Pismo premijeru Mađarske

Poštovani Viktore Mihalju,

Dok završavate svoju grotesknu ogradu da zaštiti vas i vašu naciju od izbeglica i dok sledite populistički način zadržavanja moći, budući da rejting vaše koalicije opada, pitam se da li ste ikada razgovarali s vašim protestantskim ocem i katoličkom majkom ili njihovim prijateljima koji su proživeli Mađarsku revoluciju koja se desila svega sedam godina pre nego što rođeni.

Dozvolite mi da vas podsetim, rečima UNHCR-a:

„Kako je 23. oktobar odmicao, desetine hiljada ljudi su se slile na ulice – i početne demonstracije su se veoma brzo preokrenule u nešto sasvim drugačije: u potpuni revolt protiv režima i njegovih sovjetskih gospodara.

Dvanaest dana kasnije, četvrtog novembra, sovjetski tenkovi su se dokotrljali u Budimpeštu. Grad je podneo dane teškog bombardovanja i uličnih borbi i hiljade Mađara su svakog dana bežale u susednu Austriju. Pre nego što je granica potpuno zapečaćena, oko 180.000 mađarskih izbeglica su se probile do Austrije i 20.000 se zaputilo južno, u Jugoslaviju.

Svega nekoliko dana od početka egzodusa, neverovatna operacija je pokrenuta u Austriji, ne samo da se izbeglice zbrinu, nego i da se izmeste iz zemlje gotovo onoliko brzo koliko su dolazile. Na kraju, njih 180.000 je iz Austrije i Jugoslavije preseljeno u ukupno 37 zemalja – prvih 100.000 za manje od deset nedelja. Austrijanci, agencije za pomoć i zemlje koje su primile izbeglice zaista su se iskazale na izuzetan način.

Viktore Mihalju, niste bili tamo. Proveli ste veći deo mladosti u nekoliko sela u prelepoj regiji između Dunava i jezera Balaton. Nesumnjivo, kada ste imali petnaest godina i bili sekretar organizacije komunističke omladine u vašoj školi nije se mnogo razgovaralo o revoluciji. Ali, šta s četiri meseca tokom kojih ste bili na stipendiji Soroševe fondacije u Pembrok koledžu na Oksfordu? Oh, i usput, u slučaju da ste zaboravili, Soroševoj fondaciji je cilj da „izgradi žive i tolerantne demokratije čije vlade polažu račune građanima” i, naravno, i Džordž je mađarska izbeglica, pristigao je u Englesku 1947. godine i potom otišao u Sjedinjene Države.

Premijeru, sada je potpuno jasno da je pod znatnim pritiskom vaša vlada podbacila. Ono što vam neće biti oprošteno jeste nehumanost u vašim rečima i delima u prethodnih nekoliko nedelja. Ubuduće, kad god se na internetu bude tražilo vaše ime, pojavljivaće se slike izbeglica kako mole za vodu i sklonište dok ih maltretiraju policijski psi i kako golim rukama nastoje da se provuku kroz bodljikavu ogradu. I vaše reči će iskočiti. „Mislim da imamo pravo da odlučimo kako ne želimo mnoštvo muslimana u našoj zemlji”. Ova dela i reči biće vaša zaostavština: vaše ranije reči „Moja vlada veruje u ljudsko dostojanstvo” biće zaboravljene.

Bivši pomoćnik generalnog sekretara UN