Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

DARVINISTI I KREACIONISTI (2)

Стварање Адама, Микеланђело

6.

Da li je Zemlja okrugla ili je ipak ravna ploča?

Da li kod nekog danas gore izneto pitanje može da izazove nedoumicu? Ne verujem. Nisam mogao da zamislim da na početku dvadeset prvog veka još uvek postoje pripadnici naučne zajednice koji ne znaju da je evolucija prirodnom selekcijom dokazana bezbroj puta. Ipak – postoje, tako dr Radmilo Rončević, naučni savetnik, piše: „Na žalost ili na sreću, dokaza evolucije i dobro utvrđenih činjenica, za sada, nema.” Ali, gospodine Rončeviću, osvrnite se, dokazi se nalaze svuda oko nas, samo treba gledati. Tokom obične šetnje parkom možete videti više vrsta hrastova (Quercus spp.). Oni su svi hrastovi – liče jedan na drugi – ali su i posebne vrste – lužnjak prilagođen vlažnim staništima, kitnjak – suvljim, cer – sušnim... Ako naiđete na divlje nane (Mentha spp.), jasno je da su sve one nane, ali isto tako da je vodena metvica – jedno, a konjski bosiljak drugo. Treba biti slep i ne videti da se te sličnosti i razlike mogu najjednostavnije objasniti time da sve one imaju zajedničkog pretka, a da su posebne (različite) vrste postale prilagođavajući se vlažnim odnosno suvljim ili jako suvim staništima. Ili je možda Tvorac stvorio jednu vrstu nane za močvare, drugu za život u šumi, a treću za livade? Ako ukrstite nane dobićete možda potomstvo, ali je ono obično sterilno. Setite se samo pitome nane (Mentha x piperita), poznatog hibrida – sterilnog hibrida! Sada vam je očigledno da sam ja botaničar, ali botaničar, zoolog... biolog svejedno, nastaviću dalje: Samo orhideja (Orchidaceae)ima 20.000 dokazanih vrsta, teško mi je da zamislim taj Um koji ih je stvorio, a vrlo lako zamišljam bezbroj staništa svako sa svojim jedinstvenim uslovima.Dalje, isti autor: „Gde su prelazni oblici?” Mnogi, isto svuda oko nas, pogledajte običnu vrbu (Salix sp.), njene cvasti su rese, cvetovi jednopolni bez cvetnog omotača (karakteristike biljaka koje oprašuje vetar), ali i prisustvo nektarija (osobina entomofilnih predaka). Koliko ima vrsta sa jednopolnim cvetovima u kojima se jasno vide redukovani prašnici ili tučak (ostatak predačke dvopolnosti), ne zna se broj. Pogledajte ginko (Ginkgo biloba), doduše tu bismo morali biti strpljivi i studiozniji, ali jednostavno – pročitajte. Videćete da to drvo u svom životnom ciklusu stvara spermatozoide! (isto kao i sve paprati), a da mu je građa svih vegetativnih organa slična građi četinara (Golosemenice)... To je čak botaničare iz devetnaestog veka navodilo da zaključe da postoji most preko jaza između paprati i golosemenica. Teorija evolucije prirodnom selekcijom ne samo da je dokazana nego je i testirana. Svako zna da je veštačkom selekcijom (koja je u suštini isto što i prirodna selekcija) od samoniklih, divljih vrsta biljaka dobijeno više vrsta gajenih biljaka. Gajeni kukuruz, na primer, bez sumnje je drugačija vrsta od divljeg pretka od koga je nastao. Gajeni kukuruz je u svakom pogledu toliko drugačiji od svog pretka da je potrebno znanje i iskustvo da bi se oni povezali. Kukuruz (Zea mays) koji svi znamo sa naših njiva nije dar nekog milostivog božanstva već vrsta koja je nastala evolucijom i selekcijom. Svaki korak ovog procesa je dobro i široko poznat. To isto važi za sve gajene biljke i životinje. Namerno nisam pominjao fosile, te izvanredno čvrste dokaze, prosto jer o njima se najčešće govori, dodaću samo da paleobotanika raspolaže sa mnogo dokaza o evoluciji biljaka. Mogao bih da iznesem još mnogo dokaza, ali mislim da nema smisla dokazivati ponovo nešto što je odavno dokazano. Koliko ja znam, a već četrdeset godina se bavim proučavanjem biljaka, ne postoji biolog koji danas osporava teoriju evolucije, isto kao što ne postoji ni jedan naučnik koji tvrdi da je Zemlja ravna ploča.

