Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

DARVINISTI I KREACIONISTI (1)

Еволуција

1.

NENAUČNI PRITISAK NA OBRAZOVANjE

Kreacionističke „donacije” srpskim školama

Zvaničnih reakcija Ministarstva prosvete na ove aktivnosti nikada nije bilo zbog čega je cela stvar dobila pun zamah. Pre nekoliko meseci, na adrese skoro svih nastavnika biologije i drugih prirodnih nauka u školama u Srbiji stigao je mejl jedne izdavačke kuće u kom se nudi poklon u vidu luksuznog izdanja knjige „Evolucija ili stvaranje”

Polovinom 19. veka, uticajni britanski filozof Džon Stjuart Mil izgovorio je rečenicu koja predstavlja suštinu svake dileme o pravcima razvoja obrazovanja u savremenim društvima: „Obrazovanje koje organizuje država mora biti obrazovanje za sve, a da bi bilo obrazovanje za sve, mora biti sekularno.” Kako je dalje objasnio, sekularno (ili laičko) obrazovanje podrazumeva obučavanje koje će budućim građanima omogućiti poznavanje i razumevanje svega što ima veze sa ovim životom – zakona fizičkog sveta, funkcionisanja svakog tela, ali i protekle prirodne i društvene istorije. Drugim rečima, „sekularni su svi sadržaji osim religije.”

Suštinski, svetovna emancipacija u obrazovanju morala bi se zasnivati na racionalnom pristupu u saznavanju sveta koji nas okružuje, kao i logičkom zaključivanju o uzrocima i posledicama prirodnih i društvenih fenomena. Sve ovo, u svojoj osnovi, predstavlja sistem mišljenja koji je svojstven naučnoj percepciji zasnovanoj na razumu, činjenicama i iskustvu. Ovde treba dodati i humanističke i pluralističke tendencije sekularnog obrazovanja, kroz unapređivanje samosvesti, individualnosti i tolerancije.

Alternativa laičkim obrazovnim pravcima jeste klerikalno obrazovanje koje se zasniva na tzv. „biblijskoj filozofiji života”. U ovoj slici sveta postoji vrhovni autoritet (bog), kreator svega živog i neživog i svih prirodnih i društvenih zakona. Obrazovanje mora biti dogmatično jer sve što možemo znati već je sadržano u Svetom pismu i to ne sme biti predmet diskusije i kritike. Ovakvim destimulisanjem upitanosti i radoznalosti potencira se nekritičko mišljenje i intelektualna lenjost, dok društveni pojedinac guši svoju individualnost i svaki intelektualni proces koji može ugroziti bespogovornu veru. Kako je naglašavao nemački teolog Martin Luter: „Razum je najveći neprijatelj vere.”

Zašto su ove teme aktuelne u 21. veku? Sociolozi se bave veoma različitim uzrocima duboke krize moderne civilizacije koja je praćena frustracijama i strepnjom od budućnosti. Šta god ti razlozi bili, rezultat je sasvim primetno okretanje ka utešnom uljuljkavanju u teološku viziju sveta obojenu, između ostalog, društvenim misticizmom, verom u superiornost sopstvene grupe i religije, kao i prepuštanjem autoritetu spasioca. Budući da su upravo to vrednosti konzervativnih desničarskih političkih snaga, ni najmanje ne čudi porast njihove popularnosti i belosvetsko manipulisanje ksenofobijom. I kao u začaranom krugu, stimulisanje religijskog svetonazora povećava slepu veru u politiku koja se zasniva na odsustvu racionalnog mišljenja i povlači za sobom još veće satiranje kritičkog i humanističkog svetonazora. Čitav ovaj proces pokazuje tesnu vezu sa obrazovanjem, jer izbacivanjem nauke iz obrazovnog procesa, odnosno ubacivanjem kreacionističke dogme koja suštinski negira nauku, sužava se vidik društvenih alternativa a povećava se neupitnost vladajućih ideologija i autoriteta. Ova objašnjenja svakako predstavljaju preveliko uprošćavanje realnosti, ali jesu jedan od momenata koji sinergistički usmeravaju svet ka iracionalnom konfliktu.

