Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li ovaj voz ide u Nemačku? Ne, ide u logor

Evropa, njene granice i hrišćanske vrednosti se brane žicom – to je rezime i zapanjujuća poruka premijera Mađarske Viktora Orbana, koji u tekstu objavljenom u „Frankfurter algemajne cajtungu” ponavlja da će Mađarska učiniti sve da odbrani šengenske granice. Kao da je suočen sa „najezdom varvara”, a ne sa unesrećenim ljudima koji beže od rata, bodljikavu ogradu na granici između Srbije i Mađarske Orban predstavlja kao svoj podvig, a ne kao sramotu:

„Mi ne gradimo žičanu ogradu da bismo se zabavljali, već zato što je ona nužna. Žica je jednostavno linija odbrane i zaštita od priliva izbeglica koje prete da podriju hrišćansku Evropu.”

I dok je u Briselu objašnjavao da ne pristaje ni na kakvu kvotu i da neće da primi izbeglice čija je „kultura radikalno različita od hrišćanske Evrope”, prizori u njegovoj Mađarskoj mnogo su više ličili na vremena iz Drugog svetskog rata nego na današnju Evropu. Migranti su u Budimpešti čas proterivani iz zgrade železničke stanice, čas u nju ubacivani. Neki su uterivani u vozove, dok su iz njih izlazili svi Mađari, pa su vagoni postajali „čisto migrantski”.

Glavna železnička stanica u Budimpešti naizmenično se otvara i zatvara, staro zdanje prepuno je migranata, koje primoravaju da siđu ispod zemlje. Vesti se brzo šire preko pametnih telefona, ali se međusobno sudaraju. Čuje se da je iz nekog voza izbačeno 180 migranata, dok je drugi krenuo iz sporedne budimpeštanske stanice i iz njega su izašli svi Mađari. Neizvesnost i strah vladaju: gde se ide, to niko u ovoj konfuznoj situaciji ne zna. Reporter „Njujork tajmsa” našao se u jednom vozu i zabeležio potresni dijalog. Jedan Sirijac pita: „Ovaj voz ide u Nemačku?” Neko mu u prolazu odgovara: „Ne, u logor.” Cela izbeglička porodica silom iskače iz voza i leže na prugu. Tako spasava druge koji su ostali u vagonima za transport u sabirne centre. Jer taj voz ih valjda neće pregaziti.

Drugi potom odmah napuštaju železnicu, oni koji imaju još novca obraćaju se krijumčarima.

(Foto Beta-AP)

A onda Bi-Bi-Si i mnoge druge agencije i stanice čitavu priču o stotinama hiljada nesrećnika prebacuju na krijumčare, njihove zarade i potrebu da se taj biznis suzbije. Svaki biznis cveta kad ima potražnje. Kao da bez krijumčara ovi ljudi ne bi bili nesrećni ili bi se bez njih nesreća manje videla, pa bi Evropa mogla da bude opuštenija.

U međuvremenu, iz Brisela je stigao predlog predsednika Evropske komisije (EK) Žan-Kloda Junkera o „relokaciji” 120.000 izbeglica iz Italije, Grčke i Mađarske. Očekuje se da Junker zvanično otkrije ovaj plan kada se 9. septembra bude obraćao Evropskom parlamentu. Ali do tada i procena broja i način zbrinjavanja mogu da se pokažu kao zastareli.

Pilot šema EK, kako je zovu u Briselu, prethodno je predviđala „relokaciju” 40.000 tražilaca azila iz Italije i Grčke u druge članice EU.

Francuska i Nemačka načiniće zajedničke predloge o tome kako da prime izbeglice i kako da ih pravedno i proporcionalno rasporede širom Evrope, saopšteno je iz kabineta francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji je juče telefonom o tome razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, preneo je Rojters. Ove dve zemlje žele da uspostave zajednički plan jačanja evropskog sistema za azilante i pruže neophodnu podršku zemljama koje migranti koriste za tranzit. Takođe su se složili da Pariz i Berlin i dalje insistiraju na obavezujućim kvotama unutar EU.

