Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri lepe penzijice

Zamislite početak crnohumornog vica na tragu Letećeg cirkusa Montija Pajtona. Raspravljaju prosvetni radnik, medicinska sestra i opštinski ćata da li je racionalnije uzeti kakvu-takvu otpremninu i na taj način skromno doprineti državnoj politici racionalizacije, ili i dalje rintati za mizernu platu u večitom (i racionalnom) strahu od otkaza? Dakle, ili tri lepe i skromne penzijice (na stranu otpremnine) – ili nastavak akanja, sekiracije i stradanja? E sad, ne znam baš tačno kako je sve to išlo po redu, samo znam da je na kraju Vučić ispao najpametniji – da parafraziram Batu Stojkovića koji prepričava vic đacima u seriji „Idemo dalje“. Elem, premijer energično preseca Gordijev čvor i šalje nastavnika, „sestru“ i ćatu na letovanje u banju Koviljaču. O njihovom trošku, razume se. „Idite u penzije”, kaže im na rastanku, i dodaje: „ali prethodno letujte u Srbiji!”

Koliko god ovakav pseudovic o lepom i korisnom sadržao crnog humora u sebi, to ga i dalje ne kandiduje za ravnopravnog takmaca državnoj politici racionalizacije. Bar što se kategorije crnog humora tiče. Podsetimo se, reč je o „racionalnom“ čišćenju državnih službi od suvišnih (nepartijskih) kadrova – vladinoj strategiji koja neodoljivo podseća na montipajtonovski skeč o ministarstvu budalastog hoda. A evo i zašto…

Racionalizacija (ne mislim na psihološki mehanizam odbrane) predstavlja proces usavršavanja sistema u skladu sa zakonitostima zdravog razuma. Na primer, racionalno bi bilo da u ovoj zemlji obitava što veći broj obrazovanih i pismenih stručnjaka koji svojim radom u različitim oblastima podižu društveni proizvod po glavi stanovnika (pa tako i po sopstvenoj glavi), umesto što odlaze u inostranstvo. Racionalno bi bilo da se obrazovani, stručni i pismeni kadrovi proizvode (oprostite na ovom industrijskom izrazu) u vaspitno-obrazovnim ustanovama koje se nazivaju škole. Istovremeno, nije svejedno ko prenosi znanje mladim talentima i u kakvom se socijalnom položaju nalazi. Stoga je racionalno da u školama hleb nasušni peku kvalitetni i pristojno plaćeni kadrovi. Što mlađi, po mogućstvu, a nikako stariji; Opijeni radnim elanom (u prevodu: energijom), a ne razmišljanjima o penziji… (Ne propagiram mržnju prema starijim ljudima, daleko bilo, zato molim – bez optužbi za ejdžizam!)

U stvarnosti, međutim, racionalizacija funkcioniše drukčije. Garnirana zakonitostima ekonomske računice, ona čak poprima ulogu bezdušnog liferanta kvaliteta u korist kvantiteta. Obaška što budalastim hodom Džona Kliza (reč je o pajtonovcu koji u pomenutom skeču igra činovnika koji prilično čudno hoda), gazi mnoge mlade i vredne ljude na samoproklamovanom putu „fiskalnog ozdravljenja društva“.

Nastavljam primerom iz prosvete. Ko će pre izbeći gubitak posla u okviru vladine akcije „racionalnog“ čišćenja javnog sektora – starina profesor od trideset ljeta radnoga staža, kome je nadgornjavanja s nestašnom decom preko glave, ili ambiciozni junoša koji samo što je sastavio pet godina rada? Odgovor je tačan – starina, profesor od stotinu ljeta. Zašto? Zbog radnog iskustva, životne mudrosti, udarničkog elana, fleksibilnog prilagođavanja inovacijama u nastavnom programu…? Ništa od navedenog! Posredi je čista ekonomska računica izvršne vlasti. Zašto plaćati 200 evra po godini staža profesoru koji je trideset godina rintao sa dnevnikom pod miškom, a može to da radi još mnogaja ljeta, kada je isplativije otpremiti mlađahnog nastavnika sa pet godina radnog staža. Em miran budžet – em pet hiljada evra u državnom džepu! Racionalno, zar ne? Mada ne i korisno u praksi. Uostalom, ko šljivi praktični humanizam koji u poređenju sa ekonomskom računicom deluje kao fiskalna konsolidacija na aparatima za održavanje života. Bitno je da je MMF zadovoljan, a vlada ponosna na politiku racionalizacije.

S druge strane, državi je apsolutno nebitno što stručni profesor – junoša, prepun radnog elana, žali što više neće prenositi znanje mladim pokolenjima. Ili što stari profesor očajava zbog dodatne dve-tri godine akanja umesto da peca po dunavskim kanalima sa šest hiljada evra u džepu (u vidu otpremnine). Ipak, ne budimo nakraj srca. Treba razumeti državu. Nije lako proizvoditi kolateralne žrtve vlastite racionalizacije. Ili ih svečano otpremati u lepe penzije?

Sociolog

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.