Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Migranti bilduju evropsku desnicu

Контролни торањ недалеко од избегличког кампа у месту Реске у Мађарској (Фото Ројтерс)

Nekoliko zemalja koje su nekad bile s one strane Gvozdene zavese kao da su se potrudile da svirepim odnosom prema migrantima potvrde još neodumrle predrasude o Istočnoj Evropi kao enklavi primitivizma koju tek treba privesti civilizaciji. Ali, ono što danas radi i govori Budimpešta, kao najistaknutiji primer desničarske, antiimigrantske i, u krajnjoj liniji, antibriselske retorike i prakse, sutra bi mogle ponavljati i zapadnoevropske prestonice, gde su sve uticajnije stranke slične orijentacije. Prema poslednjim anketama, i u Švedskoj i Austriji, dvema zemljama koje su pokazale blagonaklonost prema migrantima, od početka izbegličke krize su ojačale krajnje desničarske i ksenofobne partije koje se protive otvaranju granica i zalažu za politiku što nezavisniju od Brisela.

Koliko god izlivi solidarnosti prema migrantima, kojima su obični žitelji kontinenta kontrirali dugo neodlučnom stavu vrha Evropske unije, delovali kao da potiru talas islamofobije podignut zimus posle terorističkog napada na redakciju „Šarli ebdoa”, dalji rast popularnosti desnice u Evropi samo bi se uklopio u već postojeći trend. Masakr u prostorijama satiričnog nedeljnika naizgled je označio podbačaj francuskog, univerzalističkog modela integracije azilanata, dok je Angela Merkel još pre pet godina proklamovala da je i multikulturalistički model propao. Priliv izbeglica u uslovima kada se i mnogi starosedeoci osećaju isključeno zbog besparice izazvane ekonomskom krizom primoraće Evropu da pod još većim pritiskom razmišlja o tome kako ubuduće uklapati pridošlice u društva već podeljena podozrenjem između bogatih i siromašnih građana, u evropsku zajednicu rascepljenu na zemlje koje se dobro nose s krizom i one čije su privrede potonule u teško izlečivu recesiju, u politički sistem koji, vukući svako na svoju stranu, rastržu briselska tehnokratija i nacionalističke struje.

Otklizavanje Švedske udesno naročito je simptomatično za predviđanje toga kako će priliv migranata uticati na političku scenu Evrope. Skandinavija je, zahvaljujući blagostanju, izdašnim socijalnim programima i liberalno nastrojenom stanovništvu, region koji odavno važi za obećanu zemlju za azilante. U poslednjih desetak godina, međutim, Stokholm je u tom regionu bio jedini koji je odolevao jačanju desnice, dok danas antiimigraciona i antievropska Unija švedskih demokrata, u kojoj ocenjuju i da je u zemlji „previše prosjaka iz Istočne Evrope”, uživa veću popularnost od svih švedskih stranaka.

Danska Liberalna partija, umereno desničarske orijentacije, koja je u junu kao stožer vlade smenila centrističko-levičarsku koaliciju, iako je imala manje glasova od krajnje desničarske Narodne partije, već je prepolovila sume koje država plaća azilantima kao pomoć. Kako bi bila sigurna da će ta poruka biti razglašena, nova danska vlada je u libanskim novinama platila oglas u kojem upozorava izbeglice da im se više ne isplati da računaju na velikodušnost Kopenhagena. I Norveška preduzima sve što može kako ne bi morala da ukaže gostoprimstvo migrantima: svima koji bi im pomogli da uđu u tu zemlju preko granice s Rusijom zapretila je optužnicama za trgovinu ljudima.

Ako liberalna i bogata Skandinavija stavlja do znanja da joj je azilanata i jedinstvene evropske politike preko glave, pitanje je kako će se s prilivom izbeglica nositi ostatak kontinenta, koji nema naftu da ga spasava od ekonomske krize. Tu je indikativan slučaj nekad imućne Italije: ona nikako da se do kraja iščupa iz finansijskih poteškoća a migranti su u nju počeli masovno da pristižu pre nego što je većina Evropljana uopšte primetila da je masovni egzodus stigao do južnih granica njihove zajednice. Početkom godine istraživanja javnog mnjenja su pokazala da bi više od trećine Italijana glasalo za ekstremno desničarsku Severnu ligu, koja plaši građane kako je na delu vojna i kulturna okupacija Zapada i da bi tolerantan odgovor na to bio ravan samoubistvu. Čak 60 odsto Italijana u januaru je smatralo da je islam opasna religija.

Sve to možda deluje kao još daleka opasnost u poređenju s neskrivenom bezosećajnošću onih koje su istočni Evropljani već izabrali da vode njihove države. Ali, te zemlje su i pre ekonomske krize bile siromašnije od onih sa zapada kontinenta, te u njima neminovno ima i više građana koji će osećati, ako već sada ne misle tako, da njihove vlade i Brisel prvo treba da se postaraju za „svoje”, pa tek onda za došljake. Uskraćenost bi barem jedan deo istoka Evrope, Balkan, koji je do sada prednjačio po broju azilanata, mogao osetiti i kada na snagu u Nemačkoj stupe pooštreni kriterijumi za odobravanje boravka i državljanstva ljudima iz tog regiona.

