Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otpor prema izbeglicama – specijalitet „civilne desnice”

Београдска добродошлица: волонтери деле храну (Фото Танјуг)

„Mađarska postavlja TV snimatelje duž granice sa Srbijom” glasi naslov na satiričnom sajtu „Njuz net”, objavljen istog dana kad je svet obišla slika policajca Redžepa Arifija iz Preševa kako u naručju drži sirijskog dečaka.

Dan kasnije, premijer Vučić je izjavio da su primeri srpskog policajca i mađarske reporterke – lice i naličje Evrope.

Ipak, da nije sve crno-belo svedoči da i kod naših severnih suseda postoje pojedini glasovi, mahom iz NVO sektora, koji se zalažu za humaniji tretman izbeglica u toj zemlji. S druge strane, pojedini predstavnici desnice u Srbiji istupaju sa zalaganjima za zauzdavanje talasa migracija na različite načine – od njihovog „prosleđivanja” u Hrvatsku do zidanja replike Orbanove ograde na granicama Srbije.

Ipak, prema mišljenjima analitičara, stavovi ovdašnjih desničarskih stranaka ne predstavljaju ekstremizam. Štaviše, prema mišljenju sociologa Zorana Stojiljkovića, stanje kod nas je u pogledu bujanja desničarske retorike u pojedinim aspektima bolje nego u EU.

– Za razliku od brojnih evropskih skupština, stranke desnice u Srbiji su vanparlamentarne i nisu ekstremističke jer se ne zalažu za direktnu primenu nasilja nad marginalnim grupama i njihovo isključivanje iz socijalne i političke zajednice. Stoga, ekstremizam ostaje ekskluzivitet „civilne desnice” van stranaka, poput „Obraza” i navijačkih skupina. Desnica danas ima uticaj ne samo u kolevkama demokratije poput Velike Britanije i Francuske, već i u njenom svojevrsnom „rimejku” u Nemačkoj a prodire čak u zemlje kao što je Norveška, gde takvo ludilo nikad nije postojalo – objašnjava Stojiljković.

Za odsustvo ekstremizma prema migrantima u srpskoj javnosti, prema mišljenju istoričara i predsednika Naprednog kluba Čedomira Antića, postoje tri razloga.

– Prvi razlog je to što su i Srbi bili veliki prognanici i bilo bi krajnje nehumano i nelogično da smo mi protiv njih. Drugo, priliv izbeglica i migranata nije toliki pritisak na srpsku ekonomiju jer mali broj njih želi da ostane ovde. I treće, srpska elita je mahom ujedinjena u pozitivnom odnosu prema pridošlicama. Da je podeljena, i narod bi verovatno bio – navodi Antić.

Upravo ta podela na levicu i desnicu po pitanju migranata, dodaje on, na delu je u EU. U Mađarskoj na primer, uprkos čvrstom Orbanovom stavu, bivši premijer, socijalista Žurčanji, primio je izbegličku porodicu u svoju kuću.

– Primeri policajca iz Preševa i snimateljke iz Mađarske su posledice ne samo ličnog stava nego i stava države. Recimo, snimateljka koja je saplela izbeglicu jeste uradila nedopustivu stvar, ali je ona iz njenog ugla pomagala policiji. U Srbiji je stav drugačiji i to je dobro – ističe Antić, primećujući da zemlje koje okupljaju 700 miliona stanovnika prave neverovatan problem oko 250.000 ili potencijalno milion izbeglica, a Srbija, koja je preživela rat, sankcije, odliv stanovništva i još štošta ga ne pravi.

Među stavovima srpskih desničarskih stranaka, ipak, postoje nijanse. Nenad Popović, lider SNP-a, otvoreno se zalaže za izgradnju zida na granici Srbije s Makedonijom, tvrdeći da Orban za svoju ogradu ima prećutnu podršku Brisela i Merkelove. Radikali smatraju da izbeglice treba preusmeriti u Hrvatsku ili pohapsiti kao vojne begunce. Dveri tvrde da nisu protiv migranata, već se suprotstavljaju težnji EU da od Srbije napravi „najveći azilantski centar u Evropi” i domaćoj vlasti koja „želi da Srbiju naseli imigrantima”. DSS, čini se, više koristi tematiku izbeglica za kritiku EU nego za udaranje packi srpskoj vlasti.

Nijedan od tih stavova ne predstavlja ekstremizam, smatra Zoran Stojiljković.

– DSS je stranka salonskog, građanskog nacionalizma nesklona radikalizaciji i oni su najsličniji grupaciji demohrišćanskih stranaka kojoj su i pripadali. Dveri su na tragu nacionalnih konzervativaca u evropskom parlamentu odnosno grupacije evrokonzervativaca poput Najdžela Farela u Britaniji ili Marin le Pen. Radikali su na nacionalističkoj desnici, ali oni sa migrantima mahom poentiraju na regionalne teme. To je onaj najširi plan koji kaže: neka idu tamo gde ima prostora za njih ili kod „boljih Evropejaca” poput Hrvata. A SNP imitira evropske nacionaliste klasičnog profila s naglašenom temom odbrane nacionalnog interesa, poput Orbana – sumira Stojiljković.

Upravo će SNP verovatno najviše potencirati temu migranata i u eventualnoj predizbornoj kampanji, smatra Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

– Lider SNP-a Nenad Popović pokušava da napravi specifičnu razliku u odnosu na konkurenciju s desnice jer je relativno nedavno formirao stranku.

Iz ugla birača kojima se obraća, njegova argumentacija ima logiku jer postavlja pitanje zašto Srbija, koja nije u EU, radi nešto što ne rade ni njene članice. Ipak, njegov stav da EU prećutno podržava Orbana ne stoji, jer je samo u Minhen ušlo 35.000 migranata za proteklih nekoliko dana – pojašnjava Klačar.

Čini se da su blizu SNP-ove retorike ideje i Dveri, dodaje on, dok za DSS tema migranata ne bi trebalo da bude među glavnim adutima. Kod radikala, posezanje za izbeglicama će zavisiti od procene Vojislava Šešelja u trenutku raspisivanja izbora, ali i njegove pozicije u momentu kampanje. Pri tom, Klačar misli na njegovo zdravstveno stanje i nerešenu priču s Hagom.

S druge strane, ni to što prema pojedinim istraživanjima i do 76 odsto ispitanika ima pozitivan stav prema izbeglicama, ne bi trebalo da poveća glasove vladajućim strankama.

– Migranti prolaze kroz relativno mali broj gradova i imaju kontakt s relativno malim brojem ljudi, pa bi na izborno opredeljenje ta tema mogla da utiče prevashodno na građane mesta poput Preševa i Kanjiže. Ali, ne očekujem prelivanje osetne količine glasova na stranu vladajućih stranaka zbog teme migranata, koja je ipak važnija za manje stranke desnice – navodi Klačar.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.