Najvažniji zadatak kreacionističkih pokreta danas jeste upravo uticaj na obrazovanje. Školski uzrast deteta je idealno vreme za izgrađivanje pogleda na stvarnost budućih građana. Kako nam saopštava jedna učiteljica iz hrišćanskog dečjeg kampa u SAD, ljudska bića, starosti između sedam i devet godina, mogu se navesti da veruju u bilo šta. Sam kreacionizam – ideja po kojoj je čitav svemir, i sve živo i neživo što se u njemu nalazi, delo kreatorskih promisli boga – postaje organizovan pokret u obrazovanju početkom 20. veka, ubrzo nakon što su se u školama pojavili naučni sadržaji koji su se kosili sa religijskim dogmama. Pokret je nastao u ruralnim područjima juga i srednjeg zapada SAD, ali se ubrzo proširio po čitavom svetu, uključujući Srbiju. Što je najvažnije, zbog udruženosti sa sve snažnijim konzervativnim političkim snagama, ovi pokreti danas imaju neverovatno puno novca što njihov značaj i mogućnosti uticaja na obrazovne politike čini ogromnim.

Malo je verovatno, međutim, da su u Srbiji kreacionističke organizacije povezane sa političkim strankama i vlašću, pa čak i sa SPC koja je svoje zadovoljenje pronašla u veronauci i generalno se malo zanima za naučna pitanja. Čak se i pokušaj bivše ministarke prosvete Ljiljane Čolić da izbaci evoluciju iz programa nastave i da ubaci ove religijsko-dogmatične sadržaje u časove nauke, verovatno mogu pripisati njenom neznanju i fundamentalističkom svetonazoru, a ne pripadnošću nekom od ovih pokreta. To naravno nije sprečilo beogradsko udruženje kreacionista, tzv. Centar za prirodnjačke studije, da pruži punu podršku religijskim naporima ministarke. Zbog višedecenijskog zanemarivanja obrazovanja, ipak, uticaji kreacionista u srpskim školama postaju sve intenzivniji. Zvaničnih reakcija Ministarstva prosvete na ove aktivnosti nikada nije bilo zbog čega je cela stvar dobila pun zamah. Proteklih decenija, sve više kreacionističkih filmova i knjiga stiže u vidu donacija u srpske škole. Zbog nemogućnosti da od svojih sredstava kupe novu naučnu literaturu, svaki poklon je više nego dobrodošao školskim bibliotekama i nastavnicima.

Pre nekoliko meseci, na adrese skoro svih nastavnika biologije i drugih prirodnih nauka u školama u Srbiji stigao je mejl jedne izdavačke kuće u kom se nudi poklon u vidu luksuznog izdanja knjige „Evolucija ili stvaranje”. Količina novca koju su na ovaj način kreacionisti uložili u srpske škole je, po svoj prilici, ogromna, nezamisliva za našu prosvetu. Knjigu su napisala dvojica evropskih kreacionista i klasičan je prikaz biblijske „teorije kreacije” koja je zasnovana na negiranju naučnih objašnjenja procesa evolucije. U najnovijoj varijanti kreacionizma, tzv. „inteligentnom dizajnu”, dokaz za postojanje tvorca traži se u navodnoj savršenosti živih bića koja se, po ovom gledištu, ne može razumeti bez inteligentnih kreatorskih aktivnosti natprirodnog entiteta. Slično drugim savremenim kreacionistima, i autori ove knjige koriste se kvazinaučnom argumentacijom u opovrgavanju naučnih objašnjenja i dokaza evolucije. Zaobilaženje dobro utvrđenih činjenica i podataka, uz zamagljivanje same naučne metodologije u evolucionim istraživanjima, jeste ono što karakteriše i ovu i druge kreacionističke knjige. Najveća opasnost takvih sadržaja u obrazovanju ogleda se u korišćenju kvazinaučnog jezika koji školskoj deci i nenaučnoj javnosti može izgledati kao prava nauka, a sama „teorija kreacije” može se percipirati kao jedna ispravna naučna alternativa. Dakle, sve ovo jeste pokušaj da se religijska dogma proturi kroz naučno obrazovanje.

