Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima li prekobrojnih u pravosuđu

 „Seča” zaposlenih, po svemu sudeći, neće zaobići ni srpsko pravosuđe. O broju onih koji će ostati bez posla, u kom periodu će se to dogoditi i na koji način će se odvijati „racionalizacija” u ovom trenutku nadležni ne žele da govore, ali nezvanično se spekuliše da bi čak 30 odsto radnika u pravosuđu moglo da postane „višak”.

Kako za „Politiku” navode u Ministarstvu pravde, u toku je izrada plana racionalizacije koji se odnosi na institucije u nadležnosti ovog ministarstva, tako da je „više nego neozbiljno davati paušalne ocene i govoriti o konkretnim podacima u trenutku kada ne postoji finalni dokument”.

– U narednih nedelju dana trebalo bi da se održe sastanci predstavnika svih ministarstava na kojima će se detaljnije razgovarati o planu racionalizacije za svako ministarstvo. Ukazujemo da sprovođenjem plana racionalizacije neće biti narušen sistem funkcionisanja pravosuđa, kao i da racionalizacija neće uticati na dostupnost usluga pravosudnih institucija, koju su građani imali pre toga – rečeno je za naš list u Ministarstvu pravde.

Tokom izrade plana racionalizacije u pravosuđu, navode u resornom ministarstvu, vodiće se računa da taj broj u najvećoj meri čini prirodan odliv zaposlenih (odlazak u penziju), kao i oni bez čijeg angažovanja rad pravosudnog sistema neće biti narušen.

Povodom odluke o racionalizaciji u pravosudnim organima Srbije, zajedničkim otvorenim pismom javnosti su se obratili Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca i Sindikat pravosuđa Srbije. Potpisnici pisma navode da su bili primorani da se javnosti obrate na ovakav način s obzirom na to da realno nije bilo moguće staviti amandmane na Predloga zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

„Odluka o racionalizaciji u pravosudnim organima u Srbiji doneta je jednostrano i suprotno načelima koje je Vlada sama propisala u Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Naime, načelo funkcionalnosti podrazumeva organizaciju vršenja poslova u skladu s njihovom prirodom, načinom obavljanja i njihovom međusobnom funkcionalnom povezanošću… Načelo efikasnosti podrazumeva organizaciju rada uspostavljenu na način kojim se u najvećoj mogućoj meri, s optimalnim brojem zaposlenih, omogućava efikasno izvršavanje zakona i zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata”, navodi se u otvorenom pismu.

S tim u vezi, naglašavaju potpisnici otvorenog pisma, u pravosuđu su izvršene dve racionalizacije, prva 2007. godine i druga 2009. godine, kada je više od 2.000 najiskusnijih radnika bilo primorano da ode iz pravosuđa, a što je dovelo do evidentne preopterećenosti i „zagušenosti” sudskog sistema, dok izvršna vlast već duži niz godina vodi negativnu kampanju protiv pravosuđa, a istovremeno plasira neistinitu tvrdnju da ulaže u pravosuđe.

„Posebno naglašavamo, imajući u vidu svrhu donošenja zakona, da bi uštede na osnovu racionalizacije u pravosuđu bile neznatne, a suštinski bi pogubno delovale na funkcionisanje sudova i tužilaštava. U Republici Srbiji bi po sistematizaciji trebalo da ima 3.089 sudija i 827 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, odnosno ukupno 3.916 nosilaca pravosudnih funkcija, iako taj broj nije popunjen, a što čini oko 0,8 odsto od poslednjeg objavljenog ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru (493.000 bez javnih preduzeća) i 11.600 ostalih zaposlenih u pravosuđu, što čini oko 2,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Smanjenje zaposlenih u pravosuđu, osim što bi predstavljalo nedozvoljen uticaj i mešanje u sudsku vlast, dovelo bi do zanemarljivih ušteda”, piše, između ostalog u otvorenom pismu.

M. Derikonjić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.