Nekoliko pitanja za doktora Rončevića: „Svakodnevno slušamo o mutaciji virusa i bakterija, ali te mutacije ne daju novu vrstu života.” Ne daju novu vrstu života ali daju novu vrstu virusa ili bakterije (ovde je pojam vrsta svakako specifičan, ali to ne menja ništa). I to izjavljujete Vi, lekar koji je morao biti svedok nastanka otpornosti bakterijskih sojeva na određene antibiotike!? Kakve veze ima genetički inženjering i „hibridi iste vrste”? Prvo, genetičkim inženjeringom se ne stvaraju nove vrste, već samo jedinke željenih osobina! I drugo, svako zna da su hibridi jedinke nastale ukrštanjem individua različitih vrsta. Ili: „Mutacija se događa na jedinki a ne na većoj populaciji”? ne razumem, ko to kaže da se mutacija događa na većoj populaciji? „Za opstanak nove vrste neophodno je imati istovremeno brojne jedinke oba pola”. Elementarna genetika (nekada se slušala u okviru biologije na prvoj godini studija medicine)! doktore Rončeviću.

I na kraju, izjava „Ja znam da ništa ne znam” jedno znači kada je izgovori mudri Sokrat, a sasvim drugo kada potiče od nekog ko nije kao on.

Dr Radiša Jančić

Šef Katedre za botaniku Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

(objavljeno 25. jula 2015)

--------------------------------------------------------

7.

Teologija ili majmunologija

Ne prihvatam nikakvu evoluciju – ni ateističku, ni pseudoteističkujer evolucija ne može biti teistička. A zašto?Moramo se držati osnovne logike. Kratko i jasno – ili Bog postoji ili ne postoji. Nema srednje varijante. Ili je stvorio svet ili nije. Ako jeste, onda je svemoćan. Ako je svemoćan, zašto bi čoveka stvarao od majmuna, a ne direktno

Vidim da zbog dva časa biologije ponovo zasedaju krizni štabovi.Isto kao pre jedanaest godina. Naravno da je vera jedno, a nauka nešto drugo. Mada su za verujuće ljude, od Boga i oni sami i naučne discipline kojima se bave.

Na pitanja koja mi kolege arheolozi postavljaju nemam nameru da odgovaram. Neka od njih za mene su tajna budućeg veka, a za pomenute osobe, neka budu kako god znaju, to jest kako god misle da znaju.

Jedno je saznanje, drugo bogopoznanje, a najgore je tobožnje sveznanje, to jest neznanje.

Reći ću samo da ne prihvatam nikakvu evoluciju – ni ateističku, ni pseudoteističku jer evolucija ne može biti teistička. A zašto?

Moramo se držati osnovne logike. Kratko i jasno – ili Bog postoji ili ne postoji. Nema srednje varijante. Ili je stvorio svet ili nije.Ako jeste, onda je svemoćan. Ako je svemoćan, zašto bi čoveka stvarao od majmuna, a ne direktno. Ako je stvorio svet i sve što misli, onda je i sam inteligentan. Ako je inteligentan zar bi dozvolio i tako uredio da njegov sin jedinorodni bude rođen od Marije, ćerke Joakima i Ane iz plemena Davidovog, nastalog u nekom tamo kolenu od majmuna? Zar je sin Božiji, Bogočovek, Gospod Isus Hristos potomak majmuna?!(Bože, oprosti!)

Sledstveno rečenom, prihvatanje bilo kakve evolucije u kontekstu stvaranja sveta jeste negacija ortodoksnog, to jest pravoslavnog hrišćanstva.

Uostalom, pošto dotična gospoda pominju Knjigu postanja, evo kratkog citata: „I stvori Bog čoveka po liku svome, po liku Božijem stvori ga” (Prva knj. Mojsijeva,1, 27).

Doduše, stvoreni smo kao slobodna bića. Imamo slobodu da izaberemoteologiju ili majmunologiju. U mojim školskim danima svi smo bili majmunolozi, bez mogućnosti da biramo. Nažalost, i danas je tako.

Dr Biljani Stojković posvećujem jednu anegdotu o Nasredinu hodži iz starih udžbenika za učenje osmanskog jezika. Pitali hodžu kako zna da Bog postoji, a on im reče: „U mom životu sve je kako Bog hoće, a da Njega nema, valjda bi jednom bilo i kako ja hoću.”

Draga Biljana, ako vam se nekad sve kockice ne poklope baš po vašojželji, možda je to zato što Bog tako hoće ili dopušta, a uvek i u svakom slučaju iz nekog korisnog razloga.

Ljiljana Čolić

pravoslavna hrišćanka, od tridesetog dana svog, od Boga datog, života

(objavljeno 1. avgusta 2015)

--------------------------------------------------------

8.

Ništa u nauci nije neupitno

Profesor dr Aleksandar Palavestra sa saradnicima traži da iznesem svoje stavove o nekim bitnim delovima Biblije, o nastanku kosmosa, naše planete i života i zaključuje da će tek tada moći sučeliti naučne stavove i argumente a„do tada je sasvim bespredmetno raspravljati o tome ima li ili nema svedočanstava o „prelaznim formama”, „izgubljenim karikama” ili o „majmunskim precima”. U svom tekstu nisam ni jednom rečju pominjao Bibliju niti sam komentarisao bilo kakve stavove o nastanku kosmosa i naše planete. Autori pomenutog teksta ne osvrću se na suštinu moga teksta niti pak pobijaju podatke koje sam izneo, već traže polemiku oko nečega što ja nisam ni pominjao. Kako se to zove u nauci? Ne znam kako bi profesor Palavestra diskutovao o teoriji evolucije sa Darvinom pošto se Darvin nije bavio nastankom kosmosa, naše planete i života; znao jeko je udahnuo život na našoj planeti. To mu, međutim, nije smetalo da glavni deo života posveti istraživanju i raspravljanju o prelaznim formama, nedostajućim karikama i poreklu čoveka.

Umesto osvrta na podatke iz moga teksta, pomenuti autori su mi „sa visine” održali „lekciju” o nauci te pored ostalog kažu:„Pri tome pod naukom podrazumevamo skup logičkih i empirijskih metoda koji obezbeđujuposmatranje određenih fenomena, s ciljem da se oni protumače i razumeju.” Slažem se u potpunosti sa navedenim stavom. Međutim, protagonisti teorije evolucije, naročito neodarvinisti, često, za dokazivanje bitnih činjenica, pogotovo kada nedostaju „karike”, umesto skupa logičkih i empirijskih metoda, koriste neproverljive spekulacije koje se ne mogu ničim dokazati niti eksperimentom ponoviti. Sličnim stilom autori teksta definišu i teoriju evolucije i navode: „Da ne bude zabune, kad kažemo ’teorija evolucije’ ne mislimo na pretpostavku ili spekulaciju već na sistem ideja koji objašnjava ili rasvetljava grupu činjenica ili fenomena, odnosno na iskaz koji predstavlja opšte zakone, načela ili uzroke nečeg poznatog ili opaženog.” Poštovana gospodo arheolozi, ništa bitno od navedenog teorija evolucije, do sada, nije rasvetlila. I dalje, najbitniji detalji nastanka i razvoja života ostaju na nivou spekulacija.

Mogao bih i ja da kažem nešto o nauci. Teorija, po definiciji, predstavlja jednu ili više hipoteza, u najboljem slučaju, jedinstveni sistem zakona i hipoteza. Hipoteza je kombinacija iskustva (koje je uvek nedovoljno) i neznanja (koje je veliko). Ako je tako, onda je i teoriji evolucije u osnovi  hipoteza.

Na kraju teksta autori komentara ističu: „Božanska promisao, bez obzira na to da li u nju verujete, po definiciji je neproverljiva, pa tako ne može biti predmet naučnog testiranja i istraživanja.” Slažem se sa dobrim delom rečenice. No, i objašnjenje nastanka  kosmosa i naše planete „Velikim praskom”, singularitetom je neproverljivo, eksperimentom neponovljivo, ne može se ni jednim zakonom prirodnih nauka dokazati, ali ga ipak istražujemo. Uzgred, „Veliki prasak“ je u dobroj meri u korelaciji sa biblijskim viđenjem nastanka kosmosa i naše planete.

U drugom tekstu istog dodatka, dr Biljana Stojković ističe da ja ne razumem naučnu metodologiju ali da to, moguće, i nije problem jer „moguće je da osnovni naučni principi nisu presudni za hirurgiju kojom se bavi dr Rončević”. Za razliku od teorije evolucije, hirurgija je velika egzaktna nauka koja počiva na ogromnom iskustvu, proverenim saznanjima i bezbrojnim naučnim eksperimentima. Hirurgija se ne može raditi na osnovu spekulacija jer bi to bio nedopustiv krivični i etički prekršaj, zločin. Dr Stojković kaže: „Danas ne postoji ni jedan podatak iz nauke koji negira evoluciju ili teoriju evolucije.” Ima mnogo podataka koji negiraju teoriju evolucije, ali nema sigurnih dokaza za konačno opovrgavanje teorije evolucije. Isto tako, nema ni jednog dokaza da Bog ne postoji niti egzaktnih podataka koji potvrđuju evoluciju i teoriju evolucije. Medicina je definitivno odbacila neke stavove nametnute od evolucionista. Slepo crevo, krajnici, timus, trtična kost, nisu dokazi evolucije, nisu atavistički organi, već važni organi savremenog čoveka. Dr Stojković tvrdi da u naučnim kolekcijama ima na stotine prelaznih fosila. Gde su, ko ih i zašto krije? Pročitao sam dosta tekstova o fosilima i evoluciji, ali ozbiljnih podataka o prelaznim fosilima veoma je malo ili ih nema. O nastanku života dr Stojković kaže: „Mehanizam nastanka života i prvih genetičkih sistema intenzivno se demonstriraju u biohemijskim laboratorijumima, što nisu podaci koji se kriju od javnosti.” Što se tiče mehanizma nastanka života, tu teorija evolucije apsolutno pada. Prostor mi ne dozvoljava da navedem brojne podatke o nastanku života i o životu, koje teorija evolucije ne može objasniti. Izneću samo detalj o početku nastanka života.

Ne znamo pouzdanokako su se spontano spojili atomi kiseonika, vodonika, ugljenika i azota u složene molekule aminokiselina. Apsolutno ne znamo kako su od aminokiselinaspontano nastali proteini, oko milion vrsta u ljudskom organizmu, sa specifičnim brojem i rasporedom aminokiselina, a time i specifičnim funkcijama bez kojih nema života. Na primer, da bi se formirao najrasprostranjeniji protein kolagen potrebno je spojiti 1055 aminokiselina u strogo određenom nizu (ukupno ima 22 vrste aminokiselina koje se razlikuju na osnovu broja i rasporeda atoma kiseonika, vodonika, ugljenika i azota). Pretpostavka je da su se nekako u nekoj toploj barici spojile aminokiseline i stvorile proteine. To je u suprotnosti sa osnovama hemije, jer se u vodi monomer (aminokiseline) ne može spojiti u polimer (proteine) kao što od praha šećera, koji se stavi u vodu, ne može nastati kocka šećera. I kad bi tako nastali proteini, kako je bilo moguće da spontano nastane tako veliki broj različitih proteina sa specifičnim brojem i rasporedom aminokiselina, time i specifičnim funkcijama koje omogućavaju život. Ako se, ipak, i to desilo, opet od života nema ništa jer se protein sam od sebe ne može reprodukovati i opstati. Za reprodukciju potrebna je DNK. Otkud odjednom tako složeni molekuli DNK u kojoj je zapis o reprodukciji? Opet, DNK bez proteina ne znači ništa, ne može dati život. Eto, sada nekako, velikim čudom, imamo i proteine i DNK ali opet nema života. Da bi nastala ćelija, život, koji bi se reprodukovao, treba da se proteini, DNK i druge komponente života nalaze u nekoj membrani. Otkud odjednom i ta membrana sa određenim fizičkim, hemijskim, fiziološkim i reproduktivnim svojstvima? I otkud onda ćelija, sa brojnim organelama, specifična složena laboratorija? I od ćelije dođosmo do čoveka, do svesti, morala, savesti, govora brojnim nedokazivim spekulacijama. I sve ove brojne, neverovatne slučajnosti jesu apsolutna naučna istina, „apsolutno neupitan naučni sistem”, kakao kaže dr Stojković!? Ništa, pogotovo u nauci, nije apsolutno neupitno.