Merkelova poziva na solidarnost, Orban najavljuje oštrije zakone

„To je princip solidarnosti”, rekla je kancelarka Merkel novinarima tokom posete Švajcarskoj, kako prenose agencije. Nasuprot Orbanu, koji traži da se izbeglice vrate u Tursku, jer su tamo bezbedne, Oland i Merkelova saopštavaju da ti „muškarci i žene sa svojim porodicama beže od rata i progona” i da im je potrebna „međunarodna zaštita”.

Slike pakla pristižu jedna drugu. U jednom gradu pored Drezdena, čuvar u izbegličkom kampu je neonacista, kako javlja „Zidojče cajtung”. Dotični stražar, zadužen da čuva izbeglice, zalagao se za „kastraciju i prisilnu deportaciju stranaca sa policijskim dosijeima”.

Prema poslednjim anketama, Nemci se najviše plaše prirodnih katastrofa, ali sve više strahuju od terorizma i azilanata. Viktor Orban se poziva na demokratiju kad traži da se zabrani i kazni nelegalan ulaz migranata u Mađarsku. On navodi rezultate „nacionalnih konsultacija” i tvrdi da je, od sedam miliona poslatih upitnika, milion Mađara vratilo popunjene upitnike. Više od 80 odsto Mađara strahuje od migranata i terorizma, piše Orban u nemačkim novina, ali ne kaže šta o celoj toj kampanji zastrašivanja misli onih šest miliona Mađara koji se nisu odazvali pozivu premijera i nisu vratili popunjeni upitnik. Na osnovu takvih podataka, Orban tvrdi da je Evropa u strahu i da je potopljena migrantima, te da nije u stanju ni da brani svoje granice (šengenske).

Nikome iz Evropske komisije, kako je rečeno za B 92, ne pada na pamet da ukida Šengenski sporazum i ograničava kretanje ljudi.

U Grčku su juče stigli novi čamci i brodovi sa izbeglicama. Atina će od Evropske unije zatražiti 700 miliona evra za izgradnju infrastrukture na ostrvima gde migranti stižu svakog dana.

(Foto Rojters)

Oglasio se i britanski premijer Dejvid Kameron i izjavio da će Britanija ispuniti svoju „moralnu dužnost”. Nije, međutim, rekao da li će kvotu od hiljadu Sirijaca, koliko je Britanija do sada bila spremna da primi, povećati ili smanjiti. Rekao je samo da će je držati „pod kontrolom”. Samo pre godinu dana prostirao je pak crveni tepih za milijardere koji žele da pobegnu iz Francuske, kada je Oland najavljivao visoke poreze za bogataše. Opozicija u Britaniji traži, s druge strane, da se pruži utočište bar za deset hiljada Sirijaca. Slično je i u Španiji, gde gradonačelnice Barselone i Madrida pozivaju građane da se organizuju i pomognu izbeglicama bez obzira na ograničenja koja uvodi konzervativna vlada Marijana Rahoja.

Turska kritikuje Evropu, u Hrvatskoj samo 550 izbeglica

Turska je dosad primila dva miliona izbeglica, ali će nastaviti da „drži otvorena vrata” izjavio je juče premijer Ahmet Davutoglu, a turski predsednik Erdogan kritikovao je Evropu što nije učinila ništa da podeli teret krize i što okreće leđa sopstvenim principima poštovanja ljudskih prava.

Amandmani koje će usvojiti Skupština Mađarske 15. septembra podrazumevaju pravo vojske da puca ukoliko proceni da migranti napadaju neke institucije. Uz uvođenje kazni zatvora za sve „nelegalne” migrante koji ulaze iz Srbije, tim amandmanima se takođe predviđa njihova momentalna deportacija. Srbija će zbog toga morati da donese akcioni plan, kako je najavio premijer Aleksandar Vučić.

Već nekoliko nedelja Hrvatska se priprema za najavljenu promenu izbegličke rute, a iz šengenskog fonda grade se prihvatni centri za po sto izbeglica u Trilju i Tovarniku, kako je juče potvrdio ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić. On je, međutim, rekao da u Hrvatskoj nema nikakvih izbegličkih talasa i da je broj od 550 izbeglica za 77 odsto manji nego što ih je preko Srbije ušlo u Hrvatsku u prvih šest meseci prošle godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.