Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da se Prebilovci nikad i nikome ne ponove

Сећање на жртве: данас испред храма у Пребиловцима Фото С. Бјелица

Prebilovci – Simbol srpskog stradanja Prebilovci postaju simbol života, pobede dobra nad zlom i praštanja kako se zlodela više nikad ne bi ponovila. Moglo se ovo čuti u više navrata danas u Prebilovcima, gde je njegova svetost patrijarh srpski Irinej osveštao Hram Vaskrsenja Hristovog koji je sagrađen u znak sećanja na 4.000 Srba koje su u Drugom svetskom ratu ubile ustaša i bacile u jame, a čije je kosti u Spomen-kosturnici u Prebilovcima 1992. minirala hrvatska vojska, samo godinu pošto su izvađene iz jama.

Patrijarh je ispred novog hrama s dvadeset vladika i oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve dočekao mošti prebilovačkih mučenika, koje su u litiji donesene iz seoskog doma gde su bile čuvane poslednjih deset godina. Ostaci kostiju 4.000 stradalnika sakupljeni su 2005. godine po povratku Srba u dolinu Neretve, a stale su u svega sedam kovčega. Kosti su danas po drugi put smiraj našle u grobnici smeštenoj u temeljima novog hrama na čijim su zidovima ispisana imena stradalnika. Među njima i 826 Prebilovčana, mahom žena i dece, koji su živi bačeni u jamu Golubinka u blizini Međugorja prvih dana avgusta 1941.

 

Patrijarh i vladike SPC osveštavaju hram Foto S. Bjelica 

Patrijarh Irinej rekao je da su Prebilovci jedna od srpskih golgota, ali i mesto vaskrsenja. U Prebilovcima su, dodao je, na najstrašniji način – bacanjem u jame – stradali nevina deca, žene i starci, samo zato što su bili Srbi. Ljudska zloba, dodao je patrijarh, nije dala ni da počivaju na ovom svetom mestu, pa su doživeli dve smrti.

„Naš patrijarh Pavle na ovom mestu je rekao da zlo nikada i nikome dobro nije donelo. Tako neće ni zločincima ni njihovim potomcima”, poručio je patrijarh, podsetivši da je Srpska pravoslavna crkva prošle godine kanonizovala mučenike prebilovačke koji se obeležavaju 6. avgusta kao Sveti prebilovački novomučenici.

Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije, koji je idejni tvorac izgradnje ovog hrama, naglašava da prebilovački stradalnici svojom molitvom preklinju da se nikada i nikome slično zlodelo više ne ponovi. Vladika je vernicima poručio da utišaju srca i da će čuti molitvu kojom mučenici preklinju da se duše ljudi ispune praštanjem i smirenjem.

Okupljeni narod ispred Hrama Vaskrsenja Hristovog 

„Da izagnate svaku zlu i zadnju misao, da zemlju na kojoj stojite gledate s ljubavlju i dobrotom kako se nikada i nikome slično zlodelo ne bi više ponovilo. Sećanje je divno i pamćenje pohvalno, a zlopamćenje je najveći greh, koji u smrt vodi”, rekao je vladika.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je najveći ktitor hrama, u obraćanju je rekao da su se i Prebilovci i Jadovno i Donja Gradina dogodili u uslovima kada Srbi nisu imali državu.

„Zato je Republika Srpska nastala kao odgovor na bojazan da će nam se ovakvi zločini dešavati, te da se oni više nikada ne dese”, rekao je Dodik.

„Pamteći i proslavljajući prebilovačke, jasenovačke i druge mučenike, mi ih ne samo čuvamo od zaborava”, rekao je Dodik, „već i doprinosimo da nam se nevesela prošlost i istorija više nikada ne ponove.” Naglasio je da to ne znači da treba sejati mržnju i razdore na ionako rovitom terenu, već gajiti istinu.

„Nikada se više u poslednjih 20 godina nije govorilo o pomirenju, a čini mi se da to i ne ide tako brzo. I danas ovde trebalo je da se okupimo svi s ovih prostora kako bismo otpočeli jednu novu stranicu našeg pomirenja. Nažalost, oni koje smo pozvali danas nisu došli. Ne zato što ovde ne bi bili dobro dočekani, već zato što ta kultura podela na ovim prostorima ne može da usahne i prestane nijednim događajem jer je ona tako stvarana”, kaže Dodik.

Izaslanik predsednika Srbije Tomislava Nikolića Nedeljko Tenjović rekao je da su Srbija i srpski narod uvek za pomirenje, te da su predsednik i premijer Srbije pružili ruku pomirenja. „Žao nam je što danas ovde nema hrvatskih i bošnjačkih predstavnika, jer je to način da se vrati pružena ruka pomirenja i otpočne proces pomirenja”, rekao je Tenjović. Naglasio je da će Srbija i predsednik Srbije uvek biti uz srpski narod, ma gde bio.

Akademik Matija Bećković naglasio je da su Prebilovci sveto mesto svete srpske geografije, gde se ne zna ko je prisutniji – živi ili davno upokojeni.

Jovan Dučić je još 1941. godine tražio da se naročitim glasom celome svetu objavi zločin za kakav se u Evropi nije čulo. Umesto da je poslušan, bio je žigosan, i on i njegovo delo. Zato smo doživeli da ovih godina i dana slušamo i s neočekivanih strana da je genocidan onaj narod koji je nekoliko puta bio predviđen za istrebljenje, a za koga je samo čudo Božije učinilo da ne bude i istrebljen”, naglasio je Bećković.

Srpski režiser Emir Kusturica ocenjuje da su Prebilovci trijumf lepote nad klanjem i smrću.

„Srećna okolnost je što je srpski narod odabrao put da se od svih nevolja brani lepotom, dobrim i uzvišenim i ovo je krunsko delo te ideje”, rekao je Kusturica.

Na osvećenje hrama stiglo je više hiljada ljudi iz doline Neretve, svih delova Republike Srpske i Beograda, a bio je prisutan i veliki broj uglednika.

Ljudi kažu da je u ovom pitomom mestu duže od sedamdeset godina stanovala sva bol srpske Hercegovine, ali da više nije tako. Miniranu grobnicu zamenila je prelepa crkva. I živi i mrtvi po drugi put našli su smiraj. Meštanima ovaj događaj mnogo znači, osećaju da nisu sami i zaboravljeni. Nadaju se da se život vraća u Prebilovce.

-----------------------------------------

Jedno od četiri najstradalnija sela u svetu u Drugom svetskom ratu

Prebilovci su jedno od četiri najstradalnija sela u svetu u Drugom svetskom ratu jer je živote izgubilo 85 odsto življa. U prvim danima avgusta 1941. ustaše su u pobile 826 stanovnika Prebilovaca, mahom žena, dece i staraca. Oni su, prema svedočenjima ustaša kojima je 1957. suđeno za ovaj zločin, živi gurnuti u jamu Golubinka kod sela Šurmanci nadomak Međugorja. Po svedočenjima, čak deset dana iz jame su se čuli strašni jauci.

Jama je po nalogu komunističkih vlasti zabetonirana. Kosti su izvađene tek 1991. godine i iz ove i još trinaest jama na području Hercegovine koje su bile stratiše više hiljada Srba koji su stradali pod okriljem NDH.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.