utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 27.07.2015. u 15:00 Dimitrije Bukvić

Porušene džamije kao argument za Unesko

Zvaničnici Prištine na sve načine pokušavaju da ojačaju svoju poziciju u diplomatskoj borbi za prijem u Unesko pa su počeli da licitiraju brojem džamija koje su srušile srpske bezbednosne snage na Kosovu i Metohiji.

Zato su na reagovanje srpskih zvaničnika da oni koji su od 1999. godine srušili ili oštetili 150 pravoslavnih crkava i manastira nemaju ni moralno pravo da konkurišu za Unesko, iz kabineta Ise Mustafe uzvratili da su srpska policija i vojska bile bezobzirnije i tokom 1998. i 1999. godine uništile između 200 i 300 islamskih bogomolja.

Sagovornici „Politike”, čak i oni koji nisu želeli zvanično da govore, osporavaju ovakve navode Prištine. Kako kažu, srpske snage su jedino dejstvovale po onim džamijama koje su bile „snajperska gnezda OVK”, a njih nije bilo toliko koliko se tvrdi u Prištini.

Različiti kosovski izvori pak nisu načisto da li je stradalo nešto više od 200 ili svih 300 islamskih verskih objekata, kako tvrdi Petrit Seljimi, zamenik kosovskog šefa diplomatije Hašima Tačija.

– Srpska vojska i policija potpuno su uništile više od 300 džamija, uključujući Bazar džamiju iz 1761, Halil efendija džamiju iz 1526, Bektašija tekiju u Đakovici iz 1790… – naveo je Seljimi u intervjuu za „Danas”, nazivajući ove akcije „sistematskim uništenjem verskog nasleđa pod pokroviteljstvom vlade i vojske Srbije”.

Pozivajući se na haške presude generalu Vlastimiru Đorđeviću od prošle godine i „kosovskoj šestorici” (Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću) iz 2009, Seljimi je naveo da je u tim procesima uvažen nalaz sudskog veštaka Andraša Ridlmajera, inače rukovodioca Dokumentacionog centra programa „Aga Kan” za islamsku arhitekturu pri Biblioteci lepih umetnosti Harvardskog univerziteta.

Ridlmajer je koautor istraživanja „Razaranje kulturne baštine na Kosovu, 1998–1999”, korišćenog i u procesu protiv Slobodana Miloševića, u kojem se navodi da je u pomenutom periodu i neposredno posle uništeno ili oštećeno „otprilike 225” od „ukupno 607 kosovskih džamija”, a nekolicina i od NATO bombi.

Prema trećem izvoru – predgovoru knjige „Uništenje islamske baštine tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine”, objavljene u Prištini – u istom periodu uništeno je ili oštećeno 218 od 560 džamija. Autor tog teksta je – Hašim Tači, aktuelni šef kosovske diplomatije, trenutno nadređeni Petritu Seljimiju.

Ridlmajer navodi da „kada se ne radi o neizbežnoj vojnoj neophodnosti, namerno uništenje kulturnog blaga predstavlja kršenje međunarodnog prava”. Upravo na vojnu neophodnost aludira Milovan Drecun, šef Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, kad kaže da su „oštećene i delimično porušene džamije u ratnim dejstvima” bile pretvorene u „jaka uporišta OVK”. Broj takvih slučajeva on meri – desetinama.

– Pojedine džamije korišćene su za napad na srpske snage bezbednosti i samo u tim slučajevima je po njima dejstvovano. Seljimi stoga brutalno laže i previđa da je od dolaska međunarodnih snaga na KiM napravljeno 400 do 500 novih džamija na mestima gde su Srbi živeli – kaže Drecun.

Trenutak u kojem je plasirana priča o islamskim bogomoljama povezuje se s nastojanjima Prištine da uđe u Unesko, ali Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške inicijative i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za KiM, smatra da bi albanska strana mnogo ranije potegla ovu priču kad bi to bio istinski argument.

– Da je postojala sistemska težnja da se poruše džamije, bile bi srušene sve. Incidenata je, naravno, bilo, ali ne znam tačan broj. Prema mojim saznanjima, bilo je i slučajeva rušenja džamija, na primer u Prizrenu. Ali, to su bile pojedinačne akcije i besmisleno je tvrditi da je iza njih stajala država Srbija. Sukob na Kosovu nije bio verski tako da oslanjanje na tu dimenziju nije argument – navodi Proroković.

On navodi i da mu nije poznato da se neko od albanskih zvaničnika dosad pozivao na Ridlmajerov izveštaj. Drecun smatra da je to veštačenje neistinito.

– Pretpostavljam da je taj veštak verovatno tako „dobro upoznat” sa situacijom na Kosovu da misli da je Pećka patrijaršija džamija. Poznato je kakvi su se veštaci i stručnjaci pojavljivali u Haškom tribunalu. Zbog njih je verovatno Džefri Najs priznao da je to politički sud. Mnogi zapadni mediji su krstarili po teritorijama pod kontrolom OVK i niko nije izveštavao o spaljenim džamijama – izričit je Drecun.

------------------------------------------------------

Trajković: Priština pokušava da uspostavi kontinuitet s Osmanskom imperijom

Rada Trajković, nekadašnja poslanica u Skupštini Kosova, koja smatra da Priština na ovaj način nastoji da uspostavi kontinuitet s kulturnim nasleđem Osmanske imperije, u koju spada najveći broj postojećih islamskih verskih objekata na Kosovu.

– Oni nastoje da tursku baštinu prikažu kao nešto što je ugroženo. Ona jeste bila ugrožena stoga što niko nije ulagao u njenu restauraciju, ali velikih rušenja džamija nije bilo, osim u okršajima OVK i srpskih bezbednosnih snaga – navodi Rada Trajković.

Komеntari0
671b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja