Petak, 23.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Legalizacija ili rušenje

Samo uz dva papira, koji će koštati oko 9.000 i taksu od 3.000 dinara, moći će da se ozakoni porodična kuća do 100 kvadrata za najviše 143 dana, jer se država odrekla svih ostalih taksi i naknada, koje je do sada ubirala od legalizacije. Ali više neće moći da se bira, jer će inspektori u narednih šest meseci popisati sve nelegalne objekte, tako da preostaju samo dve opcije – legalizacija ili rušenje.

Ovo je predviđeno novim zakonom o ozakonjenju nelegalne gradnje, koji će biti usvojen do kraja oktobra najavila je juče Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, naglasivši da je legalizacija javni interes i da Srbija konačno mora da uredi svojinsku evidenciju kako bi znala sa čime raspolaže

– Želimo da uvedemo red u građevinarstvo i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju – rekla je Mihajlovićeva na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Ona je rekla da će zakon odmah po usvajanju u Skupštini stupiti na snagu i da će obuhvatiti oko 1,4 miliona nelegalnih objekata, od čega je polovina već od ranije u postupku legalizacije.

– Neće više biti novih zakona o legalizaciji niti produžetka rokova – rekla je ona i dodala da će moći da se ozakone objekti izgrađeni do početka primene zakona, što će se utvrđivati i na osnovu ortografskih snimaka.

Na pitanje novinara da li postoji opasnost da Ustavni sud ospori ovaj zakon s obzirom na to da je 2013. poništen deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, jer, kako je smatrao Ustavni sud, da bespravni graditelji ne bi trebalo da imaju povlastice u odnosu na legalne. Aleksandra Damljanović, državna sekretarka, odgovorila je da se ovog puta radi o ozakonjenju i da je u pitanju javni interes, te u tom smislu ne očekuje probleme.

Građani koji su podneli zahtev za legalizaciju, dobiće ozakonjenje objekta uz plaćanje takse, dok oni koji to nisu uradili, treba da podnesu izveštaj o zatečenom stanju objekta, dokaz o pravu svojine i plate taksu.

Kod objekata s nerešenim pravom svojine na zemljištu primenjivaće se važeća zakonska rešenja, koja obuhvataju i na primer, otkup zemljišta u javnoj svojini direktnom pogodbom.

Vlasnici će imati rok 30 do 90 dana zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa da dostave dokaz o odgovarajućem pravu, za izveštaj o zatečenom stanju 30 dana, dokaz o plaćenoj taksi za „ozakonjenje” 15 dana i za izdavanje rešenja o ozakonjenju osam dana.

Činjenica jeste da je u Srbiji trećina svih objekata nelegalna i da više od 70 odsto njih predstavljaju porodične kuće, ali uz njih su se provukli investitori koji su zidali stanove za tržište i vlasnici komercijalnih objekata koji su višestruko zaradili.

Ako stan ili zgrada nisu legalizovani dovoljno je da jedan vlasnik od stanova podnese zahtev. Svaki vlasnik stana plaća taksu za sebe, dok se taksa za ozakonjenje zgrade ne plaća, tako da se investitori nigde i ne spominju.

Takođe vlasnici komercijalnih objekata proći će 107 puta jeftinije. Oni neće morati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja u Beogradu iznosi 6,3 miliona dinara i papirologiju koja ih je stajala 50.000 dinara. Umesto toga platiće samo 59.000 dinara.

-----------------------------------------------------------------------------

Nema legalizacije u nacionalnim parkovima

Na pitanje novinara šta se dešava sa objektima izgrađenim na javnim površinama navodeći primere kuća u vlasništvu sinova predsednika Tomislava Nikolića, ministarka Zorana Mihajlović je rekla da zakon jasno definiše gde objekti ne mogu da budu legalizovani navodeći primer Nacionalnih parkova.

– Ovaj zakon je urađen u najširem interesu građana Srbije. Zakon će sprovoditi lokalne samouprave i one će praviti programe rušenja. Očekujem dobru javnu raspravu. Već od 22. septembra imamo prvu javnu raspravu i očekujem sugestije od svih institucija, rekla je ministarka, dodajući da ne vidi razlog zašto predsednik Srbije ne bi potpisao Zakon o ozakonjenju objekata kada ga Skupština usvoji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.