Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kineska klanica akcija

Берза у шангају: брокери на измаку (Фото Ројтерс)

„Crni ponedeljak.” Tako je zvanična kineska novinska agencija „Sinhua” opisala jučerašnji stampedo investitora sa berzi u Šangaju i Šenzenu, iza koga se takva panika razlila svetom, da je samo u Evropi 300 najjačih firmi na finansijskim tržištima izgubilo preko 440 milijardi funti. Uporedo sa najvećim padom vrednosti akcija u Šangaju od 2007. godine, vrednost barela nafte spustila se na najniži nivo od početka 2009 (ispod 40 dolara), dok su ostale strateške sirovine zbirno obezvređene na cenu sa početka milenijuma. Čak je i unca zlata – klasično pribežište investitora u neizvesnim vremenima – juče pojevtinila, nakon petodnevnog rasta vrednosti. Strmoglav vrednosti zabeležila je i većina valuta zemalja u razvoju (od kazahstanske tenge do južnoafričkog randa) kao i akcije vodećih azijskih kompanija (od „Tojote” do „Samsunga”).

„Usporavanje kineske privrede i nevesela slika privrede zemalja u razvoju rastresli su finansijska tržišta širom sveta, bez znakova skorog smirivanja”, ocenio je juče „Njujork tajms”.

Jučerašnji pad vrednosti akcija na šangajskoj berzi od skoro devet odsto – kojim je obrisana sva ovogodišnja zarada – slikovito znači da je od 1.114 tamo registrovanih kompanija, 990 iskazalo gubitak vrednosti akcija od 9,9 odsto (10 odsto je plafon nakon koga se zabranjuje dalje trgovanje tog dana), dok je samo pet firmi u ponedeljak registrovalo zaradu.

Pokretač najvećeg dnevnog pada vrednosti akcija na berzi u Šangaju u poslednjih osam godina bilo je iznevereno očekivanje berzi da će Peking preko vikenda najaviti nove mere protiv daljeg klizanja juana i ubrzane bežanije kapitala (70 milijardi dolara povučeno je samo u julu). U međuvremenu, od prve zvanične devalvacije juana od 1994. godine (11. avgusta), svetske berze su – obezvređivanjem vrednosti akcija – izgubile oko pet biliona dolara.

Berzanska nervoza drastično je narasla nakon izveštaja krajem prošle sedmice da kineska prerađivačka industrija, okosnica rasta druge najjače ekonomije sveta, beleži najsporiji rast u poslednjih šest i po godina. Iza toga, u petak su berze javno očekivale nove poteze Pekinga: posebno injekciju novih milijardi radi stabilizacije kursa i snižavanje obaveznog nivoa rezervi banaka. Umesto toga, kineski establišment dozvolio je prvi put tamošnjim bogatim penzionim fondovima da investiraju na berzama!

Berze su stoga juče popisale „kineske zagonetke” čiji efekat na svetsko finansijsko tržište, ali i globalnu privredu, za sada nije moguće dokučiti.

Da li je centralna banka Kine odustala, barem u ovom trenutku, od daljih intervencija na tamošnjem finansijskom tržištu? Hoće li juan pasti još niže? Kakve su šanse da Kina ostvari ranije najavljeni privredni rast od sedam odsto u 2015? Možda je privredni rast Kine danas mnogo niži od 6,6 odsto, koliko je ostvareno u julu?... Ove i druge slutnje podstakle su dramatičnu rasprodaju akcija svih mogućih vrsta na berzama od Šangaja, Seula i Sidneja, do Frankfurta, Londona i Volstrita.

„Kina je podstrekač makropanike, sve liči na azijsku krizu pred kraj prošlog veka”, ocenio je juče Rojters.

Dramatičan uticaj koji tekuća privredno-finansijska previranja u Kini imaju na dobar deo ostatka sveta nije neočekivan. Naime, kineska privreda čini 15 odsto globalne ekonomije i ostvaruje četvrtinu svetskog BDP-a, prenosi jučerašnji „Fajnenšel tajms” podatke MMF-a.

U međuvremenu, brojne zemlje u razvoju – tesni poslovni partneri u kineskom silovitom privrednom zaletu od početka milenijuma, već broje „žrtve”. Grupacija zemalja u razvoju, gde inače živi šest od sedam milijardi stanovnika planete, trenutno su opterećene spoljnim dugom od preko 4,5 biliona (sve jačeg) američkih dolara. Oslabljena nacionalna valuta Kine za te zemlje znači da će njihov izvoz tamo biti sve skuplji, vraćanje duga sve teže, dok bi „azijski tigar” mogao da iskaže osetno smanjenu tražnju sirovina – posebno nafte i ruda iz nekadašnjeg „trećeg sveta”.

Berze posebno brine to što se jučerašnja klanica akcija dogodila u letnje vreme smanjene trgovine i pre septembarske odluke američkih Federalnih rezervi o daljem kursu osnovne referentne kamatne stope u SAD.

Strepnju od sledeće velike globalne finansijske krize podstiču najmanje dva faktora: jedan da se ne vidi šta bi trenutno podstaklo globalni privredni rast, i drugi – podatak da je sa finansijskih tržišta zemalja u razvoju (ne samo Kine) u poslednjih 13 meseci izmešteno preko 1.000 milijardi američkih dolara, što je gotovo dva puta više nego na početku prethodne krize 2008–2009. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.