Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da uče jezik i ne slušaju ekstremiste

Виктор Орбан (Фото Бета)

U Mađarskoj je tokom pretprošle noći dvadesetak autobusa prebacilo izbeglice iz sabirnog u prihvatne centre, a autobusi sa juče ukrcanim izbeglicama nisu krenuli, jer su prihvatni centri prebukirani i čeka se da se za njih oslobode mesta, javila je državna televizija M1.

Njihov reporter sa lica mesta je izvestio da je naglo porastao broj dolazaka izbeglica iz pravca Srbije, kako autobusima, tako i taksi i putničkim vozilima.

Samo u toku jednog dana na teritoriji Mađarske registrovana su 3.023 ilegalna prelaska granice, protiv 13 osoba je pokrenut postupak zbog krijumčarenja ljudi, a protiv dve zbog falsifikovanja isprava, saopštila je juče Policija Mađarske.

Najviše izbeglica registrovano je na teritoriji pogranične Županije Čongrad – 2.818 u 50 grupa, uključujući i 732 deteta, a najviše njih registrovano je u okolini mesta Reske.

Izbeglice pristižu a Komisija za izbeglice Ujedinjenih nacija procenjuje da će ih u Evropu do kraja godine doći još milion.

Trenutno se u Mađarskoj nalazi oko 150.000 izbeglica, a mađarski premijer Viktor Orban najavio je da od 15. septembra izbeglicama više neće dozvoliti ulazak na teritoriju Mađarske.

„Imamo plan koji ću predstaviti liderima Evropske unije na sledećem sastanku. Planom predviđamo veliku finansijsku pomoć zemljama u susedstvu Sirije”, kao što su Turska, Liban i Jordan, izjavio je Orban u intervjuu za „Bild”.

Upitan da li bi primio jednu izbegličku porodicu, Orban je odgovorio: „Da, ukoliko migranti to ne bi shvatili kao ohrabrenje da dođu u Evropu. To ne bi bilo preporučljivo u ovom trenutku”.

Pošto za dva dana u Mađarskoj stupaju na snagu veoma oštre kazne za ilegalan prelazak granice, Orban je kazao da će južna granica Mađarske sa Srbijom biti zatvorena visokom ogradom i dodao da, pošto to bude učinjeno, izbeglice treba da budu vraćene „odakle su došle”.

„Ti migranti ne dolaze kod nas iz ratnih zona već iz kampova u državama koje su susedi Sirije, poput Libana, Jordana i Turske. Tamo su bili bezbedni”, naveo je Orban.

Prema njegovim rečima, ljudi ne dolaze u Evropu kako bi živeli bezbedno, već zato što žele „nemački ili možda švedski život”. „Uslovi života u Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Mađarskoj i Austriji, nisu dovoljno dobri za njih”, poručio je Orban.

Oni odbijaju da sarađuju s mađarskim vlastima i digli su ustanak, kaže Orban.

„Zauzeli su železničke stanice, odbijaju da sarađuju s lokalnim vlastima, ne idu na mesta određena za obezbeđivanje medicinske pomoći, hrane i pića. Oni su praktično ustali protiv pravnog poretka Mađarske”, pravda najavljene mere Orban.

Stavovima mađarskog prvog čoveka opet se usprotivio austrijski kancelar Verner Fajman. On je kritikovao politiku Orbana u vezi s izbegličkom krizom, ističući da je neodgovorno reći da svi ti ljudi dolaze iz ekonomskih razloga.

Fajman je za nemački nedeljnik „Špigl” rekao da Austrija, Nemačka i Švedska priznaju da se među migrantima nalaze ratne izbeglice i brane pravo na azil. „Orban postupa neodgovorno kada kaže da je svako od njih ekonomska izbeglica”, naveo je Fajman. „Stavljanje izbeglica u vozove u verovanju da oni odlaze negde gde je totalno drugačije budi sećanja na najmračnija vremena našeg kontinenta”, poručio je Fajman, aludirajući na Holokaust, preneo je AP.

Austrija i Nemačka su u zategnutim odnosima s Orbanom, koji odbacuje predložene kvote za preraspodelu izbeglica unutar Evropske unije.

Saudijska Arabija, koju su mnogi optuživali da je zatvorena za izbeglice, juče je saopštila da je preuzela 2,5 miliona Sirijaca od početka konflikta i to je njen prvi zvanični odgovor na sugestije da ta bogata zalivska zemlja može više pažnje da posveti stradanju sirijskih izbeglica. Kraljevstvo preuzete ne tretira kao izbeglice i ne smešta ih u kampove, „da bi se osigurali njihovo dostojanstvo i bezbednost”, rekao je neimenovani vladin predstavnik, a prenosi AP.

On navodi da se oni mogu slobodno da se kreću po zemlji, a nekoliko stotina hiljada koji su odlučili da ostanu, dobili su državljanstvo, mogućnost da se zaposle, školuju i dobiju besplatnu medicinsku negu.

Nešto slično obećava i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je juče pozvala žene izbeglice koje stižu u njenu zemlju da nauče nemački jezik i uspostave nove kontakte.

Merkelova je u svojoj nedeljnoj video-poruci rekla da su žene koje stižu u Evropu „često doživele strašne stvari i traumatizovane su”.

Ona je dodala da, pored napora da se to prebrodi, „samo mogu da savetujem te žene da nauče nemački jezik”.

Merkelova je navela da takođe savetuje žene da „jednostavno stupaju u kontakt sa ljudima, ne samo da se zatvore i samo žive i rade u zajednici koju poznaju, već da pokušaju malo i da izađu iz tog kruga”.