U nedostatku argumenata, i u ovom tekstu, gospođa Stojković se bavi politikom, kreacionizmom i mojom biografijom. Navodi da moja biografija apsolutno potvrđuje njenu tezu „da je kreacionizam tesno povezan sa desničarskim političkim stavovima”i „da je neoliberalni kapitalizam najčvršće usađen u konzervativnim hrišćanskim politikama”. Prošao sam svet više puta, održao preko 100 predavanja na velikim svetskim hirurškim kongresima, upoznao eminentne intelektualce i naučnike i ogromna većina njih smatra neodarvinizam daleko opasnijim za čovečanstvo od kreacionizma. Dr Stojković, ipak, ne zna koliko ne zna.

Tekst dr Radiše Jančića uglavnom se odnosi na moje dve rečenice u kojima podsećam da čovečanstvo, kroz milenijume, nije primetilo da je prilagođavanje živih bića životnoj sredini dovelo do novih vrsta života već samo do nekih promena na istoj vrsti i da mutacije virusa i bakterija, o kojima svakodnevno slušamo, ne daju novu vrstu života već samo nove vrste u istoj porodici živih bića. On tvrdi da su takve pojave neoboriv dokaz teorije evolucije. Smatram da takav stav nije u skladu sa suštinom teorije evolucije pa je onda  polemika sa dr Jančićem nesvrsishodna.

Radmilo Rončević

(objavljeno 1.avgusta 2015)

--------------------------------------------------------

9.

Sudbina ne postoji

Za verujuće, Bog je stvorio „sav živi svet“, u kojem ne postoje dve iste jedinke. Svaka je različita na svoj način. I svaka je imala svoj razvojni put. Zato se i teorija evolucije ne kosi u potpunosti sa pristupom koji promoviše progresivni kreacionizam. Za zastupnike ovog pravca, i evolucija se može razumeti kao proizvod Božje volje (osim teze o nastanku čoveka). Ali, to je pitanje vere pojedinca, a ne nauke

Ako Bog postoji, sudbina ne postoji! Barem kada je o hrišćanskoj eshatologiji reč. U odgovoru prof. dr Ljiljani Čolić, dr Biljana Stojković navodi: „Odavno sam prevazišla infantilnu potrebu da verujem u to da me neko imaginarno biće čuva i kreira mi sudbinu. Sekularnost podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveni život.“ Verovanje u sudbinu je karakteristično za pojedine pagane, animiste, a može se pronaći i u hinduističkim tumačenjima reinkarnacije ili kod muslimana. Priču o predodređenosti u islamskom učenju ili „kismetu“ sjajno je opisao Ivo Andrić u „Travničkoj hronici“. Prof. dr Lazar Milin objašnjava: „Kada bi Bog bezuslovno određivao sudbinu ljudi, onda bi to bilo u najvećoj suprotnosti sa Božjom pravdom. /.../ Verovati u Boga, to znači verovati u Božju pravdu, Božju promisao i moć molitve. A verovati u sve to znači ne verovati u slepu sudbinu, jer se to međusobno isključuje.“ Kada bi se verovalo u predodređenost, koja se ne može nikako izmeniti, onda ne bi moglo biti ni zasluga za dobra dela, pa samim tim ni „borbe“ za ulazak u Carstvo nebesko. A upravo ta „borba“ jeste i suština vere u Boga. Kako naznačava ava Justin, to je pre svega borba sa samim sobom. Ona se tiče spoznaje sopstvenih slabosti, ispravljanja grešaka, pokajanja i praštanja. Bog je čoveku dao i „slobodnu ljudsku volju“ i vlasni smo činiti šta god poželimo. Ali nas je i upozorio da postoje stvari koje nisu Bogu ugodne. To što čovek ima „slobodnu volju“ ne znači da sme činiti sve što poželi. Jer, možda će svojim činjenjem povrediti drugoga. Zbog toga verovanje u Boga uopšte nije u suprotnosti sa „preuzimanjem odgovornosti za sopstveni život“. Čak naprotiv. Takođe, zbog ovoga se verovanje ne može okarakterisati ni kao „infantilna potreba“. Na kraju, kada je o verovanju reč, ono se tiče i razumevanja Postanja. Cela polemika je počela oko pitanja kreacionizma i teorije evolucije. Verovati znači razumeti da postoji „jedinstvo u mnoštvu“ i „mnoštvo u jedinstvu“. Za verujuće, Bog je stvorio „sav živi svet“, u kojem ne postoje dve iste jedinke. Svaka je različita na svoj način. I svaka je imala svoj razvojni put. Zato se i teorija evolucije ne kosi u potpunosti sa pristupom koji promoviše progresivni kreacionizam. Za zastupnike ovog pravca, i evolucija se može razumeti kao proizvod Božje volje (osim teze o nastanku čoveka). Ali, to je pitanje vere pojedinca, a ne nauke.