Za Berlin je to poštena mera, jer mora ostaviti mesta za 800.000 azilanata iz Azije i Afrike, koliko očekuje samo ove godine, za one koji se sklanjaju pred ratom, te im je pribežište potrebnije nego bivšim Jugoslovenima koji se spasavaju od siromaštva. Ali, u očima Balkanaca to bi moglo postati samo još jedan dokaz za staro ubeđenje da ih Evropa večito gura na stranu. Nije slučajno Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta i Poljak, upozorio da bi zbog migranata moglo doći do opasnog rascepa između istočne i zapadne Evrope. Berlin bi prvi trebalo to da shvati, jer dobro zna koliko se muči da bivšu Istočnu Nemačku, ekonomski i dalje zaostalu, zaista integriše u objedinjenu državu i suzbije ekstremno desničarske, ksenofobne pokrete iz tog dela zemlje, koji se hrane siromaštvom.

Ali, Merkelovu bi moralo da brine i koliko će je dugo bogatije zapadne prestonice iz briselske porodice podržavati u njenom stavu „izbegličke majke”. Holandska konzervativna vlada vidno je nevoljna da primi izbeglice i zamalo se raspala zbog unutrašnjih sukoba oko tog pitanja. Krajnji desničar koji visokim rejtinzima već dugo preti da će zgrabiti vlast u Holandiji, Gert Vilders iz Partije za slobodu, migrante vidi isključivo kao „islamsku invaziju”. U Francuskoj se Merkelova suočava s ojačalom desnicom u liku Nacionalnog fronta, čija predsednica Marin le Pen poručuje kako Nemačka, koja pokušava da vlada francuskom privredom, otvara vrata izbeglicama samo da bi ih eksploatisala kao jeftinu radnu snagu. Britanski premijer Dejvid Kameron dobio je proletošnje izbore i na obećanju da će broj migranata koje ostrvo godišnje prihvata srezati na 100.000, trećinu sadašnjeg proseka, pa je i sada jedva nateran da se obaveže da će primiti ne više od 20.000 ljudi koji beže iz Azije i Afrike. Zbog zabrinutosti oko migranata, u Ujedinjenom Kraljevstvu je prvi put više onih koji bi glasali za izlazak iz EU nego onih koji su za ostanak.

Već se iznose i računice prema kojima Nemačkoj, čija privreda ne posustaje ni pred krizom, odgovara prijem azilanata jer može stvoriti dovoljno radnih mesta, dok će joj ljudi, budući da je zahvaćena „belom kugom”, sve više nedostajati. Premda su takve kalkulacije uvek nategnute i nepouzdane, pošto ekonomija zavisi od mnogo više nepoznatih nego što ih je sadržano u toj jednačini, na toj pretpostavci će antievropski političari gotovo neizostavno graditi optužbe da je Merkelova saosećajna prema izbeglicama na tuđ račun, na trošak cele Evrope i u korist sopstvene zemlje. Slični navodi postali su deo evroskeptičnog arsenala već tokom krize grčkog duga.

Nemačka kancelarka u svom odnosu prema migrantima, konačno, ima opoziciju i kod kuće. Mnogo manje saosećanja od nje pokazali su njeni koalicioni partneri a i unutar stranke Merkelove, makar ranije, bilo je sličnih glasova. Napada na skloništa za azilante u Nemačkoj ove godine zabeleženo je više od dve stotine. Marševi antiimigrantskog pokreta Pegida su presahli, ali svi oni Nemci koju su na njih dolazili teško da će sada, kad su više nego ikada suočeni sa svojim strahom, promeniti mišljenje. Pre će biti da će se sve više Nemaca slagati s onom petinom svojih zemljaka koji su početkom godine, prema istraživanju lista „Handelsblat”, verovali da se muslimani koji žive pored njih ne trude dovoljno da se integrišu u društvo.

Uostalom, nabrajati pojedinačne zemlje kako bi se ispitalo jača li desnica gotovo da je izlišno. U maju prošle godine desničarske partije ostvarile su svoj najbolji rezultat u istoriji na izborima za Evropski parlament. Taj sentiment teško da će nestati, uprkos trenutnoj naklonosti prema migrantima, podstaknutoj surovim prizorima iz Mađarske i kolebanjem Brisela, koji se trgnuo tek kad je – posle objavljivanja fotografije malog Ajlana Kurdija kojeg su talasi i beživotnog vratili na tursku obalu, odakle je pokušavao da se domogne Grčke – njegovo oklevanje da pomogne izbeglicama postalo skandalozno.

Ironija je što, kao što ksenofobi dolazak migranata prikazuju kao „najezdu stranog elementa” i „ubacivanje spavača Islamske države”, bujanje evropske desnice u proteklih nekoliko godina liberali i levičari takođe delimično doživljaju kao svojevrsnu stranu najezdu, jer se nalaze dokazi o tome da neke antibriselske stranke finansira Rusija, želeći da rasturi Evropsku uniju. Establišment EU se i prema grčkoj vladi, kad je pokušala da preispita suštinu njegove ekonomske politike, ponašao bezmalo kao prema levičarskim teroristima koje treba sapeti pre nego što ideološkom sabotažom zaraze ostale države i podbune mase širom kontinenta. Evropa trenutno ne uspeva da se integriše sama sa sobom i toga bi trebalo da se plaši više nego pridošlica, koje, u svojoj nesreći, samo služe Evropljanima kao izgovor za dalje unutrašnje obračune.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.