupljanjem potpisa protiv uvođenja novih poreskih nameta na, kako kažu, džepove penzionera.

– Uvođenjem novih poreza na imovinu vlasti u potpunosti ignorišu Ustav, koji u članu 91. izričito kaže, „da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i da se zasniva na ekonomskoj moći obveznika”. U Srbiji je situacija sasvim drugačija. Poreske stope su enormno visoke, a vlasnici stanova su diskriminisani u odnosu na firme koje porez plaćaju po knjigovodstvenoj, a ne tržišnoj vrednosti.

Zbog svega toga, kaže Vujasinović, sindikat poziva vlast da hitno reaguje i ukine ove neizdržive namete.

On kaže da je nedopustivo da se prema proverljivim podacima za kuću od milion evra u Luksemburgu, zemlji s najvećim BDP na svetu, porez plaća oko 50 evra, u BiH samo ako se stan izdaje, dok su u Crnoj Gori porezi minimalni od 0,08 do 0,8 odsto uz olakšice na starost objekta.

– Izlaz iz ove teške ekonomske situacije je u obnavljanju proizvodnje i povećanju zaposlenosti, a ne u obećanjima da će biti bolje, da bi se za to vreme građani dodatno siromašili ogromnim porezima, zaključuje Vujasinović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.