Dušan Proroković

(objavljeno 1. avgusta 2015)

--------------------------------------------------------

10.

U zmije su kratke noge

Reagovanje nastavnika Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta (25. jula 2015) povodom tekstova o evoluciji i kreacionizmu ipak je dalo dobre rezultate. Ljiljana Čolić je neuvijeno rekla da ne namerava da odgovara na pitanja koja su za nju tajna budućnosti, da ne prihvata nikakvu evoluciju, te da je vera jedno, a nauka drugo. Stavovi Ljiljane Čolić, „pravoslavne hrišćanke od tridesetog dana svog, od Boga datog života” (kako se potpisuje), dakle, jasni su i nedvosmisleni i tu se svaka naučna diskusija završava.

S dr Radmilom Rončevićem, međutim, stvari nisu tako jasne i jednostavne. On „gospodi arheolozima” (što uključuje i dve profesorke) zamera što se „ne osvrću na suštinu njegovog teksta i ne pobijaju podatke koje on iznosi, već od njega traže da iznese svoje stavove prema nekim bitnim delovima Biblije, nastanku kosmosa, naše planete i života”.

Greši dr Rončević. Pošto je sasvim paušalno izneo tvrdnju da ne postoje dokazi za evoluciju, potražili smo od njega da, makar okvirno, obrazloži svoje alternativno naučno objašnjenje fenomena koji su obuhvaćeni teorijom evolucije. Tako funkcioniše nauka. Pod svojim „podacima” Rončević očigledno podrazumeva različite varijacije poricanja evolucije, koje ničim ne utemeljuje niti obrazlaže. Naročito se usmerio na navodni nedostatak fosila i „prelaznih formi”, to jest „karika koje nedostaju”, što je uobičajena strategija kreacionista i drugih poricatelja evolucije. U istom broju Politike (od 1. avgusta), u kome ima čak dva svoja teksta, Rončević je mogao da primeti i vest o otkriću fosilizovane zmije sa četiri noge stare 113 miliona godina. Da li bi ovaj fosil zadovoljio dr Rončevića? Verujem da ne bi, te da ni četvoronožna kratkonoga zmija nije ta „izgubljena karika” koju kreacionisti vazda traže i koja bi ih tobož ubedila u postojanje mehanizama evolucije. Uvek nezadovoljni, zahtevali bi nove „prelazne fosile” i „karike koje nedostaju”, recimo zmiju s još kraćim nogama i tako unedogled. Zato i nije opravdano govoriti o nekim „izgubljenim karikama”. Moglo bi se reći da su svi živi organizmi na Zemlji, nekadašnji i sadašnji, zapravo svojevrsne, međusobno povezane „prelazne forme”. Tako funkcioniše evolucija.  Zato je usmeravanje na nedostajuće „izgubljene karike” besmisleno.

Što se tiče navodnog nepostojanja fosila, na Odeljenju za arheologiju smo spremni da dr Rončeviću pružimo sav neophodan dokazni materijal, barem kada je reč o evoluciji čoveka. Uputili bismo ga i na druga odeljenja, muzeje i korisnu literaturu. Za početak bih dr Rončeviću, ali i čitaocima Politike, preporučio sjajnu knjigu Ričarda Dokinsa Najveća predstava na Zemlji. Dokazi u prilog evolucije. U njoj su veoma jasno, eksplicitno i utemeljeno obrazloženi odgovori na pitanja koja tište dr Rončevića.

Konačno, ne treba dr Rončević da brine o tome kako bih ja diskutovao s Darvinom. Uveravam ga da bih se s Darvinom savršeno složio, pogotovo s njegovom poslednjom rečenicom iz Postanka vrsta, objavljenom još 1859.

Prof. dr Aleksandar Palavestra

(objavljeno 8. avgusta 2015)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.