Nemačka obaveštajna služba je opreznija od pomirljive i savetodavne „izbegličke majke” Angele i upozorava da islamski ekstremisti pokušavaju da sprovedu regrutovanje među sve većim brojem pristiglih u Nemačku. Oni pokušavaju da priđu mladim izbeglicama bez pratnje koje dolaze u našu zemlju bez svojih porodica, posebno tražeći kontakte i podršku”, rekao je portparol obaveštajne službe južne nemačke savezne države Bavarske za lokalnu novinsku agenciju DPA.

Njima se prilazi oko centara za prihvat izbeglica, kao i na železničkoj stanici u Minhenu, gde mnoge izbeglice stižu iz Mađarske i Austrije u poslednjih nekoliko dana. „Islamski ekstremisti hoće da iskoriste nesigurnost i nevolju izbeglica”, naveo je on.

---------------------------------------------------------------------------

Četvoro dece nestalo posle brodoloma

Atina – Pet izbeglica, uključujući četvoro dece, nestalo je pošto se jedan brod prevrnuo kod grčkog ostrva Samos na Egejskom moru, javila je juče grčka agencija ANA. Lučka policija tog ostrva, koje se nalazi blizu Turske, saopštila je da je spasla 24 izbeglice koje su bile u brodu i da traga za još pet osoba.

Nesreća se dogodila nedelju dana posle smrti sirijskog dečaka Ajlana Kurdija, čija je fotografija kako leži mrtav na plaži u Turskoj obišla ceo svet.

Od početka godine više od 230.000 izbeglica došlo je u Grčku preko Sredozemnog mora.

Rasuti po regionu

Podsetimo, više od četiri miliona Sirijaca, odnosno šestina ukupne populacije, izbeglo je iz ratom pogođene Sirije. Samo preko turske granice ove godine je prešlo oko milion izbeglica. Turska je država koja je prihvatila ubedljivo najveći broj izbeglih Sirijaca, čak njih 1,8 miliona. Još 7,6 miliona Sirijaca prinudno je napustilo svoje domove i oni su na teritoriji Sirije kao unutrašnje raseljena lica. Oko 1,2 miliona Sirijaca nalaze se u Libanu, 630.000 u Jordanu, 250.000 u Iraku, 132.000 u Egiptu, a 24.000 u drugim zemljama severa Afrike. 

Pristižu u Nemačku

Nemačka prihvata više izbeglica nego bilo koja druga zemlja u Evropi a, kako se očekuje, u nju će do kraja godine ući najmanje 800.000 ljudi. Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je juče da je prihvatanje desetina hiljada izbeglica okupljenih u Mađarskoj dobra odluka Nemačke, odgovorivši na kritike svojih konzervativnih saveznika.

Lider bavarske stranke CSU Herst Zihofer rekao je za nedeljnik „Špigl” da je ta odluka „greška koja će okupirati Nemačku još dugo” i da „ne vidi mogućnost da se boca ponovo zapuši”.

Merkelova je, međutim, ocenila da je odluka doneta u vanrednoj situaciji i da je ispravna. Ona nije direktno pomenula Zihofera, dodajući da će Nemačka raditi ispravno prema svojim odgovornostima, kako bi pomogla onima kojima je pomoć potrebna.

U Minhenu su juče, do kraja dana očekivali 10.000 izbeglica. U ovom gradu ponestaje slobodnih soba za pridošlice, prenosi AP, a vlasti severnog regiona Donja Saksonija saopštile da nameravaju da vozove iz Austrije usmeravaju u grad Bad Falingbostel, a zatim raspoređuju izbeglice širom severne Nemačke.

Konzul suspendovan jer je prodavao brodove izbeglicama

Šef francuske diplomatije Loran Fabijus suspendovao je počasnog konzula te zemlje u Turskoj jer je prodavao brodove izbeglicama. Odluka je usledila pošto je na televiziji objavljen prilog u kojem jedan muškarac trguje opremom za jedrenje u turskom letovalištu Bodrum. Ispred prodavnice je istaknuta francuska zastava, a muškarac je identifikovan kao počasni konzul Francuske, preneo je AFP.  

---------------------------------------------------------------------------

Najnegativniji stav o muslimanima u Italiji

Slučajno ili ne, od šest velikih članica Evropske unije, najnegativniji stav o muslimanima imaju u onoj zemlji do koje su migranti masovno počeli da pristižu pre nego do ostalih: u Italiji. Čak 61 procenat Italijana, prema ispitivanju koje je proletos sproveo vašingtonski institut za istraživanje javnog mnjenja „Pju”, ima nepovoljno mišljenje o muslimanima.

Jedva je nešto bolje raspoloženje u Poljskoj, gde 56 odsto građana nema pozitivan odnos prema pripadnicima te vere. Antiislamski sentimenti su i dalje snažni i u Španiji, gde se 42 procenta žitelja izrazilo loše o muslimanima.

I u Francuskoj i u Nemačkoj po 24 odsto stanovnika tih zemalja ima nešto protiv muslimana. Na začelju liste koju je sačinio „Pju” nalaze se Britanci: 19 procenata ostrvljana ima loš stav prema muslimanima. V. V.

---------------------------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Iako je ona mađarska snimateljka desničar, azilantima je podmetala levu nogu.

• Ne vlada Evropom Angela, već ksenofobija.

• Ovi azilanti bolje prolaze od naših izbeglica. Njih ne gađaju avioni.

• Pa i Amerikanci su tamo došli kao izbeglice iz Engleske, Irske, Holandije...

• Nadmeni Englezi plaše se katastrofe, da im izbeglice ne pogaze travnjake, negovane vekovima.

• Nisu sve evropske patriote desničari. Neki imaju srce.

• Istorija se ponavlja: „varvari” će osvojiti ovo Rimsko carstvo zvano EU.

• Ako je ovo sudar civilizacija, Srbija pripada onoj boljoj polovini.

Dragutin Minić Karlo

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.