U vreme kada se naše društvo bori sa primitivizmom, epidemijom neznanja i propalim obrazovanjem; u vreme kada Ministarstvo prosvete pokušava da reformiše nastavu i formuliše strategije obrazovanja, zanemariti ovakve prikrivene uplive u obrazovni proces ne može biti pametno. Čekamo reakciju.

Dr Biljana Stojković

(objavljeno 11. jula 2015)

-------------------------------------------------------------------------------

2.

Znam da Bog postoji

Moj pokušaj da iz programa za biologiju u osmom razredu osnovne škole izostavim lekciju Poreklo i razvoj ljudske vrste – Sličnost čoveka sa čovekolikim majmunom (zastupljenu sa ukupno dva časa) i ove časove preusmerim na prethodnu lekciju Porodica i zdravlje – Zdrava porodica, teško da se može okarakterisati kao izbacivanje nauke iz nastavnog procesa i, kako u daljem tekstu stoji, „ubacivanje religijsko-dogmatičkih sadržaja u časove nauke”.

U tekstu dr Biljane Stojković u kome se pominje i moja malenkost, iskazani su izvesni stavovi i tvrdnje koji zavređuju komentar i ispravnije tumačenje. Citiram: „Izbacivanjem nauke iz obrazovnog procesa, odnosno ubacivanjem kreacionističke dogme koja suštinski negira nauku, sužava se vidik društvenih alternativa...”

Postavlja se pitanje kako dr Stojković doživljava pojam nauke i šta pod tim pojmom podrazumeva, ako čitavu oblast naučnog delovanja koje se proteže na bezbroj različitih disciplina svodi na jednu jedinu još uvek (i zauvek) nedokazanu teoriju evolucije kojoj,  kako se decenijama ponavlja, fali još samo jedna karika?!

Moj pokušaj da iz programa za biologiju u osmom razredu osnovne škole izostavim lekciju Poreklo i razvoj ljudske vrste – Sličnost čoveka sa čovekolikim majmunom (zastupljenu sa ukupno dva časa) i ove časove preusmerim na prethodnu lekciju Porodica i zdravlje – Zdrava porodica, teško da se može okarakterisati kao izbacivanje nauke iz nastavnog procesa i, kako u daljem tekstu stoji, „ubacivanje religijsko-dogmatičkih sadržaja u časove nauke”.

Opet gospođa Stojković o nauci, i to gde, u osnovnoj školi. Kao nekadašnji osnovac, zatim bivši ministar prosvete i najzad još uvek aktivni univerzitetski profesor, mislim da ne grešim ako tvrdim da se u osnovnoj školi stiče osnovno obrazovanje, a naučnom edukacijom bavi u nešto starijem uzrastu.

Inače da Bog postoji govori upravo činjenica da nekima toliko smeta. Da nije tako, valjda se moj sitni ministarski potez ne bi pamtio više od jedne decenije.

„Šta je telo ako duša nije njime ogrnuta”, kaže Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, jedan od najvećih srpskih erudita i mislilaca svih vremena, cenjen i poštovan u čitavom svetu, a uz to još i doktor nauka. Kada ga je jedan nemački oficir tokom njegovih zatočeničkih dana u logoru Dahau zapitao da li i dalje veruje u Boga, svetitelj mu odgovori: „Nekada sam verovao, a sada više ne verujem, sada znam da Bog postoji.”

I ja znam da Bog postoji, obraćam mu se u svakoj nevolji. Kažem: „Bože, pomozi!” Kome se obraćate Vi, draga Biljana, kad imate neke probleme. Pretpostavljam da zavapite „Prirodo, pomozi”. Biće možda da ste Vi vazda veseli i razdragani, pa Vam nikada nikakva pomoć nije potrebna. Ali, „nije život što i polje preći”.

