Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je vreme da odbacimo reč „migrant”

Будимпешта: избеглице моле за помоћ (Фото Танјуг)

Čitajući neki britanski tabloid, možete da se zapitate da li je Evropa 2015. ponovo u opasnosti da je osvoji Mongolsko carstvo.

Kontinent je pod „opsadom”, navode novine, suočen s „invazijom” „horde”. Delovi Evrope su postali kao „ratna zona”, kažu, dok stranci „pljačkaši” opsedaju granice. Realnost je, naravno, da nema vojske na kapijama. Migranti koji zadaju Evropi takve brige ne stižu ratnim brodovima. Većina dolazi čamcima trgovaca ljudima, ako uopšte stignu.

Nije teško videti da jezik može da ima opasan uticaj na diskurs oko migranata.

„Reči koje prenose prenaglašeno osećanje pretnje mogu da podstaknu antimigrantsko raspoloženje i atmosferu netolerancije i ksenofobije”, rekao je nedavno Aleksandar Bets, direktor Centra za studije o izbeglicama na Univerzitetu Oksford.

Kritička analiza uvredljivih reči korišćenih za opisivanje migranata vrlo je mudra, ali neki su otišli još dalje. Prošle nedelje, Al Džazira na engleskom je objavila da za razliku od drugih vodećih novinskih organizacija neće više da koristi reč „migrant”.

„Zajednički pojam migrant više ne odgovara svrsi kada se opisuju užasi koji se odvijaju u Mediteranu”, objasnio je u svom blogu Beri Maloun, onlajn urednik Al Džazire na engleskom. „Od definicije iz rečnika, ona je evoluirala u sredstvo dehumanizacije i distanciranja, grubu uvredu”, dodaje.

Umesto toga, Maloun je napisao, njegova organizacija koristiće termin „izbeglica” za one koji prelaze Mediteran. „Migrant je reč koja oduzima glas tim napaćenim ljudima”, zaključio je Maloun. „Ako kažemo izbeglice, to će biti makar pokušaj da im ga bar malo vratimo.”

Malounov blog je pogodio pravo u centar. U vreme pisanja ovog teksta, bio je najčitaniji članak na engleskoj Al Džaziri i više od 50.000 ljudi ga je lajkovalo na Fejsbuku. Letimičan pogled na komentare govori da su reakcije uglavnom pozitivne. Maloun je ispričao da mu je urednik jednog velikog lista rekao da je promenio terminologiju na naslovnoj strani pošto je pročitao njegovu priču.

Ali, zašto je tako loše biti „migrant”? U teoriji, to bi trebalo da bude prilično neutralan termin. Za potrebe statistike, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj opisuje „međunarodnog migranta” kao nekog ko je bio van svoje zemlje rođenja ili državljanstva najmanje dve godine. Po definiciji koju koriste Ujedinjene nacije, to može da bude „svako lice koje živi privremeno ili trajno u zemlji u kojoj nije rođeno, i steklo je neke značajne društvene veze u toj zemlji”.

Po ovim definicijama, čini se da „migrant” može da se odnosi na svakog ko živi u inostranstvu duži period – američki bankar koji živi u Londonu smatraće se za migranata, na primer. Međutim, lako je videti negativne konotacije koje je ova reč dobila u poslednje vreme u Evropi.

Kejti Hopkins, kontroverzna britanska spisateljica i javna ličnost, uporedila je migrante s „bubašvabama” u kolumni u listu „San”. Kako je u jednom tvitu napisao  Daniel Triling, urednik „Novog humanista”, „u nekim krugovima, reč ’migrant’ je promenila značenje od ’osobe koja migrira’, u ’nije čovek’”.

Deo problema može da bude to što se na međunarodnom nivou razlikuju definicije ko jeste, a koji nije migrant. Pogledajte ovu koja se koristi u rečniku Instituta za migracije:

„Pojam migrant obično pokriva sve slučajeve u kojima je osoba slobodno donela odluku da se odseli iz razloga ’lične pogodnosti’ i bez intervencije spoljnog prinudnog faktora; dakle odnosi se na osobe i članove porodice koji se sele u drugu zemlju ili regiju da bi poboljšali svoj materijalni ili socijalni položaj i popravili izglede za sebe ili svoju porodicu”.

Ova definicija u jasnoj je suprotnosti s Konvencijom o izbeglicama iz 1951, koja definiše izbeglice kao nekoga ko se:

„... zbog osnovanog straha od progona na osnovu rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili zbog političkog mišljenja nalazi izvan zemlje svog državljanstva i nije u stanju ili zbog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te zemlje”. Jednostavno rečeno, ove definicije kažu da migrant donosi odluku da ode, dok je izbeglica primoran da ode.

Ovo nije samo semantika. Zakoni diktiraju da evropske zemlje moraju tretirati nekoga ko beži od progona drugačije nego nekoga ko je napravio izbor da se preseli iz ekonomskih razloga. Na primer, dok Nemačka prihvata pohvalno veliki broj izbeglica iz Sirije, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mazier nedavno je izjavio da je „neprihvatljivo” da je 40 odsto od ukupnog broja zahteva za azil došlo iz balkanskih zemalja u kojima nije bilo sukoba. Ovi ljudi će biti deportovani, rekao je De Mazier – i moraće da plate troškove sopstvene deportacije.

Neki kažu da potez Al Džazire bolje odslikava trenutnu krizu u Evropi, gde velika većina onih koji stižu beže od sukoba poput onih u Siriji ili Iraku ili od represivnih režima kao što je u Eritreji. „Veoma je važno da shvatimo da su sadašnji izazovi u Evropi i globalno uglavnom rezultat kretanja izbeglica, a ne samo ’kriza migranata’, kako implicira većina političara i medija”, objašnjava Bets s Univerziteta u Oksfordu.

Drugi, međutim, brinu da, iako su u osnovi poteza Al Džazire dobre namere, takođe postoji rizik da pojednostavi krizu još više.

„Kao što je netačno pretpostaviti da čamcima stižu samo ekonomski migranti, takođe ne treba pretpostaviti da su svi izbeglice”, kaže Bil Frelik, direktor programa za izbeglička prava u Hjuman rajts voču, naglašavajući da siromaštvo nije dovoljno da bi se neko kvalifikovao kao izbeglica.

Džudit Vonberg, pišući za Mrežu za prava migranata, ima jedan od najjačih argumenata protiv odluke Al Džazire:

„Odbacujući termin ’migrant’ i koristeći umesto njega ’izbeglice’ kao sredstvo za buđenje empatije i saosećanja, Al Džazira daje kredibilitet uskogrudim glasovima koje nam govore da migranti nisu dostojni našeg saosećanja”, piše Vonberg. Umesto toga, Vonberg tvrdi da treba ponovo prihvatiti reč „migrant” kao korektan i neutralan opis ljudi koji prelaze granice.

To je možda lakše reći nego učiniti. Jezik se vremenom menja i to na način koji je obično izvan kontrole bilo koje grupe. Maloun kaže da će se Al Džazira rado vratiti na reč „migranti” ako oseti da su negativne konotacije otklonjene, ali mu je teško da zamisli da će to da se ostvari. „U idealnom svetu, možda ni reč ’izbeglica’ ni ’migrant’ ne bi bila korišćena ni izvitoperena. I možda bismo svi bili samo ljudi. Nažalost, nismo još stigli dotle.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.