Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Intimna povest o slovima

Bila je jedna zbirčica, slikovnica sa pesmama o Kosovskom boju. Kupila mi je majka, kada sam imao pet-šest godina. Gledao sam slike srpskih junaka i prizore iz bitke sa Turcima, a tu sam, na korici sa unutrašnje strane, napisao prva slova svog imena: B R A N E. Baš tako, ćirilicom. Posle sam pošao u školu, gde smo, podjednako, učili i ćirilici i latinicu. Pismeni zadatak iz srpskog na ćirilici, ispravka – obavezno na latinici. Ali bilo je to davno, u vreme stare SFRJ.

Posle Titove smrti, početkom osamdesetih godina prošlog veka, moj otac je sazidao kućicu na moru, na ostrvu Viru kraj Zadra. Komšiluk su, mahom, činili stanovnici Osijeka. Mi smo bili iz Kragujevca. Tada sam prvi put sreo Hrvate koji su govorili drugačije, ali isto. Moj bioskop je za njih bio kino, matematička jednačina – jednadžba, hleb je postajao kruh, viljuška – vilica. Bilo mi je malo čudno, ali brzo se sve pretvorilo u igru i pomešalo u vetriću koji nas je hladio na plaži ili uveče, dok smo sedeli na zidiću.

Sada više nema ni Vira, ni kućice, ni tatinih ni maminih prijatelja, ni mojih drugara, ni moje drugarice Isidore. Njenog je oca, u Osijeku, ubila granata ispaljena negde sa srpskih položaja kraj Vukovara. On je bio Zagorac, a njena majka, zamislite, iz Valjeva. „Sreli su se na pola puta”, i danas se sećam te Dorine rečenice. Ona se, baš kao i ja, podjednako dobro služila i latinicom i ćirilicom. Jednom smo se zafrkavali, ko će brže da izgovori azbuku, odnosno abecedu. Poslednji put sam se sa njom video 1990.

Vetrić sa Vira pretvorio se u „Oluju”. Pre toga, sa početkom raspada zemlje, počela je „unakrsna jezička paljba”. Kako govorimo mi, a kako Hrvati. Oni kažu tisuća, a mi – hiljada, mada je i tisuća srpska reč. Potiče još iz staroslovenskog. Rat oko jezika, koji su vodili sve sami stručnjaci i patriote s jedne i druge strane, pretvorio se u propagandu – ili promidžbu nacionalnih interesa. Tu lingvisti, pravi naučnici, više nisu imali šta da traže.

Danas se još vodi taj rat. Koliko se samo prašine diglo oko „Istorije Dubrovačke književnosti” Zlate Bojović. „Ako će me svaka bezvezarija, koju je objavio nekakav polupismeni provokator...”, tim rečima je hrvatski premijer Milanović započeo komentar o delu ove u svetu priznate naučnice. Pre nekoliko dana, hrvatska vlast u Vukovaru zabranila je upotrebu ćirilice u tom gradu. Posle smo videli kako su oni koji su za to glasali, svojevremeno pevali ustaške pesme.

U Srbiji je posve drugačija situacija. U nas se latinica slobodno i naširoko koristi, u mnogim ugostiteljskim objektima i radnjama koje svoje reklame, mahom, ističu baš na tom pismu. Ako ne valja ono što rade Hrvati, valja li ovo što radimo mi Srbi, zatirući ćirilicu gde god i kad stignemo. Bilo bi dobro da se oba pisma, i u Hrvatskoj i u Srbiji, podjednako koriste. Kao što smo ih koristili Dora i ja. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.