Šta ćemo sa brojnim dobitnicima Nobelove nagrade za nauku koji su bili verujući ljudi. Logično bi bilo automatski ih svrstati među obične neznalice i šarlatane. Po evolucionističkim dogmatima, duša je verovatno splet mislećih i osećajnih žila, nastalih od jednoćelijskih ameba tokom više miliona godina.

Biologija je na kraju osnovnog školovanja za mnoge đake rastanak sa ovim predmetom, pa zar da im poslednja lekcija bude da smo nastali od majmuna (a šta ako ipak nismo!). Eto, tu poslednju lekciju ja sam zamenila gradivom o zdravoj porodici. O, kakvog li teškog skrnavljenja nauke!

Na kraju još jedan citat, čuvena maksima koja se pripisuje Imanuelu Kantu: „Po zvezdanom nebu nad sobom i moralnim zakonima u sebi, znam da Bog postoji za mene i u meni.”

Pitam se šta Vama i ostalima više smeta: zvezdano nebo ili moralni zakoni?

Dr Ljiljana Čolić

redovni profesor Beogradskog univerziteta

(objavljeno 18. jula 2015)

-------------------------------------------------------------------------------

3.

Teorija evolucije može biti  hipoteza

Savremena nauka, sem teologije, nema dokaza da Bog postoji, ali nema dokaza ni da ne postoji. Čovek nema dovoljno čula, znanja i neophodnih uslova da bi spoznao sve velike tajne kosmosa i života. Moguće je i da postoji nešto što ne možemo, za sada a ni u budućnosti, ničim dokazati

U tekstu „Kreacionističke ’donacije’ školama”, objavljenom u vašem dodatku, dr Biljana Stojković nas upoznaje da je na adrese skoro svih nastavnika prirodnih nauka u školama Srbije stigao mejl jedne izdavačke kuće u kome se nudi poklon u vidu luksuznog izdanja knjige „Evolucija ili stvaranje”. Dr Stojković je zabrinuta jer smatra da bi kreacionizam mogao poprimiti zabrinjavajuće razmere u našem društvu i negativno uticati na obrazovanje u školama. Osuđuje i Ministarstvo prosvete što još ne reaguje i žestoko se obrušava na kreacioniste.

Navešću samo neke njene „bisere”: „Slično drugim savremenim kreacionistima, i autori ove knjige koriste se kvazinaučnom argumentacijom u opovrgavanju naučnih objašnjenja i dokaza evolucije, zaobilaženje dobro utvrđenih činjenica i podataka uz zamagljivanje same naučne metodologije u evolucionim istraživanjima, jeste ono što karakteriše i ovu i druge kreacionističke knjige.” Nažalost ili na sreću, dokaza evolucije i dobro utvrđenih činjenica, za sada, nema.

Činjenica da su niže i više vrste živih bića, po mnogim organima i sistemima organizma, slične, ili da su im embrioni još sličniji, nije dokaz da su se živa bića razvijala evolucijom. Sasvim je normalno da su organizmi živih bića više ili manje slični, jer su nastali jednom promisli, po jednom istom sistemu. Zar i ono što čovek stvara svojom promisli ne stvara po istom sistemu?

