Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gora i Goranci

Живот у 19 села: обронци Шар-планине Фотодокументација „Политике”

Čuvene poslastičarnice „Pelivan“ naziv su dobile po prezimenu prvog osnivača firme Azira Pelivanovića iz goranskog sela Zlipotok. Pelivanović je bio u službi kralja Petra Prvog Oslobodioca, koji je često, prema predanju, zalazio u njegovu radnju da ruča ili su mu iz njegove kuhinje donosili najbolja jela koja su u to vreme spravljana. Ćerka Pelivanovićeva Sultana bila je udata za našeg čuvenog karikaturistu Zuka Džumhura.

Goranci kao etnička grupa, specifična po mnogo čemu, ime su dobili po geografskom nazivu Gora na Šar-planini, gde inače žive u 19 sela. Opština postaje 1990. godine, prema odluci Skupštine Srbije. Govore posebnim dijalektom, takozvanim goranskim jezikom, odnosno staroslovenskim srpskim jezikom, koji se nekada izučavao i u čuvenoj prizrenskoj Bogosloviji, koja je 1999. godine spaljena do temelja. Specifični su po jeziku kojim govore, običajima koje upražnjavaju, slave i Božić, Mitrovdan i Đurđevdan, ali kao muslimani, koji su primili islamsku veru, što ne kriju, slave i Bajram i Kurban-bajram i odlaze u džamiju na molitvu.

O njihovom slovenskom poreklu govore i mnogi toponimi u Gori, kao što su planina Jelica, Popov rit, Duškina reka. U turskim arhivama pominju se kao Nahija Gora, kao deo Prizrenskog sandžaka, a sva imena, koja su tada upisana u knjige, koje su Turci inače revnosno vodili, srpska su. Car Dušan je, kako je zabeleženo, jeo samo jagnjad koja je pasla u Gori. A koliko ih je cenio govori i zapis iz 14. veka, u kojem car Dušan nalaže da se Gorancima ne naplaćuje porez po grlu stoke, nego će plaćati godišnji porez po domaćinstvu. „Ovo naređujem zato što su oni najveći ljubitelji države i najverniji deo mog naroda, koji je vredan i radan, i veruju u ovo moje i ono Hristovo carstvo“, zapisano je u naredbi cara Dušana.

Tek u 17. veku Goru je zahvatio proces islamizacije, koji je završen 1867. godine, kada umire i poslednja hrišćanka koju i danas mnogi znaju kao baba Božanu.

Gora ima 19 sela i oko 20.000 stanovnika. Devet goranskih sela 1913. godine pripada susednoj Albaniji, što je Srbija učinila pod velikim pritiskom tadašnje međunarodne zajednice. Tako su se Gora i Goranci i tada i sada našli u velikom okruženju Albanaca iz Albanije i onih iz Makedonije, i žive oko srpske granice prema ovim državama. Jedini izlaz im je preko Prizrena u centralnu Srbiju.

Gora se prostire na 500 kvadratnih kilometara, a od toga 310 je u Srbiji, 150 u Albaniji i 40 kvadratnih kilometara u Makedoniji. Oko 13.000 Goranaca živi u inostranstvu, oko 11.000 u Beogradu, ima ih u Novom Sadu, Pančevu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Subotici, Somboru, Novom Pazaru. Oko 12.000, posle bekstva sa Kosmeta, rasulo se po čitavoj Srbiji a mnogi su otišli i u inostranstvo. U Gori danas jedva da ima i 6.000 uglavnom staračkih domaćinstava.

U toku bombardovanja Srbije poginulo je 23 Goranaca, a njih osam stradalo je od bombi NATO-a. Uništavanje lokala Goranaca, ovih dana, postalo je gotovo svakodnevna pojava, iako je veoma dobro poznato da su Goranci, koji za sebe govore da im je jedina država Srbija, jedna od retkih etničkih grupa koja je izuzetno privržena državi Srbiji u kojoj žive i u kojoj ostvaruju svoja prava i čiju centralnu vlast i jedino priznaju.

Imena, koja su slična albanskim, „bune“ one koji protestuju, a neki i namerno raspaljuju strasti, govoreći kako su svi isti. Malo je poznato da su Goranci imali prezimena sa „ić“, ali su odlukom iz Beograda 1956. godine njihova prezimena promenjena, odnosno nastavljena je od države odobrena albanizacija iz 1946. godine, odlukom kosovskih institucija, a na osnovu dokumenta koji je potpisao Fadilj Hodža da se u prezimena Albanaca unesu porodična imena, pa su oni to primenili i na Gorance i tako započeli albanizaciju, koja nije uspela u Gori.

O Gorancima se malo zna, jer, kada se govori o Kosmetu, o izbeglicama, govori se samo o Srbima, retko se pominju i Romi i Goranci, koji, bez obzira na pritiske, tešku situaciju u kojoj su se našli, siromaštvo i bedu, u Gori žive i opstaju uprkos svemu. U Goru svih ovih godina nije otišao ni jedan funkcioner iz Srbije, a nije im pružena bilo kakva pomoć, niti se neko zapitao kako i pod kojim uslovima žive raseljeni Goranci sa Kosmeta. Ovih teških dana, Goranac, koji je izabran u Skupštinu Kosmeta, kao predstavnik Goranske građanske inicijative, odbio je da potpiše deklaraciju o nezavisnosti, a učinio je to, na primer, predstavnik Bošnjaka.

Komentari36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.