Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropa nemoćna pred bujicom migranata

(Фото Танјуг)

Zavađena i već mesecima zatečena najvećom najezdom migranata od Drugog svetskog rata, EU je u nedelju, a na izričit zahtev Velike Britanije, Francuske i Nemačke, zakazala za 14. septembar (!) najnoviji „hitan” sastanak ministara unutrašnjih poslova tim povodom. Ovogodišnja brzina reagovanja briselske familije pred humanitarnom krizom nezabeleženih razmera u Evropi, sadrži elemente cinizma. Naime, sednica ministara unutrašnjih poslova EU povodom krize migranata bila je prvobitno zakazana za oktobar (!). Tragedija u Austriji u kojoj se u napuštenoj hladnjači za meso ugušilo preko 70 migranata (uz još nekoliko stotina udavljenih izbeglica na centralnom Mediteranu ovih dana) naterala je London, Pariz i Berlin da zatraže vanredno okupljanje nadležnih radi „momentalnog utvrđivanja konkretnih mera za suočavanje sa izazovima plime migranata”, navodi se u trojnom ministarskom saopštenju, koje prenosi „Volstrit džornal”.

Predlog Terese Mej (Velika Britanija), Bernara Kazeneva  (Francuska) i Tomasa de Mezijera (Nemačka) jeste da se u Italiji i Grčkoj hitno organizuju veliki prihvatni centri za izbeglice sa kompletnom obradom podataka na licu mesta, uz obezbeđivanje odgovarajućeg lokalnog smeštaja i ishrane dok se ne vidi ko je opravdano izbeglica, kao i hitro sastavljanje spiska „sigurnih”država odakle se ne primaju dođoši. Prozvane Italija i Grčka već su u više navrata istakle da ne prihvataju ulogu izbegličkog rezervata. Koliko juče u Pirej je stigao novi brod sa oko 2.500 izbeglica koje su donedavno bile stacionirane na Samosu i Mitiliniju, da bi odatle najradije krenuli na sever.

U međuvremenu, Evropa iskazuje sve veću netrpeljivost i među sobom, ali i prema pristižućoj lavini nepozvanih. Više od 300.000 migranata je ove godine preko Sredozemlja već stiglo na jug Evrope (preko 2.600 ljudi, žena i dece udavilo se u 2015. na tom putu). Istovremeno, u Mađarsku je iz Srbije tzv. zapadnobalkanskom rutom preko Makedonije i Grčke dospelo 140.000 dođoša sa krajnjim ciljem da se domognu bogatijeg krila Evrope. U međuvremenu, izbeglički pritisak na Evropu danas je takav da su nevoljnici sa Bliskog i Srednjeg istoka ovih dana preko Arktičkog kruga otvorili novi „ulaz” na Stari kontinent preko Rusije u Norvešku, izveštava britanska štampa.

Mesecima nesposobna da iznađe jedinstveni recept za rastuću izbegličku krizu, Evropa je ovog puta odlučila da 14. septembra debatuje o „politici vraćanja, međunarodnoj saradnji, istrazi i merama za sprečavanje krijumčarenja migranata“, navodi se u zvaničnom saopštenju iz Luksemburga predsedavajućeg EU do kraja godine.

Predosećajući da bi diskusija 14. septembra mogla biti jalova, lideri Centralne Evrope (Češke, Poljske, Slovačke i Mađarske) zakazali su povodom migrantske krize svoj samit za „petak ili nedelju”, preneo je juče Rojters izjavu premijera Slovačke Roberta Fica.

Strepnja četiri prestonice da se talas izbeglica primiče srednjoj Evropi više je nego osnovana.

Naime, nakon ovomesečnog udara izbegličkog cunamija, u kome je iz Srbije u Mađarsku prešlo čak 50.000 ljudi, Budimpešta je juče sa glavne prestoničke železničke stanice pustila nekoliko stotina migranata sa urednim dokumentima i kupljenim kartama u međunarodni voz za Minhen. Samo pre neki dan, mađarske vlasti su sa sličnog voza skinule stotinak migranata. Da li je i Mađarska odlučila da „loptu” migranata pošalje dalje na sever? Sluteći novu nevolju sa juga, Austrija je juče otpočela sa nasumičnom saobraćajnom kontrolom graničnih prelaza sa Mađarskom, kuda dnevno pređe 3.000 kamiona. Ubrzo na prilazu granica drumom M-1 stvorila se 25 kilometara duga kolona vozila!

Braneći se da ne krši šengenska pravila slobodnog kretanja, zvanični Beč je novu meru pregledanja prtljažnika vozila, otvaranja zapečatiranih kamiona, provere dokumenata putnika... obrazložio kao novi oblik borbe protiv krijumčara ljudi, meru za sprečavanje novih smrti i održanje bezbednosti saobraćaja. „Nova kontrola trajaće do daljeg”, najavila je Johana Mikl-Lajtner, austrijski ministar unutrašnjih poslova.

U međuvremenu, mogućnost da Mađarska migrante sada kao uredne putnike, a ne kao registrovane izbeglice, pakuje na vozove za Nemačku izazvala je negodovanje u Berlinu.

„Ljudi koji dolaze u Mađarsku moraju se tamo registrovati i tamo zatražiti azil. Nema specijalnih vozova za Nemačku”, istakao je juče Štefen Zibert, portparol kancelarke Merkel. Na to je zvanična Budimpešta tražila da Berlin objasni svoj stav, budući da su svi putnici voza za Minhen ušli sa urednim dokumentima i kartama po ceni od 120 evra.

Šta li će se dogovoriti ministri unutrašnjih poslova EU 14. septembra, teško je proceniti. Zasigurno je da se vrh izbegličkog talasa danas sve više pomera ka centralnoj i zapadnoj Evropi. Svesna da „cunami ” više nije daleko, a odlučna da se brani od njega, Holandija je juče najavila da će još pooštriti pravila za odobravanje azila. Po novom, Holandija će onima koji se ne kvalifikuju za status izbeglice – a stigli su na njenu teritoriju – uskratiti hranu, vodu i smeštaj, zatim Hag će zatvoriti većinu postojećih prihvatnih centara, dozvoliti odbijenima da „još nekoliko sedmica” borave u zemlji, a zatim će ih ili deportovati ili poslati dalje da se snalaze...

Inače, italijanski premijer Mateo Renci proteklog vikenda je nagovestio da bi eventualna međunarodna intervencija u Siriji i Libiji – glavnim izbežištima izbeglica iz Azije i Afrike – mogla biti tema sastanka koji je američki predsednik Barak Obama predložio tokom zasedanja Generalne skupštine UN.

Tanja Vujić 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.