Za evolucioniste, fosili su, uz brojne pretpostavke, spekulacije, zablude i laži, glavni dokaz evolucije. Milioni fosila svih složenijih živih bića, kao sasvim formiranih vrsta, bez prelaznih oblika, nađeni su u velikom broju u istom sloju zemlje. Gde su prelazni oblici? Do sada je bilo više miliona vrsta života, računajući i izumrle. Za svaku vrstu, da bi se razvila i opstala, bio bi potreban ogroman broj prelaznih oblika, a u fosilima ih nema. Nedostatak fosila prelaznih oblika upućuje da život nije nastao i evoluirao evolucijom.Činjenice u vezis fosilima najčuvenijih navodnih prelaznih oblika, prastarog gmizavca arheopteriks, prastarog malog konja sa više prstiju i ribe celakant, koja je navodno izašla na kopno, vrlo su nepouzdane. Čovek, homosapijens, nastao je pre 30.000 do 100.000 godina? Fosili zajedničkog pretka majmuna i čoveka, odnosno prelazne vrste prema čoveku, nisu pronađeni. Razne skice, makete, modeli hominida, koje obilato koriste evolucionisti, nisu nikakav naučni dokaz već isključivo mašta pojedinih evolucionista. Zapravo, jedini eventualni prelazni oblik, koji je do sada pronađen, jeste arheopteriks. Ako prihvatimo da bi to mogao biti prelazni oblik, imamo samo jedan primer prelaznog oblika. Na jednom slučaju u nauci se ne može ništa zaključiti.

Postojeće prilagođavanje pojedinih živih bića životnoj sredini dešava se stalno, ali ta prilagođavanja  nisu dala nove vrste već samo neke promene na istoj vrsti. Svakodnevno slušamo o mutaciji virusa i bakterija, ali te mutacije ne daju novu vrstu života. Svakodnevno čovek radi na genetskom inženjeringu, ali se dobijaju samo hibridi iste vrste. Mutacija se događaj  na jedinki a ne na većoj populaciji. Ako bi mutacijom nastala jedinka nove vrste ona ne bi mogla opstati. Za opstanak nove vrste neophodno je imati istovremeno brojne jedinke oba pola.

Dr Stojković posebno ističe „naučnu metodologiju u evolucionim istraživanjima”. Sva ta istraživanja su, na kraju, hipoteze, spekulacije, sa dosta kontroverzi, bez pravih naučnih dokaza. Objašnjenje spontanog  nastanka aminokiselina, brojnih raznovrsnih proteina, fantastične DNK, neobjašnjivog genoma, ćelijske opne, ćelije, brojnih organela ćelije i, na kraju, života, isključivo su spekulacije, uz maštovitu „naučnu gimnastiku”, koje se ne mogu naučno dokazati niti eksperimentom ponoviti.

Dr Stojković, sa „nesumnjivim autoritetom” velikog naučnika i pedagoga, sve što nije u skladu sa stavovima neodarvinističke dogme naziva „satiranje kritičkog i humanističkog svetonazora”, kvazinaukom. Očekujem da uskoro neodarvinisti proglase i Darvina za opasnog kvazinaučnika. Zašto? Darvin se ne bavi  nastankom života, zna kako je nastao život. U zaključku svoje knjige„O poreklu vrsta” on kaže: „Verovatno postoji nešto uzvišeno u shvatanju da je Tvorac seme svekolikog života, koji nas okružuje, udahnuo samo nekolicini ili čak samo jednom obliku i da je iz tako jednostavnog početka nastalo i nastaje bezbroj najlepših i najčudesnijih oblika.” U uvodu iste knjige Darvin ističe: „Duboko sam svestan da se na svaku tačku, o kojoj se raspravlja u ovoj knjizi, mogu primeniti činjenice koje često očigledno vode do zaključaka koji su suprotni onima do kojih sam ja došao.” Dakle, Darvin iznosi svoje mišljenje, ali ništa ne tvrdi, dozvoljava i drugačije mogućnosti. Suprotno Darvinu, većina neodarvinista ne dozvoljava ništa izvan svoje tvrde dogme.

