Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto je Putin pomogao Obami

Sporazum pet stalnih članica Saveta bezbednosti pojačanih Nemačkom sa Iranom u prvim reakcijama je ocenjen kao veliki uspeh američke diplomatije i predsednika Obame lično, ali pažljivija analiza njegovog sadržaja i geopolitičkih posledica pokazuje da su važni „kolateralni dobitnici” Rusija i pogotovo Kina.

Pri tom je najzagonetniji aspekt to zašto je ruski predsednik, odobrivši sporazum, pomogao američkom, kad se uzme u obzir da su odnosi između Moskve i Vašingtona na najnižoj tački od završetka hladnog rata i da su na sasvim neusklađenim strateškim kolosecima: Rusija se upinje da reafirmiše svoj status velike sile, SAD (i saveznici) čine sve da je u tome spreče.

Čini se, međutim, da je u ovom slučaju bilo nekih „viših” interesa, ali i političkih, diplomatskih i ekonomskih prinuda, pri čemu je mnogo jednostavnije objasniti poziciju Kine nego Rusije.

Kina je najpre najveći iranski trgovinski partner i odnosi dve zemlje nemaju onaj „istorijski prtljag” koji se podrazumeva u odnosima Teherana sa Moskvom, Vašingtonom ili Londonom. Kineski interes da pregovori uspeju i da se bar na deset godina odloži iransko napredovanje ka nuklearnoj bombi svakako je mnogostran: od zajedničke podozrivosti prema SAD, do obnove iranskog statusa trećeg snabdevača Kine sirovom naftom.

Između toga je i činjenica da Kina podržava iranski pristup Bliskom istoku, da je Iran ključna raskrsnica u njenom megaprojektu „Novog Puta svile” – saobraćajnom i energetskom povezivanju Dalekog istoka sa Evropom preko centralne Azije i Bliskog istoka – do toga da već postoje planovi za kineske investicije u iranski energetski sektor, pa čak i u izgradnju naftovoda, čime bi se Kina osigurala od eventualnih poremećaja u Persijskom zalivu i tankerskim koridorima.

Što se Rusije tiče, ona je na prvi pogled imala više interesa da sporazum opstruira, pa i blokira, ali je na kraju ipak došlo do toga da Obama u telefonskom pozivu Putinu zahvali na pomoći i konstatuje da „sporazuma ne bi bilo bez ruske spremnosti da ga podrži”.

Podrška Rusije je iznenađenje, pogotovo što predviđeno postepeno ukidanje sankcija Iranu na naftno tržište vraća važnog snabdevača (Teheran je već objavio planove da udvostruči svoj izvoz), a što će za rezultat imati novo smanjivanje cena – na direktnu štetu ruskih prihoda od njenog najvažnijeg izvoznog artikla.

I zaista, rusko „da” kompromisu koji je ispeglan prvenstveno između šefova američke i iranske diplomatije, Džona Kerija i Mohameda Džavada Zarifa, iznenađenje je, pogotovo ako se uzme u obzir da njihov kolega Sergej Lavrov, u svojim povremenim pojavljivanjima u Ženevi, Lozani i Beču, gde je vođen ovaj pregovarački maraton, lično nije doprineo otklanjanju nijednog zastoja.

Štaviše, Rusija je u nekoliko navrata stvari zakomplikovala: sredinom aprila objavila je ukidanje unilateralne zabrane isporuke Iranu svog čuvenog sistema protivvazdušne odbrane S-300 (što je izazvalo proteste SAD i Izraela), koja datira iz 2010, dok su istovremeno utvrđeni detalji trampe iranske nafte za ruske industrijske proizvode i hranu, čime bi se donekle podrio obruč zapadnih sankcija prema Teheranu.

Ruski motiv za zaokret mogao je da se nasluti po tome što je Sergej Lavrov, koji je, pre nego što je na konferenciji za štampu obelodanjeno da je istorijski sporazum postignut, požurio da izjavi da se njime eliminišu svi razlozi za razmeštanje raketa presretača na teritorijama evropskih saveznika, koje je Pentagon pravdao budućim pretnjama od iranskih raketa s nuklearnim glavama.

Za očekivati je da će se ruski pritisak da se od sistema raketnog štita, koji treba da bude razmešten u Poljskoj, Češkoj, Rumuniji i Turskoj, odustane povećati, za šta bi argument mogla da bude i izjava Baraka Obame iz aprila 2009. u Pragu, da raketna odbrana neće biti potrebna „ako se otkloni iranska pretnja”.

Vojni stručnjaci, međutim, smatraju da taj štit nije suštinska pretnja Rusiji, već da je stvarni cilj Moskve da oslabi američko prisustvo u Evropi i unese raskol u redove NATO-a (u čemu delimično uspeva).

Drugi, još važniji razlog za ruski pristanak na dogovor sa Iranom jeste činjenica da bi Moskva odbijanjem rizikovala da pokvari odnose sa Pekingom, sa kojim je, posle ulaska u novo sučeljavanje sa Zapadom povodom Ukrajine, sve povezanija.

Prema analizi američkog „Brukingsa”, jednog od najuticajnijih instituta na svetu, Rusija je postala izuzetno zavisna od Kine i njenog tržišta, na kome nadoknađuje gubitke zbog sankcija i umanjene ekonomske saradnje sa Zapadom. Peking je toga svakako svestan i imao je načina da Moskvi stavi do znanja šta od nje očekuje.

Najzad, Putin je na ovaj način pokazao da je ozbiljan akter međunarodne politike koji ume da popušta. Da li time priprema sopstvenu „veliku pogodbu” sa SAD oko Ukrajine, tek će se videti. Za početak, treba obratiti pažnju na susrete Viktorije Nuland sa zamenikom šefa ruske diplomatije Grigorijem Karasinom.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.