Naveo sam samo neke osnovne, opšte podatke koji ukazuju da se teorija evolucije može posmatrati samo kao hipoteza a ne kao naučna istina. Iznošenje brojnih konkretnih podataka, koji ukazuju na nenaučne, nedokazive stavove neodarvinizma, zahtevalo bi veliki prostor te nisam u mogućnosti da to priložim u ovom kratkom tekstu

Dr Stojković ističe i svoje stavove o političkim  okolnostima u svetu koje pogoduju afirmaciji kreacionizma. „Budući da su upravo to vrednosti konzervativnih desničarskih političkih snaga, ni najmanje ne čudi porast njihove popularnosti i belosvetsko manipulisanje ksenofobijom…koji sinergistički usmeravaju svet ka iracionalnom konfliktu.” A ko danas promoviše, afirmiše, finansira dogmatski neodarvinizam širom sveta? One političke snage, organizacije, lobiji koje vladaju svetom, koje vode svet ka opštoj globalizaciji, opštoj pljački, opštoj neslobodi, ratovima širom sveta, prikrivenom ropstvu, moralnoj i svakoj destrukciji nacija, država, savremenog čovečanstva. To su predstavnici najkrupnijeg kapitala i savremenog neoliberalnog kapitalizma. Ovim zlikovcima neodarvinizam znatno pomaže jer kad Boga i morala nema sve je dozvoljeno i lakše je obaviti sve oblike destrukcije. Izgleda nelogično, ali ovim snagama zla danas se u svetu najviše opiru predstavnici konzervativne političke desnice i konzervativne političke levice.

U ovom kratkom tekstu nema prostora za ozbiljniji osvrt na kreacionizam. Savremena nauka, sem teologije, nema dokaza da Bog postoji, ali nema dokaza ni da ne postoji. Čovek nema dovoljno čula, znanja i neophodnih uslova da bi spoznao sve velike tajne kosmosa i života. Moguće je i da postoji nešto što ne možemo, za sada a ni u budućnosti, ničim dokazati. Nažalost, ništa pod „kapom nebeskom” nismo definitivno spoznali. O svemu, pogotovo o nastanku sveta, nastanku života, o životu, više ne znamo nego što znamo. Mnogo od onoga što mislimo da znamo, generacije koje će doći otkriće da smo bili u zabludi. Granice našeg neznanja su nam nepoznate, verovatno beskonačne. Mudri Sokrat bi i danas rekao„Ja znam da ništa ne znam.”

Dr Radmilo Rončević

hirurg, naučni savetnik

(objavljeno 18. jula 2015)

-------------------------------------------------------------------------------

4.

Da li je trava nastala pre zvezda

Da li sudr Ljiljana Čolić i dr Radmilo Rončević oni zagovornici učenja „Dan epoha“, gde se šest dana u biblijskom „Postanju“ smatra za metaforu šest veoma dugačkih geoloških epoha? Ili su, naprotiv, zagovornici „Teorije prekida“, pa smatraju da je između prvog i drugog stiha „Postanja“ proteklo ogromno vreme, a da se potom od trećeg stiha, tj. od razdvajanja svetlosti od tame, pa do stvaranja čoveka sve dogodilo za šest zemaljskih dana?

Pre nego što bi se moglo i pomisliti na eventualnu naučnu polemiku s prof. dr Ljiljanom Čolić i dr Radmilom Rončevićem, potrebno je utvrditi koje je njihovo stanovište, odnosno za šta se oni, u svojim tekstovima, zalažu. Pošto se potpisuju s punim naučnim titulama, a objavljuju u rubrici „Nauka“, očekivalo bi se da je polje njihovog delovanja i eventualne diskusije – naučno. Pri tome pod naukom podrazumevamo skup logičkih i empirijskih metoda koji obezbeđuju posmatranje određenih fenomena, s ciljem da se oni protumače i razumeju. Koji su naučni stavovio evoluciji prof. dr Ljiljane Čolić i dr Radmila Rončevića? Koje naučno objašnjenje oni nude umesto teorije evolucije? Od naučnika se, naime, očekuje da ponude, makar u naznakama, neko alternativno rešenje, umesto onog koje napadaju. Tako bi se i njihovi argumenti mogli ravnopravno procenjivati i testirati, naspram onih koje (opravdano, ili ne) kritikuju.

Ovo nije tako jednostavno pitanje. Kritičari teorije evolucije obično nastupaju pod skupnim nazivom „kreacionistička nauka“, ali ona nije jedinstvena niti je koherentna, a po svom osnovnom metodu nije ni nauka. Da ne bude zabune, kada kažemo „teorija evolucije“, ne mislimo na pretpostavku ili spekulaciju već (da parafraziramo Ričarda Dokinsa) na sistem ideja koji objašnjava ili rasvetljava grupu činjenica ili fenomena, odnosno na iskaz koji predstavlja opšte zakone, načela ili uzroke nečeg poznatog ili opaženog. Recimo na teoriju elektromagnetizma i kvantnu teoriju, na osnovu kojih su ljudi konstruisali sve elektronske uređaje koje danas koristimo.

Koja je, dakle, „teorija“ za koju se zalažu prof. dr Ljiljana Čolić i dr Radmilo Rončević? Da li ona proističe iz neke od kreacionističkih škola? Da li su oni zagovornici učenja „Dan epoha“, gde se šest dana u biblijskom „Postanju“ smatra za metaforu šest veoma dugačkih geoloških epoha? Ili su, naprotiv, zagovornici „Teorije prekida“, pa smatraju da je između prvog i drugog stiha „Postanja“ proteklo ogromno vreme, a da se potom od trećeg stiha, tj. od razdvajanja svetlosti od tame, pa do stvaranja čoveka sve dogodilo za šest zemaljskih dana? Moguće je i da se zalažu za učenje o „Mladoj zemlji“, koje se najbukvalnije drži „Knjige postanja“? To bi podrazumevalo da dr Rončević i prof. dr Čolić smatraju da je Zemlja stara nekoliko hiljada godina, te da je nastala pre Sunca, a okeani pre kopna, trava i drveće pre zvezdaitd. Da li su, možda, pobornici „teističke evolucije“ ili „specijalnog kreacionizma“, pa veruju da je Bog mogao stvoriti svet kroz prirodni proces evolucije? Tek kada budemo znali odgovore na ova pitanja, moći ćemo da sučelimo naučne argumente sa stavovima prof. dr Ljiljane Čolić i dr Radmila Rončevića. Do tada je sasvim bespredmetno raspravljati o tome ima li, ili nema, svedočanstava o „prelaznim formama“, „izgubljenim karikama“, ili o „majmunskim precima“.

Doduše, postoji još jedna mogućnost. Možda prof. dr Ljiljana Čolić i dr Radmilo Rončević u ovoj polemici i ne nastupaju sa naučnih pozicija? Moguće je da su njihovi stavovi, zapravo, izraz njihovih religijskih uverenja. Na to imaju puno pravo i bilo bi sasvim neprikladno, pa i neučtivo, s njima o tome polemisati. No, ukoliko je u pitanju vera, onda je podjednako neprikladno skrivati je iza tobožnjih naučnih istina. Ako se neko poziva na nauku, onda njegove tvrdnje moraju biti testirane metodama nauke. Naučnike ne obavezuje ontološki naturalizam. Ima mnogo iskreno religioznih vrhunskih naučnika. Ali i njih, kao i sve druge naučnike, obavezuje metodološki naturalizam. Naime, u naučnim objašnjenjima ne možete se pozivati na Boga. Božanska promisao, bez obzira na to da li u nju verujete, po definiciji je neproverljiva, pa tako ne može biti predmet naučnog testiranja i istraživanja.

Grupa autora:Prof. dr Aleksandar Palavestra,Prof. dr Staša Babić,Prof. dr Sofija Stefanović,Doc. dr Marko Porčić 

Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

(objavljeno 25. jula 2015)

-------------------------------------------------------------------------------

5.

Ko danas osporava teoriju evolucije?

Dr Čolić navodi da se, kada je u nevolji, obraća bogu za pomoć i postavlja pitanje kome se ja molim. Moj odgovor je – nikome. Odavno sam prevazišla infantilnu potrebu da verujem u to da me neko imaginarno biće čuva i kreira mi sudbinu. Sekularnost podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveni život

Kreacionisti veruju da su u Bibliji zapisane reči boga i da su, stoga, svi navodi u toj knjizi apsolutne i neupitne istine. Polazeći od takve premise, biblijskim kreacionistima potpuno je neprihvatljivo bilo kakvo naučno objašnjenje postanka i evolucije živih bića. Ovakve stavove demonstrirali su nam dr Ljiljana Čolić i dr Radmilo Rončević u Kulturnom dodatku „Politike”, 18. jula 2015. Iako bi titula doktora nauka morala podrazumevati makar površno poznavanje filozofije nauke, čini se da su dva profesora Univerziteta u Beogradu propustila da razumeju povezanost naučne metodologije i sticanja znanja o svetu koji nas okružuje. Moguće je da osnovni naučni principi nisu presudni za hirurgiju kojom se bavi dr Rončević, niti za orijentalistiku koju predaje prof. Čolić, ali za fundamentalnu nauku i razumevanje osnovnih zakonitosti prirode i njenih procesa to jeste i uvek će biti kamen temeljac.

Zadatak teorije evolucije, apsolutno neupitnog naučnog sistema za sve one koji nauku razumeju, jeste da objasni evoluciju kao proces u prirodi. Nasuprot mišljenju dr Rončevića, danas ne postoji niti jedan podatak iz nauke koji negira evoluciju ili teoriju evolucije. Naprotiv, sva savremena istraživanja – od paleologije, geologije, prebiotičke hemije, antropologije do molekularne biologije i genomike – samo je obogaćuju i nadopunjuju. Sumnje i pitanja koje on postavlja u tekstu, odavno su rešeni i pokazani. Potpuno je jasno da kreacionističkoj poziciji ne preostaje ništa drugo do da svaki naučni podatak i dokaz evolucije proglasi lažnim i isfabrikovanim. Ukoliko bi želeo da kompetentno raspravlja o evoluciji, dr Rončević bi morao posvetiti malo vremena proučavanju starih i novih bioloških saznanja. Umesto što tvrdi da prelaznih fosila nema u naučnim kolekcijama, mogao bi o tome nešto pročitati i zasigurno će pronaći da ih ima na stotine. Takođe, paleoantropologija je prepuna fosila predaka i srodnika ljudske vrste, a iz nekih se danas izoluje i analizira DNK. Mehanizmi postanka života i prvih genetičkih sistema intenzivno se demonstriraju u biohemijskim laboratorijama, što nisu podaci koji se kriju od javnosti.

Biografija dr Rončevića apsolutno podržava moju tezu da je kreacionizam tesno povezan sa desničarskim političkim stavovima. Dodatno, u današnjoj slici sveta sasvim je jasno da je neoliberalni kapitalizam najčvršće usađen u konzervativnim hrišćanskim politikama. Nisu novi ni kreacionistički pokušaji da se teorija evolucije i sekularnost okrive za propast etičkih normi. Osporavanja tvrdnje da je religija razlog moralnog ponašanja nalazimo još kod antičkih filozofa! Čovek je sposoban da vrši svestan izbor svojih postupaka zahvaljujući neurološkoj osnovi svojih kognitivnih sposobnosti, a tome nas uči evoluciona biologija.

Tekst dr Čolić takođe jasno govori da, pored neznanja, kreacionisti imaju još jedan nepremostiv problem sa naukom – njena metodologija je sekularna. Iako nauka ne zahteva da budete nevernik, već samo da ne brkate svoju religiju sa naučnom metodologijom, u kreacionističkim glavama te se stvari ne mogu odvojiti. Strah od racionalizacije sveta izvan domašaja religije za njih je parališući. Dr Čolić navodi da se, kada je u nevolji, obraća bogu za pomoć i postavlja pitanje kome se ja molim. Moj odgovor je – nikome. Odavno sam prevazišla infantilnu potrebu da verujem u to da me neko imaginarno biće čuva i kreira mi sudbinu. Sekularnost podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveni život.

Dr Biljana Stojković

(objavljeno 25. jula 2015)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.